ERLIĆ OBRAĐUJE ZEMLJU I DRŽI OVCE, KOKOŠKE I SVINJE: Poznati fudbaler RADI NA SELU, živi čovek ko sav NORMALAN SVET

Reprezentativac Hrvatske Martin Erlić obrađuje zemlju zajedno s porodicom i u tome uživa.

"Meni je potpuno normalno da pomažem porodici radom na zemlji", govori 25-godišnji Martin Erlić, hrvatski fudbalski reprezentativac. A pogotovo kad je snimljen kako radi u polju uprkos tomu što je postao zvezda.

Pa baš ga to i čini pravom zvezdom, iako Martin to za sebe nikada neće reći jer je jako rano naučio što su porodične vrednost i to kad je sa samo 12 godina samostalno otišao u Zagreb oda ostvari fudbalski san. Za početak razgovora ispričao je šta voli da radi u polju, ali i što ga manje raduje.

"Branje višanja ne volim, tu se čovek baš satre jer su sitne. Bereš ih nekoliko dana, zavisi koliko imaš stabala, od jutra do mraka. Zato volim kupiti krompire. Najdraže mi je kad nas bude desetak u ekipi jer tada ima puno rada, zezancije i komunikacije. I cveklu mi je drago birati i brati. A to sve radimo za naše potrebe, kako bismo imali domaću hranu. Baš mi se otac žalio kako ne može jesti onu iz prodavnice, smeta mu za želudac. I stvarno je ovo privilegija kad možeš jesti nešto bez aditiva i da nije reč o industrijskoj proizvodnji", priča vredni Tinjanin, srećan i zbog životinja koje njegovi imaju na porodičnom imanju.

"Držimo ovce, kokoške, svinje... Moj otac uvek govori da onaj ko ima zemlju ima bogatstvo, dobro je svašta znati raditi. Nikad ne znaš šta te čeka. A ja bih jednog dana voleo da imam svoju farmu, konje", priča ovaj 195 centimetara visoki štoper italijanskog kluba U.S. Sassuolo.

Kaže da je prošle godine sagradio kuću u Tinju, rodnom mestu, samo nekoliko minuta od porodične kuće.

"Malo mi je neobično što živim sam, ali svakodnevno sam kod svojih na ručku kad sam na odmoru", smeje se.

Na pitanje šta obožava od hrane kaže:

"Lešo spiza mi je najdraža, pogotovo supe, pileća ili goveđa, to obožavam. Ako nema supe, ručak mi nije kompletan. Ali, na slatko sam slab. Na kolače uopšte, a pogotovo na one moje sestre Nine. Radije ću pojesti komad mesa manje pa da mi ostane mesta za dezert".

Ovaj Dalmatinac ponosan je i na svoju diplomu kuvara.

"Kad sam igrao i živeo u Rijeci, u Opatiji sam završio ugostiteljsku školu. Dobro mi je išlo kuvanje, pokazao sam to na praksi. Volim pripremati razne vrste rižota, testeninu, pogotovo otkako živim u Italiji. Preferiram one s pestom, pogotovo karbonaru, a najbolja se jede u Rimu", tvrdi ovaj momak koji je najzahvalniji svojoj porodici što se odricala i bila uz njega.

"Nas je petoro dece, ja sam najmlađi. Tu su braća i sestre Ana, Ante, Nina i Luka. Oni su moja snaga i s njima sam uvijek delio tajne i one teške trenutke kad sam kao dete otišao iz kuće i imao operacije kolena i ramena", ističe zaljubljenik u domaću muziku i ples.

"Vedre sam naravi, volim pesmu i ples. Od domaće muzike obožavam Dalmatino, Olivera, Magazin. I u reprezentaciji sam DJ', smeje se.

A ima li curu, pitali smo ga?

"Ne, slobodan sam", priznaje.

A kakve cure voli?

"Iskreno, nemam neki svoj fizički tip da mora biti plavuša, crnka, visoka, niska... Intuitivno mi se mora svideti na prvu. Volim pričljive, duhovite cure, ne da je neka dosadna. I dodao bih da su mi naše cure puno lepše i normalnije od Italijanki", otkriva.

Kroz šalu je na kraju rekao da bi mu najdraže bilo da upozna devojku karakterno nalik njegovoj mami. Dok se sve to lepo ne posloži u privatnom životu, ovaj fudbalski biser daje sve od sebe u dresu U.S. Sassuolo, nada se uspešnoj sezoni svog kluba, kao i igrama i trijumfima u dresu Hrvatske.

Bonus video:

(Espreso/Sportlife.story.hr)