OVAKO SU IZGLEDALI POSLEDNJI DANI BORE DRLJAČE! 20 dana se dešavalo OVO, zbog toga će SUZE teći kao REKA!

Legendarni pevač Bora Drljača preminuo je juče u 80. godini nakon duge i teške borbe sa bolešću. Njegov gubitak je teško pao svim članovima njegove porodice, ali i prijateljima i kolegama sa kojima je radio dugi niz godina.

Jedan od njih je i pevač Andrija Era Ojdanić koji od sinoć ne suši obraze i žali sa preminulim drugom, a za portal Informer.rs se priseća nekih detalja njihovog druženja.

Tužan sam. Sinoć sam plakao do kasno u noć. Verujte, nije mi bilo dobro, evo i od jutros isto plačem. 55 godina smo mi prijatelji i kolege, bez ijedne jedine zamerke u životu. Radili, družili se, pravili šou program. Mogu da vam kažem, sa svih strana sveta me ljudi zovu, da ne pričam za srpske medije, meni da izjave saučešće, kao da sam mu član porodice. To je samo pokazatelj koliko smo bili dobri i koliko nas narod voli - priča Era i otkriva kada se čuo poslednji put sa njim i istakao da mu je Bora već tada rekao da je loše.

- Mi smo radili jednu emisiju u Grandu na Košutnjaku, kada se on oporavio i izašao iz bolnice. Ja ga pitam: "Boro brate, kako si", a on kaže: "Ero, nije dobro, vidiš da sam se prepolovio." Ja tu okrenem na šalu: "Nema krkanja, nema pečenja". Posle toga se više nismo videli, ali sam ga ja u zadnjih 15, 20 dana zvao i on se meni nije javljao. Stiže mi poruka sa njegovog telefona pre tri dana, verovatno neko od njegove dece napisao poruku. "Tata je juče izašao iz bolnice, bio je juče na zračenju, ima karcinom na mozgu, gotovo je", to su poslednje informacije koje sam imao o njemu od dece - priča Era sa knedlom u grlu.

- Knjiga bi mogla da se napiše za 55 godina karijere, putovanja, druženja, cimeri u sobama, šoumena. Pravili smo šale i na svoj i na tuđi račun, samo da bude atmosfera na nivou. Delili smo poslednju koru hleba, bilo je situacija i kada smo bili gladni. 1984. godine kada je beogradska estrada organizovala reviju leta kada se radilo od Skoplja do Slovenije i u Kikindi smo imali koncert. Tamo smo negde zalutali i zakasnili na večeru, dođemo u hotelsku sobu, gladan on, gladan ja. Kaže meni Bora: "Brate, ja moram da jedem, pojeo bih masno ćebe, ne mogu da zaspim", ja kažem da hoću i ja i odemo mi da tražimo da jedemo. Onako u pižamama se spustimo niz stepenice, bilo je kasno po ponoći, uđemo mi u kuhinju i vidimo da su u korpama ostale kore hleba, mi to uzmemo, ali kako da jedemo suv hleb. Vidimo i gajbe piva što su ljudi pili i ono ostalo u svakoj po malo. Mi to pretočimo u jednu flašu, pa nagnemo malo piva, malo hleba i tako pojedemo zalogaj i tako smo zaspali - ispričao je Era jedan deo njihovih avantura.

- Jutros me je zvao Vlada, njegov stariji sin, izvinjavao mi se, kaže da nije mogao da mi se javi, izjavio mu ja saučešće - završava Era za portal Informer.rs.

(Espreso.co.rs)