KRV JOJ ŠIKLJA IZ NOGE, ONA NE SME DA STANE DA PEVA! Jeziva ispovest SRPSKE PEVAČICE ledi krv u žilama

Vera Matović otvorila dušu, pa progovorila o stravičnim stvarima koje su pratile nju i njene kolege tokom decenija duge i blistave karijere. Iako se mladi pevači busaju da zarađuju ogromne pare, hvale se skupim kolima i krpicama, folk legenda priznaje da u njeno vreme, zlatno i plodonosno vreme estrade nije bilo tako.

Naime, pevačica u ispovesti za Srpski telegraf tvrdi da je njena generacija morala da se namuči da bi zaradila. Priznaje da je stekla mnogo, ali da je prošla preko trnja do zvezda. Vera je sa nama podelila bolno iskustvo koje su imali ona i njen kolega Era Ojdanić kada su im oboma preminuli očevi.

- Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo. Otac mi je umro 18, otprilike kad je i Erin otac preminuo. I zajedno nas dvoje idemo 2000. da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama - priča pevačica jezive detalje i nastavlja:

To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: "Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju." I on kaže kako se nije setio da je u crnini. "Imam, kaže u kolima teksas jakne". Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu. Mi smo bili toliki profesionalci da se na našim licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a otišle na drugu tezgu da pevaju - kaže folkerka koja važi za jednu od najvećih zvezda narodne muzike osamdesetih, pa sve do danas, koliko uspešno traje.

Krv mi je šikljala niz noge, a ja sam ostala pod šatorom

Vera je jedna od retkih koja iskreno i bez dlake na jeziku priča o svim stvarima koje je prolazila tokom karijere. Priznaje da je estradni novac i sve što je stekla tokom 50 godina duge i berićetne karijere krvavo stečeno, ali u bukvalnom smislu - piše Srpski Telegraf

Naše pare su zaista krvavo zarađene. Ja sam odlive dobijala. Jednom prilikom na Pantelijev dan, jedne godine u Takovu kod Milanovca. Naježim se sva kad se toga setim i sada. Prođe me jeza i žmarci. Tu je bio podignut šator, nema krila. Promaja duva na sve strane. Pevala sam, a na meni je bila kratka suknjica i krv mi šikljala niz noge. Siđem sa scene, izađem. Rekla sam doktoru odakle dolazim. On mi kaže da hitno idem kući. Nisam to uradila da ne propadne moj gazda. Obučem suknju maksi i ponovo se tamo vratim. Dolazim posle dva i po, tri sata, a oni svi čekaju mene. To je bukvalno krvavo zarađen novac. Narod treba ovo da zna, da ne misli da smo mi ovo zaradili roleks, slike ili tašne ko zna kako, mi smo to zaradili od tog naroda ispod šatre. Oni su želeli nas, niko njima nije zavukao ruku u džep. Mogla sam tad da platim glavom, da umrem, ali sam htela da gazdu ispoštujem - završava Vera u ispovesti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)