Velika tragedija Amidže: Izgubio još dražu osobu od Madžgalja, a ne zna ko je kriv za ubistvo!

Da li je Marinkova gitara zaista završila u moru ili je bačena samo u spotu?

- Ostavili smo je tamo i ona negde plovi. Potrudio sam se da spot napravim u maniru Flamingosa. Osvrnuo sam se kroz njega na mnoge stvari koje smo Marinko i ja radili. Pesma je ozbiljna i zrelija u odnosu na neke ranije. Ima emociju. A ekranizovali smo je da bi imala svoj dalji život.

Izgubio si najboljeg prijatelja, a bez oca si ostao u mladosti. Da li je to ista vrsta bola?

- Ne mogu te dve stvari da se porede. Svaka tuga je lična i velika. Poremetio me je Madžgaljev odlazak. On je obeležio veliki period mog života. Otišao je mlad čovek, pun života, a s takvom bezbrižnošću i lakoćom je živeo... Mnoge lađe su tada potonule. Vreme prolazi i tek sad shvatam koga sam izgubio i da on više neće doći da me zagrli. Živimo u vremenu u kom su tragedije sve češće. Svaka sledeća je veća od prethodne. Pravi bol će njegovi najmiliji tek osetiti. O tim stvarima se priča samo dok je sveže, a posle se ljudi i mediji okreću nekim drugim stvarima. Zato sam i pokrenuo ovu akciju, da se što više ljudi uključi.

Da si veliki čovek, pokazao si tako što si oprostio ubicama svoga oca, koji je poginuo kao novinar na ratištu. Kako si potisnuo tu mržnju?

- I dalje se ne zna zvanično ko su počinioci tog ubistva. Trudio sam se da kroz život ne preuveličavam sopstvenu tugu. To je za mene bio jedan jeziv period, a i mnogi su tada gubili najmilije. Naučio sam da živim s tim.