KOMŠIJE ĐORĐA BALAŠEVIĆA IMAJU DIVNE ANGDOTE O NJEMU: Moj TATA je ljuboran na njega jer STALNO PRIČA SA mojom MAMOM

Tamo i dalje stoji porodična kuća čuvenog kantautora Đorđa Balaševića, gde provodi većinu svog vremena. U prilog tome koliko je Panonskom mornaru k srcu prirastao taj deo grada i ulica u kojoj stanuje dokaz je i pesma “Neki novi klinci” u kojoj je i pominje.

Reporteri “Blic Super TV-a” uverili su se na licu mesta da nisu istiniti Đoletovi stihovi iz pesme “Namćor” u kojoj kaže: “ne volem ujne, strine, šogore, komšiluk”. Barem onaj deo koji se odnosi na komšiluk zato što je u svojoj ulici vrlo cenjen.

- Uvek je fin, kulturan, uljudan i nema šanse da se ne javi. Ponekad pomislim da to radi iz čiste kurtoazije po sistemu, kada te neko pozdravi, ti otpozdraviš iz pristojnosti. Međutim, uverio sam se da to nije istina kada smo se jednom prilikom sreli u gradu i on se meni prvi javio. Tada sam shvatio da ipak zna ko su mu komšije. A ovde je komšiluk takav da je malo ostalo onih, nazovimo ih starosedeocima, tako da se ljudi relativno slabo druže, pogotovo kada su komšije u pitanju. Nema onog kafenisanja u komšiluku i sličnih stvari. To je davno iskorenjeno u urbanim sredinama, a prema rečima onih koje sam upoznao a koji dugo poznaju Balaševiće, nikada oni nisu ni bili raspoloženi za takvu vrstu druženja - priča nam sredovečni čovek koji se pre par godina doselio u, kako je zovu, Đoletovu ulicu.

Goranka koja živi malo dalje od Đoletove kuće kaže da joj je drago što se Panonski mornar izvukao i što se oseća bolje nakon operacije srca i dodaje da joj je žao što iz njega sem kratkog osmeha ne može ništa više da izmami.

- Srećem ga jako retko. Evo, poslednji put sa unukom koja je izgleda sada krenula u školu pa mi je bio jako smešan. Ona mu je nešto objašnjavala, a on je samo potvrdno klimao glavom, prateći je u korak i kada smo se susreli samo se osmehnuo jer je verovatno shvatio da se našao u komičnoj situaciji dede koji sluša kako mu unuka nešto drobi. Možda kada bih ja počela da mu se javljam, možda bi se i on javio. Ipak, nekako mi je neprijatno i ne bih volela da čovek svašta pomisli jer ja ne živim dugo u njegovoj ulici i nikada se nismo upoznali. Da ga češće srećem, sigurno bih mu se javila, a verujem i on meni. Uvek deluje dobroćudno, pogotovo kada je u društvu unuka - priča nam Goranka.

Čak i oni neki novi klinci koje je takođe Đole opevao u svojim pesmama za svog komšiju imaju samo lepe reči.

- Mene lično to što peva ne interesuje. Znam da tata i mama otkidaju na njegove pesme i da ne propuste bilo koju priliku da naglase da živimo u ulici kod Đorđa Balaševića. Kako vreme prolazi, to sve više uzima maha, pogotovo kada se nađemo u nepoznatom društvu pa mislim da će uskoro insistirati da nam i račune tako adresiraju - priča nam duhoviti novi klinac iz Balaševićevog komšiluka.

Kaže i da se uvek lepo jave jedan drugom, ali da ga retko sreće jer imaju različit životni ritam te da stvarno ne razume nečiju opčinjenost poznatim ličnostima.

- Iako je dosta mlađa od njega, mama ga poznaje još iz vremena kada nije bio poznat, pa sa njom i stane nekada i popriča kada se sretnu. Ja se onda šalim sa tatom i pitam ga da li je ljubomoran. Prestao sam da ga zadirkujem kada mi je konačno priznao da jeste, ali samo zato što Đole prozbori koju i sa njim tek kada ga sretne u društvu sa mamom, a ovako mu se samo javi i prođe - priča nam kroz smeh mlađani Balaševićev komšija koji je želeo da ostane anoniman jer se, kako kaže, plaši mame i tate i njihove reakcije na otkrivanje ovakvih detalja.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Blic)