ZAŠTO JE VIDOVDAN BITAN ZA KARLEUŠU I TOŠIĆA? Juče se nisu OGLAŠAVALI, a sada su se pojavile INFORMACIJE

Brak Jelene Karleuše i Duška Tošića sklopljen je 28. juna 2008. godine. Muzička zvezda tada je bila u poodmakloj trudnoći, ali venčanica joj je stajala kao salivena. Bez ijednog kilograma viška, sa sveže preplanulim tenom posle odmora u Turskoj.

Vratićemo film 15 godina unazad.

Venčanica Jelene Karleuše mogla je da nosi etiketu bilo koje luksuzne modne kuće, međutim, romantična bela haljina prekrivena svetlucavim kristalima bila je njeno dizajnersko delo.

− Pod parolom „ništa meni bez mene“ lično sam kreirala venčanicu, uz veliku pomoć ateljea „Žak & Angels“. Četiri kilograma „Swarovski“ kristala je punih sedam dana, do dan pred svadbu, ručno ušivano na haljinu. Na kraju se ispostavilo da je moja kreacija bila pun pogodak i, ko zna, možda početak ozbiljnog bavljena visokom modom – ispričala je Karleuša u julu 2008. godine.

Sa ravnom plavom kosom, bez šminke i u mini-trudničkoj haljini, pop diva ušetala je u hotel „President“ u Kovilovu i dala signal da završne pripreme za njeno venčanje mogu da počnu.

Marija Tarlać i Tamara Paunović brižljivo su postavljale svećice, ronioci pistu na sredini bazena, a oltar u obliku srca bio je ukrašen sa nekoliko hiljada belih pupoljaka. Jelena je još jednom proverila spiskove zvanica i iskusno upozorila obezbeđenje na sve peripetije koje bi paparaci sutra mogli da naprave.

U kristalnoj dvorani hotela, šef kuhinje i menadžer dovršavali su detaljan plan o izgledu raskošne trpeze. Posude od leda, kruške punjene gorgonzolom i jagode sa spanaćem bili su uvertira u gastronomsku avanturu sa majstorski pripremljenim jastogom, ćuretinom sa sosom od višanja i teletinom u egzotičnom okruženju.

Srebrnina i satenske mašne pobrinule su se za estetski segment slavlja, a spektakl su uveličale bele svilom uvezane kutijice sa poklonima za goste, srebrni i kristalni svećnjaci, engleski porculan, led-ekrani, providna bina i rasveta u stotinama boja.

Već oko podne na dan venčanja Jelena je u predsednički apartman, u kome je odsela, primila šminkera. Bez mnogo polemike, odlučili su da mejkap bude što prirodniji, u nežnim i mekim bojama. I frizura je bila u “princeza kroju”, u savršenoj harmoniji sa haljinom optočenom “Swarovski” kristalima, teškom pet kilograma i ukrašenom sa sedamnaest metara bele svile.

Kovilovo je te subote bilo centar Srbije. Vazduh je mirisao na leto, baloni su bleštali pod reflektorima, a hostese su, uredno držeći spiskove, smeštale goste za obeležene stolove. Uz zvuke pesme “Pogledi u tami” Jelena je kročila na crveni tepih držeći pod ruku svog oca Dragana. Dok je prilazila pisti napravljenoj u bazenu nije mogla da sakrije suze.

Pored Duška je stajao njegov dugogodišnji drug Milenko Andrić, dok je Jelenin kum bio kreator Darko Kostić. Mladoženja je „da“ izgovorio glasno i sigurno. Mladino je bilo nešto tiše, ženstvenije, ali jednako sigurno.

Prvi ples bio je nešto najromantičnije što smo do tada videli. Duško je poljupcima „popio“ Jelenine suze, dok mu je ona šaputala koliko ga voli. Usledilo je veliko veselje na kome su se smenjivali aktuelni folk hitovi. Mladoženja je ostao bez košulje, kumovi su se popeli na stolice, gošće su se prepustile plesu...

Šampanjac je tekao u potocima. I torte su bile za pamćenje. Jedna, visoka skoro dva metra, bela, elegantna, a druga crvena, teška trideset kilograma, identična onoj koju je na svadbi imala Eva Longorija.

Kulminacija zagrejane atmosfere bilo je skakanje u bazen, koje su najodvažnije zvanice sa zadovoljstvom prihvatile. Duško je u nekom trenutku dohvatio mikrofon i svojoj dragoj otpevao stih “Devojke vole dijamante”, a onda i sam završio u vodi. Zabava je potrajala do svitanja, kada su i oni najuporniji teška srca shvatili da je vreme da se krene kući.

‒ Duško je čovek mog života. On je sve ono o čemu sam potajno maštala ‒ rekla je tada Jelena.

U braku koji traje 15 godina dobili su dve ćerke, Atinu i Niku. Svašta su prošli zajedno, ali je lepih trenutaka ipak bilo mnogo više. Da li će uspeti da ispoštuju zavet koji su tog 28. juna dali matičaru, ono čuveno „dok nas smrt ne rastavi“, znaćemo u godinama koje dolaze.

Bonus video:

(Espreso/Hello)