TEŠKO DETINJSTVO, NEMAŠTINA I ŽIVOT U DOMU: Potresna životna priča Duška Tošića LEDI KRV U ŽILAMA

Bivši fudbaler i fudbalski menadžer Duško Tošić, posle 14 godina braka sporazumno se razveo. Ono što je svima poznato je da je Duško imao je veoma teško detinjstvo.

Naime, otac i majka su ga zbog nemaštine morali da ga odvedu u internat, u kojem je proveo tri godine, a danas je bogat čovek.

Bivši srpski reprezentativac je odrastao u malom selu Orlovat kod Zrenjanina, u kućici punoj ljubavi i s malo finansijskih sredstava za život.

Duškovi roditelji toliko nisu imali da je otac Milorad zbog nemaštine morao da ga pošalje u Dom za nezbrinutu decu "Angelina Kojić Gina", gde se školovao i ujedno trenirao sport, od kojeg je uspeo da zaradi milione.

- Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa! - pričao je meštanin.Tošić je umeo da se iskrade iz kuće i da po celu noć gleda fudbal kod komšije, jer njegovi nisu imali televizor.

Tošić je umeo da se iskrade iz kuće i da po celu noć gleda fudbal kod komšije, jer njegovi nisu imali televizor.

- Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo bi se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha! - dodao je meštanin.

U Domu učenika srednjih škola "Angelina Kojić Gina" ispričali su da je Duško jedan period svog detinjstva proveo kod njih.

- Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazi da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu - ispričao je jedan od profesora u ovoj ustanovi.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)