NAŠ GLUMAC IZVRŠIO SAMOUBISTVO: Ostavio je OPROŠTAJNO PISMO, a ona ga je PRONAŠLA!

- Kad se prvi put pojavila knjiga "Blistavo i strašno", Bekim nije želeo nikakvu promociju. Dao je samo jedan intervju, pa je tako i sačuvana njegova recitacija pesme "Čovek peva posle rata". Sada isto ne bi pristao na bilo kakve razgovore. A ja, evo, pričam. Govorio mi je da čuvam vedrinu i svoj pogled na svet, pa evo, dragi Bekime, zato i pričam o knjizi.

Ovim rečima glumica Branka Petrić počela je intervju za domaće medije.

Branka Petrić, osim o knjizi, govori i o godinama provedenim u braku s čuvenim glumcem, kojeg domaća i svetska publika pamti po veličanstvenim ulogama u "Skupljačima perja", "Specijalnom vaspitanju", "Avanturistima" i koji je svojevremeno izvršio samoubistvo.

Sam Bekim je smatrao da je njegova knjiga nešto najvažnije, najlepše i najznačajnije što je uradio u životu.

- Život je stvar ukusa. Tom rečenicom završavam priču o Bekimu i meni u čuvenoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta "Rođeni u YU". Zašto ta rečenica iz Vedekinove predstave "Buđenje proleća"? Glavni junak izgovara tu rečenicu pre nego što će izvršiti samoubistvo. Meni je ta rečenica postala potpuno jasna posle Bekimovog čina odlaska sa ovog sveta. On se dosta ranije povukao iz javnog života.

- Njegovo biće nije više moglo da podnese užasnu antialbansku propagandu, teško mu je padalo što je počelo da se urušava sve ono što je za njega bilo sveto, plemenito i što je imalo neku misiju da bi svet bio bolji i lepši. Povlači se, a kasnije prekida i internacionalnu karijeru. Poslednje što je trebalo da snima je film "Derviš i smrt", koji su snimali Italijani, a onda je odbio i to i sve je bilo gotovo. Igrao je Homerovog Odiseja, koji u jednom momentu, na pitanje jednookog diva - kojeg oslepljuje, a koji mu je pre toga pojeo nekoliko drugova - "Ko si ti?", odgovara: "Ja sam niko". Ponekad, Bekim je govorio da je niko. A šta znači to njegovo - niko? "Ne zanima me ovaj svet, ovakav kakav jeste, koji nikako nešto da nauči i da se menja nabolje." Ali, eto, napisao je ove knjige "Blistavo i strašno", za koje je rekao da je nešto najvažnije što je uradio u životu. Ono najvažnije, kad se bavimo umetnošću - to, nažalost, za pozorište možda uvek ne važi koliko važi za film, televiziju i književnost - jeste šta će ostati kao vrednost kad prođe sito vremena.

Glumica je otkrila i kako je nastala knjiga "Blistavo i strašno".

- Knjigu je pisao s velikim trudom. Osamdesetih godina je počeo da piše. Ja sam stalno nešto pisala, a on nikada pre toga. Odjednom, vidim ga kako sedi u fotelji, u krilu drži štafelaj i nešto piše. On je, inače, pre toga završio svoju fazu slikanja, čemu je bio potpuno posvećen - a svemu što radi se posvećivao do kraja - čak je dobio i pohvale od nekih likovnjaka. Kada sam pročitala što je napisao, rekla sam mu da mora da nastavi da piše. Ja sam mu uvek bila prvi čitalac, to mi je bilo veoma lepo, sveže i, iako smo već toliko godina proveli zajedno, otkrila sam neke nove stvari.

On je ovom knjigom podigao spomenik Prizrenu, kog je opisao sa svim njegovim lepotama. Ali pre Prizrena, knjigom je podigao spomenik svojoj porodici, pre svega majci, koja je ostala sa osmoro dece, podigla ih i svi su postali fakultetski obrazovani - rekla je glumica i otkrila kako je Bekim doneo odluku da se osamdesetih godina povuče sa domaće scene i iz javnosti:

- Teško mu je palo povlačenje sa domaće scene. To je bilo 1987/1988. Posle te njegove odluke kao da je neko umro, u našoj kući je bilo sedam dana tišine. Tišina je bila jača od reči. Nije imao ni 60 godina, tek su ga čekale najbolje karakterne uloge... I odjednom, to više ne postoji. Ja znam koliko je pozorište lekovito, koliko je divno kad čovek radi, kad istražuje... A šta je tek na internacionalnom planu mogao da odigra... Znate, to je bilo kao da se nešto preokrenulo i počela je nova vrsta života. A on je bio od onih ljudi koji, kad nešto odluče - to je to.

No, stravičan prizor koji je zatekla večno će pamtiti.

"Čim sam podigla čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena", rekla je tada Branka i otkrila šta je pisalo u njegovom oproštajnom pismu.

"Pismo je bilo napisano lepim rukopisom, pa ga je, možda, i ranije napisao, i u njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan. Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha", ispričala je.

Bekim je ostavio oproštajno pismo:

- Da, to je bio jako dobro izrežiran momenat odlaska. Da sve bude jasno, da se ispoštuje i estetika samog čina... To je bila vrhunska estetika odlaska. Kad se to desi, mnogi ljudi imaju potrebu da vam ispričaju za svoje slučajeve, tako sam i ja saznala za mnoge slučajeve, jedna mi je prijateljica rekla: "Moj tata je pucao sebi u lice", to je strašna slika... A kod Bekima je bio samo jedan mali ožiljak na slepoočnici, a lice mirno i lepo - rekla je glumica za gorepomenuti portal i potvrdila da je njegov pepeo prosut po prizrenskoj Bistrici.

- Da. Mi smo odavno o tome pričali. Moja deca znaju - moj pepeo će ići u more, njegov je otišao u Bistricu, a svaka reka se uliva u more, pa ćemo se naći.

Ipak, Branka je skupila hrabrosti da ga na večni put isprati onako kako je zaslužio. Nije joj bilo lako. Utehu je tražila u sećanju na divne dane provedeni sa njim, a sedativi su joj pomogli da ublaži bol.

Bekim Fehmiu i Branka Petrić imaju sinove Hedona i Uliksa.

Hedon je o odlasku svog oca svojevremeno izjavio: "On je živeo i umro kao samuraj, ponosno, hrabro i časno, sa voljom i željom da ode kad bude nespreman za ovaj život".

I tako je jedna porodica ostala bez voljenog supruga i oca, a cela bivša Jugoslavija bez maestralnog glumca i talenta kakav se retko ponavlja.

Ako pomišljate na samoubistvo ili imate takve misli, SOS linija klinike "Laza Lazarević" je 011/7777-000. Broj Centra "Srce" za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.

Bonus video:

(Espreso)