NAKON TRI DECENIJE OTKRIVENA TAJNA FATALNE LEPOTICE: Pred samu SMRT jednom čoveku je sve PRIZNALA

Nakon što je sve ispričala Piteru Evansu za svoju biografiju, Ava Gardner se predomislila i zaklela ga da je nikada ne objavi. Sada se konačno saznalo šta je sve ispričala i to posle više od trideset godina od njene smrti.

Ava Gardner je preminula pre 33 godine. Oni malo stariji je pamte kao filmsku zvezdu besprekorne lepote i boginju ljubavi koja je pravila skadnal za skandalom.

Nekada opisana kao „neodoljiva žena Holivuda“, a iako to nije bilo često za one najlepše glumice i dan danas važi za jednu sjajnu glumicu, koja je zavodila, bila zavedena, udavala se i razvodila, živela i napuštala neke od najpoznatijih imena 20 veka.

„Moji poroci i skandali su zanimljiviji od bilo čega što iko može da izmisli“, rekla je Piteru kada je 1988. godine krenuo da piše njenu biografiju.

"Znao sam da je ona u suštini privatna osoba i da je to knjiga koju nikada nije želela da napiše. „Švorc sam, dušo“, priznala je kada sam je pitao zašto je konačno spremna da ispriča svoju priču. „Ili pišem knjigu ili prodajem dragulje. A pomalo sam sentimentalan u vezi sa draguljima." Na kraju, naša knjiga nikada nije ugledala svetlost dana. Ali sada, po prvi put, mogu da otkrijem Avine tajne", rekao je Piter 2010. godine kada se odlučio da otkrije njihove privatne razgovore.

"Imala je 66 godina kada smo se prvi put sreli u njenom stanu u Londonu. Nije nosila ništa osim peškira za kupanje koji je ogrnula oko sebe. Kasnije sam saznao da me je pozdravila na ovaj način delom zato što je želela da vidi kako ću reagovati na njen izgled čak i tada i nikada pa ni na samrti nije izgubila svoju seksualnost."

„Prezirem kada ljudi šire priče za "laku noć" o meni“, rekla je, objašnjavajući svoj loš temperament. Upravo sam bila u kadi kada je prijatelj nazvao iz Los Anđelesa. Rekla je da je Marlon Brando rekao da je jednom spavao sa mnom. To je prokleta laž."

Dalje je objasnila da je odmah pozvala Branda u vezi toga. Ako je zaista verovao da su ikada bili ljubavnici, rekla mu je ljutito, mozak mu je otišao do đavola. Brando se izvinio i rekao da njegov mozak nije jedini deo njegove anatomije koji je u poslednje vreme otišao do đavola.

"Zar to nije dovoljna kazna, Ava?" prošaputao je. Razoružana i zabavljena njegovom iskrenošću, ona mu je - oprostila. „Ne znam za Džimija Dina, Ingrid Bergman, Larija Olivijea, Džeki Onazis i ostala imena koja je Marlon isklesao iznad svog kreveta, ali moje ime definitivno nije jedno od njih, dušo“, rekla mi je.

„Znam da mnogi muškarci maštaju o meni, ali tako holivudski tračevi postaju holivudska istorija. „Jednog dana će neko reći: „Sve laži koje su ikada izgovorene o Avi Gardner su istinite. I istina o meni, baš kao i istina o jadnoj, oklevetanoj Merilin Monro, nestaće kao imena na starim nadgrobnim spomenicima.

„Znam da ne branim baš besprekornu reputaciju. Dođavola, prekasno je za to. Precrtavanje jednog imena neće napraviti veliku razliku, ali ipak. Samo volim da držim do istine dok sam još tu i dovoljno trezna i prisebna da to uradim“, rekla je ona.

Iako su njene prelepe jagodice i dalje davale njenom licu istu onu lepotu koju je imala i kao mlada žena, dve godine ranije imala je moždani udar. To joj je delimično paralisalo levu stranu i zamrznulo pola lica. Bio bi to težak udarac za svaku ženu, ali za glumicu koja je bila slavljena kao "najlepša životinja na svetu", to je bila tragedija.

„Kao da starenje nije bilo dovoljno teško“, rekla mi je, bez ikakvog osećaja samosažaljenja. „Ali život ne staje zato što više nisi lepa. Samo treba da izvršite podešavanja. Mada bih te lagala ako bih ti rekla da gubitak lepote nije velika stvar. Boli, dođavola, boli kao ku*vin sin."

„Stvar je u tome što sam preživela i moram da budem zahvalna na tome. Samo sam se podsetila na svoju smrtnost. Nastavite da živite, znajući da je od sada smrt uvek na dohvat ruke.

„Bio je to zanimljiv život. Divno sam se provodila, u delovima. Svakako bih bila luda da sada krenem."

Ava je rođena 24. decembra 1922. godine u seoskoj kući - bez tekuće vode i struje - u Grabtaunu, jugoistočno od Smitfilda u okrugu Džonston, Severna Karolina. Najmlađa od sedmoro dece, nazvana je Ava (po tetki) Lavinija (jer je zvučalo lepo).

Njena majka, Meri Elizabet Gardner, poznata kao Moli, bila je škotskog porekla, a njen otac, Džonas Bejli Gardner, bio je deoničar irskog i indijanskog porekla Tuskarora.

Rekla mi je: „Od mame sam dobila svoju sjajnu kožu i energiju, a svoju stidljivost, osećaj privatnosti i zelene oči od tate. Uvek me je zvao Ćerka, nikad Ava. Naporno je radio ceo život, ali ste znali da nikada neće biti bogat čovek.

„Bio je blag čovek, pomalo sanjar. Kao i ja, ponekad je previše pio i previše pušio. Umro je od bronhitisa kada sam imala samo 13 godina. Nedostajao mi je više nego što sam ikada mislila da je moguće da mi neko nedostaje."

Ava je imala 18 godina i krenula je ka karijeri stenografkinje, kada ju je njena sestra Beatris, po nadimku Bapi, pozvala u Njujork za praznik Dana zahvalnosti. Do tog vremena, Ava je izrasla u upečatljivu, prirodnu lepoticu.

Bapin suprug, Lari Tar, profesionalni fotograf, bio je zapanjen njenim izgledom. „Trebalo bi da budeš na fotografijama“, rekao joj je proročanski.

Izložio je jedan od njenih portreta u izlogu svoje fotografske radnje na Petoj aveniji, što je primetio dečak iz kancelarije Metro-Goldvin-Majera, po imenu Barnej Duhan. U nadi da će se dogovoriti za sastanak sa lepoticom iz izloga, Duhan je pozvao prodavnicu i, predstavljajući se kao MGM skaut talenata, zatražio Avin broj telefona. Menadžer je odbio da mu ga da, ali je prosledio njegov upit Lariju Taru, koji je, verujući da se radi o ozbiljnoj ponudi, odmah poslao Avine slike kancelariji MGM-a u Njujorku.

Njene slike su na kraju dospele do stola pravog rukovodioca, koji je poslao po Avu i - impresioniran njenim izgledom, ali nesposoban da razume '"više od nekoliko reči onoga što sam rekla: moj naglasak je bio čist južnjački, ali on je lukavo naredio test probu bez teksta koji je poslao u Holivud.

„Imala sam manje nego nikakvo iskustvo, nisam znala ništa ni o čemu, ali deo mene je uvek znao da ću jednog dana biti filmska kraljica. U svakom slučaju, sigurno nisam imala mnogo toga da izgubim. Šta je bila alternativa - posao sekretarice u Severnoj Karolini? Kada su mi rekli da je MGM mesto gde Klark Gejbl radi, odlučila sam se istog časa“.

Uz pratnju svoje starije sestre, uhvatila je voz za Holivud i "krenula u igru".

Zvučni test nije otkrio potencijal zvezde, a činilo se da je njen gotovo neshvatljiv južnjački izgovor osigurao nikakvu budućnost u Holivudu. Na sreću, u to vreme svi studiji su držali grupe netalentovanih lepih devojaka pod ugovorom - korisne za ukrašavanje studijskih funkcija, zabavu gostujućih VIP osoba i sl.

U leto 1941, sa 18 godina, potpisala je sedmogodišnji ugovor počevši od 50 dolara nedeljno.

„Većinu svog vremena provela sam u studiju gde fotografi nisu radili ništa osim što su snimali reklamne fotografije za novine i časopise. Bio je to deo redovnog programa i nije mi se ni malo dopao.

„Ali zbog toga sam izgledala zauzeto, a oni nisu odustali od mene.“

Odlučna da izgubi svoj akcenat - "Nisam znala da imam naglasak dok nisam stigla u Holivud i ljudi su se smejali načinu na koji govorim" - zgrabila je sve glasovne lekcije koje je mogla da dobije.

Bio je to početak onoga što je ona nazvala "dugom pričom ostatka mog života" - transformacija od stidljive južnjačke lepotice u jednu od najozloglašenijih i najglamuroznijih filmskih sirena koje je Holivud stvorio.

Prva zvezda koju je upoznala u MGM-u bio je Miki Runi. Bio je obučen u brazilski drag kostim, usta namazanih karminom, izgledao je smešno. Ali to ga nije sprečilo da zamoli Avu za sastanak. Bio je najveća zvezda u MGM-u - poznatiji od Spensera Trejsija, veći od Klarka Gejbla i 12 centimetara niži od Ave - i Ava je bila impresionirana i dovoljno pametna da ga odbije.

Ona je to nazvala pravilom broj jedan u konvenciji južnjačkih dama: dami se mora udvarati - a džentlmen mora biti strpljiv. Ali Runi je takođe bio uporan i oduševljen njome, i počeo je da je prosi redovno. Na kraju je popustila - uz jednu napomenu: "Ne dok ne napunim 19, dušo." Runi se zadovoljio time. „Pa, pretpostavljam da još nije uspeo da ti uđe u pantalone“, rekla je njegova majka Avi kada su joj prvi put saopštili vest.

Ava je još bila nevina kada su se venčali 10. januara 1942. godine. Godinu i pet dana kasnije, usred javnih tuča i glasina o Avinim neumerenim bračnim zahtevima - "Mikiju nešto dugujem: preko njega sam otkrila da uživam u sek*u", ali su se bez obzira na to ubrzo razveli.

Iako je Avin izgled postao sinonim za holivudski glamur, njena karijera i dalje nije vodila nikuda. Godine 1945. udala se za virtuoznog klarinetistu i muškog šoviniste Artija Šoa.

„Arti je bio intelektualac, ja sam bila pametna, ali nisam imala nikakvo obrazovanje – stvoreni smo jedno za drugo“, rekla mi je. Rešen da je obrazuje, Šo joj je naredio da čita više knjiga – „ne možete stalno da slušate ploče Frenka Sinatre“, rekao joj je; mrzeo je Sinatrin glas. Kupila je bestseler dana, ali kada ju je zatekao kako čita "Zauvek Amber", Šo je bio besan. „Neću dozvoliti da moja žena čita to đubre“, rekao je, bacajući roman po sobi. Godinu dana nakon što su se venčali, Ava i Arti su se razveli. Ironično, Artijeva sledeća žena bila je Ketlin Vinzor, koja je napisala "Zauvek Amber", a Ava se udala za svog trećeg i poslednjeg muža, Frenka Sinatru.

Iskreno, a ponekad i bolno, pričala je o svom žestokom opijanju, svojim aferama sa milionerima i matadorima, momcima koje je upoznavala po barovima i skandalima koje je prećutkivao njen stari šef, holivudski šef šefova, Luis B. Majer - uključujući i noć kada joj je Hauard Hjuz iščašio vilicu i ona ga je oborila mermernom pepeljarom. Mislila je da ga je ubila.

„Bilo je krvi na zidovima, na nameštaju, svuda“, rekla je. „Gospodin Majer je poslao svoje "ljude" da očiste mesto i brzo me izvuku odatle. Plašio se da bi to moglo postati mesto ubistva. Mislim da mu nije bilo previše stalo do mene, ali nije želeo nikakav skandal vezan za njegov studio.

"Hjuz se oporavio i zamolio Avu da se uda za njega. Ali spoj je bio previše nestalan. Rekla je: „Naša hemija je bila stvar koja uzrokuje eksploziju hidrogenskih bombi. Sve dok nas smrt ne rastavi desila bi se mnogo ranije.

„Hauard je bio kontrol frik, a ja sam bila previše nezavisna da bih shvatila njegova sr*nja. Već tada je bio van sebe, čak i tada, a godinama je postajao sve luđi."

Iako nije imala uticaja ni u jednom od desetina dugometražnih filmova koje je snimila u MGM-u, spoljni studio ju je pozajmio da glumi u filmu Džordža Rafta u manjem noir trileru, "Zviždi stop". „To je bila moja prva glavna uloga. Džordž Raft je bio dovoljno star da mi bude otac (imao je 43 godine) ali ja sam ga obožavala."

Njena izvedba joj je donela ulogu devojke Barta Lankastera u filmu "Ubice".

„Šta god da je, bilo da ste rođeni sa tim, ona to ima“, rekao je Hemfri Bogart kada je video njen nastup i prepoznao kvalitet koji čini zvezdu.

Što se tiče njenog braka sa Frenkom Sinatrom, to je trajalo manje od šest godina, ali, na sado-mazo način, romansa se nikada nije završila. Otvorena, zajedljiva i često zlobno duhovita Ava je volela da priča o prošlosti, svojim usponima i padovima, svojim indiskrecijama, svojim greškama. Ništa nije bilo pošteđeno - sve dok to nije videla na stranici nekih novina.

„Isuse Hriste, Pitere, ne možemo ovo da objavimo“, govorila bi kada sam joj dao stranice da pročita. "Ali Ava, to je tvoj život', molio bih je. „Tačno, dušo“, rekla bi. I na kraju je to bio kraj knjige koju je želela da napišem. Ostali smo prijatelji do dana kada je umrla.

"Moje telo otkazuje na sve strane", rekla mi je nakon što je posrnula u svom stanu. Hodala je sa štapom. Nekada pušač, imala je plućni emfizem, bolest pluća koja je nedavno ubila njenog nekadašnjeg ljubavnika, reditelja Džona Hjustona. Nije videla mnogo ljudi, ali je mrzela da je nazivaju samotnjakom.

"Samo završavam, dušo. Prošla sam dosta toga. Samo uzimam malo vremena. Imam pravo na to“, rekla mi je malo pre nego što je umrla u januaru 1990. godine.

Puno mi nedostaje. A kome ne? - završio je Piter.

Bonus video:

(Espreso/Stil)