DA LI NAM TREBA BAŠ 8 SATI SNA? Stručnjaci otkrili kako najbolje da se brinemo o sebi

Ako ste se ikada fokusirali na sopstveno zdravlje i ono što mi nazivamo zdravim načinom života, verovatno ste povremeno naišli na opšte zdravstvene savete o tome koliko treba da hodate dnevno, koliko, šta i kada da jedete i pijete, ili kako mnogo za spavanje.

Ali da li zaista treba da uradimo tačno 10.000 koraka dnevno da bismo bili zdravi i u formi? Ili popiti osam čaša vode i spavati osam sati? Prema Tamari Hev-Butler, američkoj naučnici i konsultantu za fitnes i fitnes, neki od ovih saveta su prilično opšti, a prave norme zavise od nekoliko faktora i mogu biti različite za svakoga.

Ona za The Sun-ov dnevni unos vode kaže da količina vode koja je potrebna čoveku zavisi pre svega od njegove telesne težine, zatim od spoljašnje temperature, nivoa fizičke aktivnosti i slično. 10.000 koraka dnevno Cifra od 10.000 datira još od Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine kada je japanska kompanija prodala Manpo-kei pedometar: čovek kao čovek, prema koracima i kei, japanski metar.

Prodaja Manpo-kei pedometra je bila globalni uspeh, sa cifrom od 10.000 ljudi koja je ostala u uhu. Nova studija sa Harvarda pratila je 16.000 žena u sedamdesetim godinama nekoliko godina, a istraživači su beležili broj koraka koji se preduzimaju dnevno i vreme i uzroke smrti.

Četiri godine kasnije umrlo ih je 504, a prosečan broj dnevnih koraka onih koji su živeli duže bio je 5 500. Pet porcija voća i povrća dnevno Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu otkrili su da iako pet porcija voća i povrća dnevno može da smanji rizik od raka, bolesti srca i moždanog udara, najbolje je jesti duplo više! Studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju, pokazala je da 800 grama ili deset porcija dnevno pruža najveću zaštitu od ovih bolesti, a autor studije dr Dagfin Aune kaže da kada bismo svi konzumirali deset porcija dnevno, svet bi sprečio oko 7,8 miliona prevremenih smrti.

Osam sati sna dnevno

Poznato je da san poboljšava imuni sistem i mentalno stanje i može smanjiti rizik od nekih ozbiljnijih bolesti poput dijabetesa tipa 2 ili srčanih oboljenja, ali koliko nam je sna zaista potrebno za ovo?

Britanska nacionalna fondacija za zdravlje spavanja kaže da je zdravim odraslim osobama potrebno sedam do devet sati sna noću, bebama, maloj deci i tinejdžerima malo više od toga, a svima starijim od 65 godina potrebno je sedam do osam sati sna. Isto tako, oni koji spavaju manje od šest sati dnevno, prema stručnjacima sa Univerziteta u Edinburgu, imaju 30 odsto veću šansu da razviju demenciju u starosti.

Žene treba da unose 2.000, a muškarci 2.500 kalorija dnevno, 400 kalorija za doručak i 600 za ručak i večeru, a razlika je u pićima i užini između obroka, kaže Svetska zdravstvena organizacija, ali neki stručnjaci ističu da ne treba računati unos kalorija, jer ih ionako svi različito brzo sagorevamo. Osam čaša vode dnevno Preporuke o osam čaša dnevno datiraju iz 1945. godine, kada se smatralo da je većini odraslih ljudi potrebno oko 2,5 litara vode dnevno, što je jedan mililitar za svaku kaloriju hrane. Sličan savet važi i danas, iako se svi lekari ne slažu da li treba piti što više vode ili je bolje unositi vodu u organizam raznim namirnicama bogatim vodom. Pedijatar Aron Kerol ističe da najveći deo unosa vode dolazi iz izvora kao što su voće i povrće, pivo, čaj i kafa, a naučnica Tamara Hev-Butler kaže da količina vode koja je potrebna zavisi od nivoa fizičke aktivnosti pojedinca, telesne težine i spoljna temperatura.

Ne više od šest grama soli dnevno. So je neophodna za zdrav nervni sistem i održavanje mišića, ali preterivanje povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Smernice britanske vlade kažu da zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da konzumiraju više od šest grama dnevno, a Action On Salt kaže da većina ljudi konzumira 8,1 gram soli dnevno, a ako bismo to smanjili za 25 procenata, smanjili bismo moždane udare za 22 procenta i broj otkucaja srca. za 16 odsto.

Zdrav BMI je 18,5 - 24,9 Indeks telesne mase (BMI) se koristi za kategorizaciju zdravlja: ​​visok ili nizak BMI stoga može biti pokazatelj loše ishrane, niske aktivnosti ili visokog stresa, a izračunava se tako što se težina u kilogramima podeli sa visinom u centimetrima. Opseg od 18,5 do 24,9 BMI se smatra zdravim, a sve ispod toga je skladištenje, odnosno iznad je gojaznost. Međutim, sam BMI ne može biti odraz ukupnog stanja tela - primeri profesionalnih sportista to potvrđuju; najčešće bokseri i ragbisti koji se zbog velike mišićne mase mogu svrstati u gojazne, iako nemaju mnogo telesne masti i potpuno su zdravi.

(Espreso/Vecernji.hr)