TRČE BOSA PO VRTIĆU, SPAVAJU NA OTVORENOM, NEMAJU POKLONE: Kristinina DECA rastu u DANSKOJ, tamo je SVE DRUGAČIJE
Ilustracija, Foto: EPA/YURI KOCHETKOV

ODGOJ predškolske dece

TRČE BOSA PO VRTIĆU, SPAVAJU NA OTVORENOM, NEMAJU POKLONE: Kristinina DECA rastu u DANSKOJ, tamo je SVE DRUGAČIJE

Danci, naime, veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, priča Kristina Volsperger Danilovski, koja je napisala knjigu “Danci i stranci”

Objavljeno: 31.01.2020. 12:54h
  • 27

Bosonoga deca trčkaraju po vrtiću, prsti su im crni od prašine, a hrana skorena na licu. I da, svi su veseli.

Opisani vrtić nalazi se u Kopenhagenu, a iz prve ruke o razlikama odgoja dece u Danskoj i u Hrvatskoj govori Kristina Wolsperger Danilovski, Zagrepčanka koja je s porodicom tri godine živela u Danskoj.

Razlike između severnog i južnog mentaliteta su velike, a Kristina je postavila jedno pitanje koje možda najbolje oslikava razlike.

Ono glasi: “Bi li kojem roditelju u ovim našim južnim krajevima bilo prihvatljivo da maloj deci u javnom vrtiću brišu guzu sveže ubranom travom pa da zabunom obrišu guzu koprivom?”.

- Moj je sin, kad smo se doselili u Dansku, imao godinu i po. Mene je doslovno šokirao susret s jaslicama, koje su zapravo jedna baraka, bez igračaka, a deca bosonoga sama hodaju okolo jer se tete jedva bave njima. Danci, naime, veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, da se trebaju brinuti sami o sebi i animirati se. Danske mame ne trče za svojom decom i ne viču ‘nemoj, nemoj, pazi, pašćeš’. One veruju da dete mora pasti i da će tako naučiti. U jaslicama mog Tomice smatrali su kako je u redu da izlazi bez kape na sneg i kišu te da promrzne i pokisne jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu. Nema drame ni ako bosi šetaju ili skaču po barama u novoj odeći. Oni misle da tako uče i stiču imunitet - priča Kristina Volsperger Danilovski, koja je napisala knjigu “Danci i stranci”.

Kaže da joj je ubrzo sve to postalo logično, kao i danski život u skladu sa prirodom, jer oni nemaju izbora, zima traje predugo, dan takođe, pa ga moraju iskoristiti što je najbolje moguće.

- S druge strane, možda bi Skandinavci dramili na 35 stepeni - kaže.

A nju je, kao ženu koja radi u farmaceutskoj industriji, posebno oduševila spoznaja da je to zemlja koja ima najveću otpornost na opasne bolničke bakterije te da je to zemlja u kojoj antibiotike retko propisuju deci, ali i odraslima.

Za razliku od mediteranskih zemalja, lekari u Danskoj ne propisuju antibiotik za svaki kašalj ili prehladu. Ne znaju za čepiće, sirupe... Decu, ako imaju temperaturu, skinu gole, ostave ih samo u pelenama i stave pored prozora da im nordijska hladnoća prirodnim putem skida temperaturu. Nakon probitnog šoka, kad sam videla da je to najpopularnija metoda skidanja temperature, setila sam se da tako i mi radimo, i to tuširanjem. Moram reći da deci stvarno nije ništa, a temperatura se snižava - govori Kristina te dodaje da je još jedan od danskih rituala odlazak u šumu tokom vikenda. Danci, kaže, žive sa prirodom bez obzira na vremenske prilike.

Vrtić u šumi je hit

Najviše su, objašnjava, popularni šumski vrtići, koji su nama u Hrvatskoj potpuno strani. Reč je o vrtiću koji se sastoji od sklepanog sanitarnog čvora na livadi uz šumu izvan grada. Soba vrtića, ormarići za stvari i ostali uobičajeni inventar nalaze se isto u šumi. Dvogodišnjaci, idu u grupu Hrast, a predškolci u Smreku. Četvorogodišnjaci su u grupi Bor.

- Osam sati svaki dan danska deca borave u šumi, bez nadstrešnice, bez zgrade, bez igračaka, bez radijatora. Škola na terenu. Sa sobom nose pakete za ručak, pretežno sirove hrane. Princip šumskog vrtića je jednostavan - svakog jutra autobusi sakupljaju decu i voze ih izvan grada, daleko, u neku ekološku šumu. Osnovno je pravilo da se deca moraju animirati sama, bez uplitanja pedagoga. Nakon osmosatne smene, autobusi decu odvoze natrag u grad. Deca su na svežem vazduhu, trče, luduju, igraju se... - govori Kristina, ali se takođe pita nije li boravak u šumskim vrtićima, uz obilje vetra i kiše, iscrpljivanje dečice da umorni zaspe već u pola sedam? Je li to, dodaje, ekološka metoda odgoja kako bi roditelji imali mir nakon povratka sa posla?

- Istina je da sva ta deca s vremenom postanu odrasli ljudi, manje-više normalni i zdravi, verovatno ne manje srećni ili luđi od Hrvata - kaže Kristina, koju je u prvim danima šokiralo nešto za šta bi u Hrvatskoj verovatno zvali socijalnu službu, a vrtić zatvorili. Svako jutro prolazila je pokraj desetak kolica parkiranih u dvorištu jaslica, u kojima mora ostaviti svojeg uplakanog 1,5-godišnjeg sina.

Svako jutro čula bi tihi plač, a jednom se i ohrabrila pogledati odakle dolaze jecaji. Zagledala se u jedna kolica te u njima ugledala zavezanu bebu jasličke dobi kako plače. U devet od deset kolica spavale su bebe, na nordijskoj hladnoći, bez nadzora! Danci, naime, opasno veruju u terapeutski učinak spavanja dece na otvorenom, uglavnom bez nadzora. U danskim je jaslicama takvo čuvanje dece standard: ako slučajno nemaju dvorište, moraju imati osiguranu terasu za dečju spavaonicu na otvorenom!


Slično je i u ostalim skandinavskim zemljama kao i pravilo o nerazmetanju. Naime, u Danskoj je nepisano pravilo da nije poželjno isticati bogatstvo, što se uči već od malena. Danski roditelji svojoj deci ne poklanjaju učestale i skupe poklone. Lego kocke dobiće, na primer, samo za Božić.

Darovi su skromni

- Moj sin je bio pozvan na rođendan, a za poklon smo kupili Lego kocke, ali ne preskupe. No, taj dar je bio najluskuzniji od svih. To se više nije ponovilo- kaže. Deci ne daju ni slatkiše već jedu sirovu hranu.

Danci obožavaju decu. To je vidljivo već na ulici - deca su svugde, a roditelji ih uvek vode sa sobom. U Danskoj se neobično često mogu videti dvostruka kolica za blizance, puno se žena podvrgava veštačkoj oplodnji, a za nas velik broj žena ima decu s više partnera. Takođe, gej parovi normalno odgajaju decu baš kao i žene koje nemaju partnera.

Svakako mi se čini opravdano i poželjno da deca hodaju bosa kod kuće gde je topao pod, na plaži po kamenčičima, po travi u vrtu - zapravo u svim relativno sigurnim uvslovima. Poznato je da su naša stopala puna nervnih završetaka i njihovom stimulacijom odnosno izloženošću raznim teksturama podstiče se stvaranje novih sinapsi, dakle mozak se razvija. Pa zašto onda to ne iskoristiti? Što se oblačenja tiče - decu treba obući primereno, tako da se osećaju udobno u određenim vremenskim uslovima, nikako nisam za pretopljavanje što često roditelji čine.

Mišljenja sam da zaista ne postoje loši vremenski uslovi za boravak u prirodi već samo loš odabir odeće. No iz prakse zaista primećujem različite stavove roditelja oko izlazaka dece napolje. Jedni su veliki zagovornici svakodnevnog što dužeg boravka vani dok drugi negoduju što smo izveli decu van čim se malo spuste temperature ili, na primer, ukoliko je u parku blato. No ovde ne popuštamo, deca svakodnevno barem nakratko izlaze van ako nam to vremenski uslovi dopuštaju, dakle ako baš ne pljušti kiša ili ako temperature nisu ekstremno niske. Velikoj većini dece to je jedini izlazak, naročito za vreme zime kada su dani vrlo kratki.

Razlike u odgoju su velike

A što se spavanja na svežem vazduhu tiče, apsolutno smatram poželjnim, i brojna istraživanja dokazuju blagodati boravka na svežem vazduhu. Deca bolje i duže spavaju, zdravija su- objašnjava zastupnica dečjeg vrtića Dečji grad Andrea Batarilo koja kaže da je popularna knjiga Danski odgoj dece otvorila novu tematiku koja se tiče odgoja dece.

- U knjizi se mogu pronaći brojne činjenice koje se zapravo kose s uvreženim mišljenjima o odgoju dece koja se kod nas prenose s kolena na koleno već generacijama a možda i nemaju nekog naučno dokazanog uporišta. Na primer promaja - kaže Batarilo.

Pet pravila: Ono što je Skandinavcima normalno, nama je bizarno

1. Deca spavaju u kolicima na otvorenom

Danci smatraju spavanje dece na otvorenom terapeutskim postupkom. Svaki vrtić mora imati prostor na otvorenom, gde parkiraju kolica, u kojima se bebe na nordijskoj hladnoći odmaraju bez nadzora.

2. Temperaturu skidaju na nama bizaran način

Čepići, obloge i sirupi za Skandinavce su nepoznanica. Deci temperaturu skidaju tako što ih skinu gole i ostave samo u pelenama ispred otvorenog prozora kako bi im hladnoća prirodno snizila temperaturu.

3. Ne propisuju antibiotike često

U Danskoj važi pravilo da ljudima, naročito deci, retko propisuju lekove. Zapravo, to čine samo kad je zaista nužno. Istovremeno, procenat vakcinisane  dece u Danskoj izuzetno je visok.

4. Deca odlaze u eko vrtić u nekoj od šuma

Bilo da je zima, kiša ili vetar, dečica se ukrcaju u autobus i odlaze u šumu, gde borave osam sati na vazduhu. Sami se igraju, a za ručak im daju lanč paket. Kada dođu kući, već u pola sedam čvrsto spavaju.

5. Igračke slabo daruju deci, kao i slatkiše

Danska deca retko dobijaju slatkiše, a jedu pretežno sirovu hranu. Roditelji mališanima retko daju darove, a Lego kocke dobijaju samo za Božić, ne tokom godine. Moraju se znati sami zaigrati.

Suočavaju se s kritikama jer žele biti zemlja bez Daunovog sindroma

Iako se smatra da su mnoge specifične metode odgoja zaslužne da se danska deca smatraju najsrećnijim na svetu, a danski roditelji služe kao primer kako se podižu samopouzdana i uspešna deca, Danska se suočava i s kritikama kada se govori o neetičnom odnosu prema rađanju dece s Daunovim sindromom, na primer. Tako kritike izaziva i činjenica da se svim trudnicama omogućuju besplatni prenatalni testovi kako bi se “eliminisao defektni zametak”. Prevedeno, sve žene kod kojih se utvrdi da nose plod s Daunovim sindromom podstiču se da ga pobace, a Danska i deklarativno želi biti zemlja bez dece s Daunovim sindromom.

Reč stručnjaka: Deca trebaju što više boraviti na svežem vazduhu

Prof. dr. Marija Vrca Botica kaže kako je pogrešno decu pretoplo odevati jer su deca sputana, nisu komotna u aktivnostima, preznojavaju se.

- Odeću je potrebno prilagoditi individualno, vremenskim prilikama, prostoru u kojem boravi i aktivnosti deteta. Deci treba omogućiti što više boravka na svežem vazduhu, čak i zimi, po kiši i snegu. Kao prvo, deca često borave u pregrejanim prostorijama, gdje je suv vazduh. Sluznice disajnih puteva su uz suv vazsuh osetljivije na ‘pucanje’ i otvoren je put infekcijama. Drugo infekcije se u ‘kućnom kontaktu’ (vrtići, dnevni boravci, igraonice) lakše prenose kapljičnim putem na kratkoj udaljenosti od bolesne osobe. Prostorije u kojima boravi više dece treba nekoliko puta na dan vetriti, vlažiti, a za to vreme deca trebaju biti napolju. Takođe, ako se dete pokvasi, neće se odmah razboleti, treba promeniti mokru obuću i odeću. Strahovi delom dolaze zbog sećanja iz teških vremena, kad su deca dugotrajno pešačila do škole, bila mokra u školi i, tako se mokra vraćala kući. To je, nasreću, prošlost. Poboljšanje socijalnog statusa, stanovanja i prevoza do škole bitno je smanjilo obolevanje dece od akutnih bolesti i njihovih posledica (reumatska groznica) - kaže prof. dr. sc. Vrca Botica, koja na pitanje jesu li danska deca sretnija od naše odgovara:

Mi imamo više sunčanih dana, imamo više kompletnih porodica, proširenih porodica, s bakama i dekama, u kojima se deca odgajaju. No nije sve to dovoljno. Pozitivno okruženje celog društva deluje i na decu. Tužna su deca iz nefunkcionalnih porodica, zlostavljana deca. Porodično nasilje nad decom ostavlja traga na tim malim bićima, koja, nažalost, nisu u Hrvatskoj još dovoljno zaštićena.

Dragi roditelji, izađite iz kuće i uživajte napolju sa decom

Portparolka dečjeg vrtića Dečji grad u Samoboru, Andrea Batarilo kaže kako cjelokupni stil života na koji Skandinavci stavljaju naglasak zapravo vrlo pogoduje dobrom imunitetu. -Boravak u prirodi, odvlačenje dece od ekrana, s druge strane topli emocionalni odnosi, zajedništvo, pozitivan pogled na život...

Sve je to očito jedan dobar recept za zdrav i jak imunitet, a posledično i za upotrebu manje antibiotika. A možemo li i mi doći do toga? Pa sigurna sam da možemo sledeći primere dobre prakse. Hrvatska deca su predivna, kao i sva deca sveta. Deca kojoj se ništa neće dogoditi ako ponekad protrče bosi po livadi, izađu van bez kape, ako prošetaju po kiši ili izgrade iglo od snega a da pri tome nisu navukli skijaške rukavice. No puno će toga propustiti ukoliko to sve neće doživeti pod okriljem loših vremenskih uslova za boravak u prirodi. Stoga, dragi roditelji izađimo iz udobnosti toplog doma i priuštimo deci nezaboravna iskustva skakanja po blatnjavim barama, valjanja u snegu, bosonogog trčkaranja. Deca će se toga rado sećati- kaže Batarilo.

Bonus video:

(Espreso.rs/24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media