NAUČNICI TVRDE DA IMAMO JOŠ JEDAN MOZAK: On se nalazi u donjem delu tela!

Prvo se mislilo da naš sistem organa za varenje ima samo jednu funkciju, da vari hranu, ali sada se čini da to i nije baš tako.

Naš digestivni trakt, pokazuju istraživanja, je ljudski "drugi mozak".

Velike su šanse da doslovno utiče na način na koji razmišljamo, kako donosimo odluke, i od čega obolevamo. Nove teorije govore i da utiče na naše psihičko zdravlje.

Ima svoj "poluautonomni" i neverovatno kompleksni nervni sistem koji se sastoji od stotine miliona neurona - više nego što ima živaca u ljudskoj kičmenoj moždini.

Creva (laički rečeno) i mozak jedno s drugim razgovaraju preko nervnih signala, hormona stresa i drugih puteva.

Dugo se zna da emocije mogu da utiču na rad sistema organa za varenje - neki kada su nervozni imaju proliv, drugi u kriznim trenucima pate od zatvora, ali nije bilo jasno da je odnos obostran tj. i da creva utiču na mozak.

I upravo zato jer je lakše i manje opasno manipulisati crevima nego mozgom nova saznanja bi mogla da budu i više nego korisna u lečenju hroničnih psihičkih problema, i bolesti mozga.

Svaki dan, u svakom trenutku, osećamo uticaj mozga na digestivni trakt - ako smo anksiozni osećamo "nemir" i "leptiriće" u stomaku, ili nas čak i boli stomak.

Možemo čak i promeniti količinu želudčane kiseline kroz nervne veze. Mislilo se da simptomi u traktu koje uzrokuje anksioznost menjaju funkciju trakta i dovode do neprijatnih simptoma kao što je bol, proliv ili nadutost.

Ipak, velika količina "signala" putuje i iz mozga prema traktu, pa nije nemoguće da promene u traktu zapravo uzrokuju anksioznost.

Sve više dokaza pokazuje kako je to i više nego moguće.

Naime, svaki gastrointestinalni trakt je prepun mikroba (triliona njih) koji mogu biti dobri, loši ili efektivno neutralni. Žive i obitavaju na području od usne šupljine pa sve do kraja creva. Oni "razgovaraju" sa nervnim sistemom kroz hemiju tj. laički rečeno "autoputeve" hormona, ćelija... Komuniciraju i preko imuniteta koji "nadzire" količinu mikroba.

Eksperimenti pokazuju da svaki disbalans mikroba - manjka ili viška - utiče na mozak.

U nekim slučajevima rezultat je i teška depresija. Menjanje tj. uticanje na sastav bakterija u gastrointestinalnom traktu nov je način lečenja bolesti i mozga i samog trakta.

To može da znači svašta, od promene načina ishrane pa sve do ciljanog unošenja dobrih bakterija, dok se loše bakterije mogu "potisnuti" probioticima.

Većina "razgovora" između mozga i drugih delova tela odvija se upravo između mozga i creva, istraživanja pokazuju između 80 i 90 posto.

BONUS VIDEO: NAJSMEJAĆE VAS DO SUZA! Ova mačka je poželela da uđe u kutiju, ali ovome se nikako nije nadala! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Express.hr)