PRETVORILA SAM SE U ČUDOVIŠTE: Nešto joj je RASLO U GLAVI, a onda nije ni slutila o čemu je reč!
Mentalno zdravlje je i dalje nedovoljno izučeno, Foto: Pixabay

ispovest

PRETVORILA SAM SE U ČUDOVIŠTE: Nešto joj je RASLO U GLAVI, a onda nije ni slutila o čemu je reč!

- Boja koju sam tog jutra stavila na kosu, kapala mi je za vrat

Objavljeno: 02.04.2018. 08:25h
  • 13

Naučnica Barbara Lipska iz Virdžinije u SAD je jednog jutra 2015. ustala iz kreveta stavila boju na kosu i otišla na trčanje po svojoj četvrti. Ali kad se nakon neobično dugo vremena vratila, njen suprug Mirek je bio zapanjen.

- Izgubila sam se u vlastitoj četvrti. Boja koju sam to jutro stavila na kosu, kapala mi je za vrat. Izgledala sam poput čudovišta kad sam se vratila - kaže Lipska.

Iako se danas seća tog trenutka, tada je bila nesvesna svog izgleda i ponašanja. Lipska proučava neurološke uzroke mentalnih bolesti i razvoj mozga u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. U svom radu ispituje molekularnu strukturu mozga ljudi koji imaju šizofreniju ili neki drugi poremećaj zbog kojeg su sebi oduzeli život.

A tokom dva meseca u 2015. i kod nje same su se pojavili simptomi nalik na demenciju i šizofreniju. Tek je posle saznala da je to bila posledica tumora koji je rastao u njenom mozgu. Tumor koji se proširio uzrokovao je slična ponašanja i osećaje kao kod ljudi čije je mozgove proučavala.

Lipska je preživela i u saradnji sa novinarkom Ilejn Mekardl napisala je knjigu o svojoj bolesti i oporavku "Neuronaučnica koja je izgubila razum: Priča o ludilu i otkriću".

Povodom izdanja knjige, dala je intervju čije delove prenosimo.

Što se događalo u Vašem mozgu?

U to vreme nisam znala, niti je iko znao. U mojoj su glavi rasli nepoznati tumori. Mozak mi je natekao i upalio se. Sve u svemu, imala sam oko 20 tumora.

Kako se promenila kao osoba?

Menjala sam se postepeno, od brižne majke, bake i supruge u neku vrstu bezdušnog čudovišta. Vikala sam na muža, unuke i decu. Ponašala sam se kao podivljali dvogodišnjak i to sve vreme. Izgubila sam frontalni korteks – bio je natečen i nije funkcionisao. Takođe, izgubila sam temeni režanj. To su delovi mozga zaduženi za visoke kognitivne funkcije. Delovi koji nas čine ljudima i koji regulišu šta sanjamo, kako volimo, kako se ponašamo, jesmo li suzdržani ili želimo da odemo na trčanje jedva obučeni i sa bojom za kosu koja kapa na sve strane. Mi svi imamo ideju kako se ponašati normalno - ne vičemo na porodicu i one koje volimo. Ali ja to nisam shvatala.

Kroz šta je sve porodica prolazila?

Mislim da je čitavo iskustvo bilo strašnije za moju porodicu nego za mene jer ja nisam shvatala šta se događa. Ja sam na neki način bila pošteđena svega. Ali, članovi moje porodice s vremenom su počeli da shvataju da gube osobu koju vole. Nisam ih gledala u oči. Bila sam distancirana. Nisam osećala empatiju. Povredila sam ih i to je bilo užasno. Sada sam im jako zahvalna. Možete reći da porodice tome i služe, ali nikad nisam očekivala da ću ih iskušavati na ovakav način. Nadam se da se to više nikad neće ponoviti. To mi je sad najveća briga.

Što je naučila o mozgu?

Naučila sam nešto što sam i pre znala, ali sad sam dobila snažan dokaz. Mentalna bolest je oboljenje mozga. Nije to neka kratkotrajna stvar kao nedostatak volje, niti ima veze s time kako sam vaspitana i kakva je moja porodica. Takvu bolest morate tretirati kao i svaku drugu bolest – bolest srca, bubrega ili jetre. Moramo naći mehanizme da lečimo takve bolesti. Još uvek ne znamo što ih uzrokuje. Znamo da se radi o fizičkim promenama u mozgu.

Koji joj je tretman pomogao?

To zapravo ne znamo tačno. Lečili su me na puno različitih načina - radijacijom, imunoterapijom, steroidima i ciljanom terapijom tumorskih ćelija. Verojatno je sve pomoglo pomalo, ali moj je utisak da je imunoterapija pomogla najviše. Svađala sam se s lekarom i govorila mu da mi ne daje toliko lekova jer neću znati koji mi je pomogao. On se nasmejao i rekao: "Znaš šta, baš me briga koji ti je lek pomogao ako ti je bolje."

Ubrzo nakon toga stanje mi se doista popravilo. Sad se osećam odlično, iako sam slabija nego pre. I fizički i emotivno. Prošla sam kroz jako puno toga. Moj mozak su opteretili lekovima, radijacijom. Izgubila sam vid na levo oko. Izgubila sam osećaj ravnoteže. Ponekad sam dezorijentisana i gubim se. Ali znate šta? Živa sam - i to je sve što se računa. I srećna sam!

Bonus video:

(Espreso.rs/Jutarnji.hr)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media