SVEŠTENIK UPOZORIO VERNIKE DA ZA VREME POSTA OVO NIKAKO NE JEDU: Ova hrana je NAJRIZIČNIJA - tako samo činite GREH

Pravoslavni post je period asketizma i duhovne pripreme za jednu od najvažnijih Svetih tajni - Pričešće.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve često podsećaju da je pored telesnog važno i duhovno uzdržavanje. Uzdražvanje od određene vrste hrane ("mrsne") podrazumeva uzdržavanje i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Međutim, otac Dušan Kolundžić upozorava da se post ne sme svesti na telesni oblik, te objašnjava kako je u modernom dobu kada je prehrambena industrija toliko uznapredovala zaista teško razlučiti šta je posna hrana.

Pričešće je jedan od suštinskih momenta pravoslavne Liturgije. Liturgija bez priče služitelja i vernika ne postoji. Vernici prilaze na đakonov poziv: "Sa strahom Božijim , verom i ljubavlju pristupite", i uzimaju hleb i vino (odnosno telo i krv Hristovu) - pričešćuju se darovima na svoje spasenje.

Da bi se pristupilo svetom oltaru mora se pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, ispoštovati i telesna i duhovna strana posta. Sveti oci su posmatrali telo i duh kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duh deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju. Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i duševnog i telesnog.

Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara. Ovaj post ima dva naziva, jer počinje dan posle spomena svetog apostola Filipa, jednog od dvanaestorice najbližih učenika Gospoda Isusa Hrista, a završava se uoči velikog praznika Rođenja Hristovog. Ta dva dana sobom uokviruju četrdesetdnevni period posta, otuda i njegov naziv.

Šta se (ne)sme jesti?

U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljak, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

Otac Dušan Kolundžić upozorava da se moderna industrija hrane toliko razvila da više ne možemo sa sigurošću reći šta je posno, a šta ne. Nekada, kada smo hranu uzimali u elementarnom obliku bilo je lako, a danas moramo da čitamo sitna slova na poleđini proizvoda. Mada, nekada ni to nije dovoljno:

- Kad smo prvi put čuli i naučili koja je hrana posna, saznali smo da ponu hranu čine svi biljni proizvodi, dakle: voće, povrće, morski plodovi, prozvodi pčela, a u određenim danima i riba. Mrsnu hranu čine proizvodi od mesa, mleka i jaja. Ranije, dok su se ovi proizvodi koristili u njihovom prirodnom obliku, dakle direktno u ishrani, nije bilo dileme šta je dobro, a šta mrsno. Međutim, kad se hemija umešala u ishranu, kad je počela najraznovrsnija kombinacija sastojaka u pojednim prehrambenim proizvodima, vernici se sve teže snalaze u odabiranju posne hrane.

- Danas, kada imamo šnicle i gulaš od soje, biljnu mast, sir i mleko na bazi biljnih proizvoda, posni margarin, post postaje gotovo neprimetan. I sad, u tim proizvodima od bilja proizvođač, po svojoj obavezi, napiše da tu ima i 0, o1% belančevine (a možda nema ni trunke) , što znači da mi taj proizvod treba da smatramo mrsnim i da ga u vreme posta ne upotrebljavamo. Savremena industrija od mnogo biljaka, koje sveže ili kuvane jedemo u dane najstrožeg posta, pravi danas jestivo ulje, koje nećemo jesti kad strožije postimo, kako kažemo, na vodi. I zaista, vernici koji počnu da proučavaju, da pažljivo čitaju sitna slova sastojaka na proizvodima, zapadaju često u nedoumice, koju hranu treba smatrati za posnu i upotrebljavati je, a koja je sumnjiva i nje se kloniti.

- Najbolje je da se u postu koristi sveža i neobrađena hrana, dakle sveže voće i povrće, koje ćete sami pripremiti, sa ili bez dodatka biljnog ulja, po vašem izboru. Margarin je u principu postan, kao i biljna mast i sve vrste zejtina, pa i biljni sir, nadomestak za sir.

- Međutim, u tom traženju posne hrane treba paziti da se ne upadne u opasnost formalizma. Umesto da nam post bude sredstvo radi postizanja molitvenog raspoloženja i duhovnog usavršavanja, on prođe u cepidlačenju promila nekog mlečnog proizvoda. Jer, mnogo je važnije i koliko ćemo uneti posne hrane u organizam, nego njen hemijski sastav.

- Post se sastoji ne samo u određenoj hrani, već i u uzdržavanju od prejedanja. Sam telesni post ne doprinosi duši, ako nije vezan sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone, da obuzda svoju volju i njene prohteve, a da pojača molitvu, da razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu, da otvori dušu svoju za praštanje i srce svoje za pomoć potrebitima. Eto, drage sestre i braćo, postite tako i ovaj predstojeći Veliki i časni post, ne farisejski. već iskreno i skromno, po savetu Gospoda Isusa Hrista: A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu pred ljudima kako poste. A ti lada postiš, namaži glavu svoju i lice svoje umij, da te ne vide ljudi kako postiš, nego otac tvoj koji je u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno (Matej 6, 16.18).

BONUS VIDEO

(Espreso/srbijadanas)