OVAJ CVET PREKO LETA IMA SVAKA KUĆA, A NISTE ZNALI DA ĆE SAMO OVAKO BUJATI: Caka koju svaki BAŠTOVAN mora da zna

Ljubitelji cveća uvek se nađu pred istom dilemom – šta posaditi u bašte i na balkone? Naš predlog ovog puta je afrička margareta. U pitanju je cvet raskošnih boja od bele, nežno žute i narandžaste do pink i upečatljive ljubičaste boje.

Raste u bokoru, voli puno sunca pa odlično podnosi letnje vrućine i prelep je ukras svakog vrta ili terase.

Rodom sa Rta dobre nade

Afrička margareta (lat. Osteospermum ecklonis) kako joj samo ime kaže vodi poreklo iz Afrike, tačnije iz oblasti Rta dobre nade gde raste kao žbunasta, dekorativna biljka. Poznata je i pod imenima afrička bela rada, sunčana devojka i sunčica, a poznato je više od 70 sorti ovog cveća. U Evropu je doneta u 19 veku i vrlo brzo se odomaćila. Iako je rodom iz toplih krajeva i izgleda vrlo nežno nemojte da vas to zavara. U pitanju je biljka koja podnosi i hladnije dane, slabiji mraz ali ne i sneg. Ne traži posebnu negu i najčešće je dovoljno uklanjati precvetale izdanke čime se vreme cvetanja produžava do kasne jeseni.

Lako se razmnožava semenom, a seje se početkom proleća u male posude ili tople leje tek toliko da seme pokrije zemlja. Već za 10 do 15 dana nići će mladice. Da bi se podstakao razvoj bočnih izdanaka i dobila žbunasta forma, kada se razvije tri do pet listova treba da se zakine vrh. Mlade biljke se postepeno privikavaju na spoljne uslove povremenim iznošenjem u toplom delu dana, a krajem maja se sade na stalno mesto u plodno, rastresito, drenirano zemljište.

Sredinom leta afrička margareta može se razmnožava zelenim reznicama koje se ožile u pesku za zakorenjivanje a potom posade u posudu sa supstratom. Takođe, mogu da se uzmu reznice na kraju vegetacije, ali pre mrazeva, zatim pobodu u posudu sa dobro propusnim supstratom, stave na svetlo i prohladno mesto. Povremeno oskudno zalivati i do proleća će izbiti novi izdanci. Raste uspravno u obliku prelepog dekorativnog žbuna koji je bogato okićen cvetovima, pa je pogodna za sadnju kako u baštenske leje, tako i u saksije i žardinjere. Tokom punog rasta dostiže visinu od 40 santimetara. Cvetovi se otvaraju oko podneva, a zatvaraju kad padne mrak ili po tmurnom i hladnijem vremenu. Jak vetar je može oštetiti, pa je treba saditi u zavetrini.

Nega i prihrana

Afrička margareta nije zahtevna za negu. Potrebno je redovno zalivati posebno leti kada nema kiše. Na nedostatak vlage ukazaće obešeni listovi i cvetne glavice, ali će se brzo oporaviti posle zalivanja. Ipak, ne treba preterivati sa zalivanjem jer ne voli previše vode oko korena, zato traži dobro drenirano zemljište. Tokom vegetacije prihranjuje se svake nedelje, osim ukoliko je posađena u saksiju, jer usled previše prihrane može da prestane sa cvetanjem. Jedan cvet afričke margarete traje najmanje nedelju dana. Uvele listove treba redovno rezati kako bi se biljka podmladila, poterala nove izdanke i zadržala grmoliki izgled. Naravno, treba poštedeti mlade, bočne grančice sa pupoljcima. Iskusni baštovani savetuju da se sredinom leta malo više podreže, prihrani i dobro zalije kako bi rasla i cvetala do kasne jeseni.

Kada su u pitanju bolesti afričku margaretu najčešće napadaju tospovirusi. U pitanju su virusi koje prenose tripsi i lisne vaši. Bolest se manifestuje svetlijim i zakržljalim mladim listovima koji se suše i odumiru prenoseći zarazu na druge izdanke. Protiv samih virusa nema mnogo pomoći, osim da se odstrane oboleli listovi. Ali, zato je moguće biljku zaštititi od prenosioca virusa, odnosno tripsi i lisnih vaši. Mogu se koristi brojni hemijski preparati, ali i prirodna sredstva.

Jedno od provereno najboljih sredstava za zaštitu je kopriva. Potrebno je nabrati 10 kilograma koprive i potopiti u 10 litara vode da odstoji 10 do 15 dana uz svakodnevno mešanje. Rastvor se u toku procesa fermentacije zgušnjava i menja boju u smeđu, a spreman je za upotrebu kada više nema mehurića usled vrenja. Pre upotrebe fermentisani ekstrakt razrediti sa vodom u odnosu 7:1 i tretirati biljke.

Afrička margareta može da oboli i od lažne pepelnice. Bolest se ispoljava kao žućkasto obojeni delovi lista nalik na fleke sa donje strane. List odumire i suši se. Uzrok bolesti je gljivica koja se širi u vlažnoj mikro klimi. Kako bi se sprečilo ovo oboljenje potrebno je saditi biljku sa dovoljnim razmakom između mladica kako bi vazduh nesmetano strujao među stabljikama. Ukoliko primetite simptome lažne pepelnice odmah uklonite obolele listove sa sporama gljiva kako bi ste sprečili širenje bolesti.

OVAJ CVET U SRBIJI IMA NAJTUŽNIJU SIMBOLIKU:

(Espreso/Agropress)