NAUČNICI OTKRILI KAKO DA DOŽIVITE DUBOKU STAROST: Nije ni DIJETA ni AKTIVNOST, REŠENJE je mnogo JEDNOSTAVNIJE

Ljudi su društvena bića. Izolacija nas čini tužnima, povučenima, javlja se anksioznost, nevoljnost za život i bilo kakve radnje, samim tim brže propadamo.

Bilo da je u pitanju telefonski poziv ili izlazak na kafu, mi kao ljudi žudimo za društvenom interakcijom. A čini se da bi to mogla biti i tajna dužeg života.

Prema novoj studiji više od 28.000 pojedinaca, redovna društvena interakcija može produžiti životni vek starijih odraslih osoba. Dakle, dok su brojne nedavne studije pokazale da redovno hodanje i aktivnost mogu biti ključ za produženje vašeg života, čini se da bi odgovor mogao biti mnogo jednostavniji i mnogo zabavniji, prenosi Metro.

Dok su prethodne studije pokazale da dobar društveni život može biti odličan za uspešno starenje, ovo novo istraživanje, nedavno objavljeno u časopisu Journal of Epidemiologi & Communiti Health, istražilo je da li je učestalost druženja povezana sa ukupnim životnim vekom.

Učesnici su bili podeljeni u grupe koje su se družile – skoro svi da, bar jednom nedeljno, najmanje jednom mesečno, povremeno i nikad. Posmatrajući ovu veliku grupu starijih ljudi koji žive u Kini, studija je otkrila da je češća društvena aktivnost povezana sa znatno dužim preživljavanjem, a što je učestalost veća, veća je verovatnoća da će živeti duže.

Utvrđeno je da je smrt kasnila za 42% kod onih koji su se povremeno družili, a za 48% kod onih koji su se družili najmanje jednom mesečno. Takođe, očekivani životni vek je povećan za 110% kod onih koji su se družili najmanje jednom nedeljno, a za 87% kod onih koji su se družili skoro svakodnevno, u poređenju sa onima koji su rekli da se nikada nisu družili.

Konačno, samo skoro svakodnevna druženja je bila povezana sa značajno dužim preživljavanjem, jer je vreme do smrti bilo odloženo za 204% za ovu grupu. Naučnici su rekli: „Iako je veza između učestalosti društvene aktivnosti i ukupnog očekivanog životnog veka smanjena nakon prilagođavanja sociodemografskim faktorima, socioekonomskom statusu, zdravstvenom ponašanju i nekoliko bolesti, ona je i dalje statistički značajna, što ukazuje da je samo učešće u društvenim aktivnostima nezavisno. prediktor za ukupan očekivani životni vek starijih ljudi'.

EJDŽIZAM U SRBIJI: Starost se doživljava kao teret, 30 odsto starih se oseća diskriminisano:

(Espreso/Metro)