ZAŠTO SE SVI TUCAMO JAJIMA, A NE KUCAMO? Vuk Karadžić je dao PRAVI ODGOVOR i šokiraće vas

Vuk Stefanović Karadžić je u "Srpskom rječniku" za odrednicu "tucati se" napisao: "vidi tući se", odakle i potiče taj glagol.

Uz odrednicu "tucački" upućuje se na Tucin dan, a uz glagol "tući" navedeni su primeri: tući ili udarati volove i tući se uskršnjim jajima. U šestotomnom Matičnom rečniku, pored glagola "tucati", pobrojana su sledeća značenja: - udaranjem drobiti, razbijati, mrviti i sitniti - ubijati gnječeći - udarati čim o što - tući, mučiti - tući u kucajima - figurativno: udarati ili pogađati - proizvoditi zvuk na muzičkom žičanom instrumentu na okidanje - u ribolovu: hvatati i gristi mamac na udici Uz "tucati se": - udarati glavom o glavu - tucati se jajima na Uskrs

O bludnim radnjama ni spomena. One su, kao poslednje značenje tog glagola, navedene tek u "Rečniku" MC iz 2007. sa naznakom da je reč o vulgarnom izrazu. Međutim, opaske o vulgarnosti nema uz značenja koja se tiču praznovanja Uskrsa, tako da glagol "tucati" ne treba izbegavati tokom tog praznika, objasnila je Mirjane Blažić u knjizi "Srpski na srpskom". Kada bismo umesto ovog glagola koristili "kucati" (kucati se jajima), onda bi trebalo da kažemo i: - prase se za Božić kolje na Kucin dan - na Golom otoku su kucali kamen i pravili kucanik - pojeftinila je kucana paprika - dokoni kucaju vodu u avanu ili ukucavaju vreme - primitivni su zakucani - beskućnici se pokucaju - oni koji nešto ne znaju nakucaju - u školi se uči o Timitriju Kucovići - nadimak televizijskog reditelja Branimira Dimitirjevića je Kucko, a ne Tucko.

A ovde pogledajte koji se običaj vezuje za praznik Vaskrs:

(Espreso/Mondo)