OVO JE PRAVO POREKLO MAJKE TEREZE: Balkanci su mislili drugačije, sada je sve JASNO KAO DAN!

„Nije stvar u tome koliko radimo, već u tome koliko ljubavi ulažemo u to. To pravi razliku", govorila je verovatno najpoznatija katolička kaluđerica na svetu, Majka Tereza.

Zbog toga što je ceo život poklonila bolesnima i siromašnima, pre svega u Indiji, gde je provela najveći deo života, u decembru 1979. godine dobila je Nobelovu nagradu za mir.

Vatikan je 4. septembra 2016. ovu misionarku koja potiče iz albanske katoličke porodice iz Skoplja, proglasio svetiteljkom.

„Majka Tereza je savremeni primer duge tradicije hrišćanstva i rimokatoličanstva među Albancima i narodima Balkana", kaže za BBC na srpskom Gzim Aljpion, predavač sa Univerziteta u Birmingemu.

On dodaje da bi primer Majke Tereze trebalo da slede svi kako bi se ponovo gradili mostovi na Balkanu.

Njen život, međutim, pratile su i kontroverze i nikada dokazane optužbe da je zloupotrebljavala novac, a u Indiji je protiv njene organizacije pokrenuta istraga zbog navodne prodaje beba.

Majka Tereza je rođena 26. avgusta 1910. u Skoplju u Severnoj Makedoniji kao Agnesa Gondže Bojadžiju.

„Gondže na albanskom znači pupoljak ruže, a njeno prezime Bojadžiju govori o porodičnom poslu: ukrašavanju kuća ili prodavcima boja", navodi Aljpion, koji se u više navrata bavio životom i delom ove svetiteljke.

Ipak, Majka Tereza se kasnije deklarisala „kao građanka sveta", iako su se brojne balkanske zemlje nadmetale za njeno nasleđe.

„Nije htela da govori o privatnom životu nikad ništa, čak ni biografima, govorila je da je iz Skoplja, volela je taj grad u kom je živela do osamnaeste godine", kaže Mironski.

Kada je imala devet godina, iznenadna smrt oca preokrenula je život čitave porodice.

Agnes se, navodno, nikada nije pomirila sa očevom smrću.

Aljpion je u više navrata, kaže u pisanom odgovoru, isticao da ju je verovatno „gubitak oca privukao Isusu koji je postao nešto kao surogat ili duhovni otac".

Ipak, posvećenost religiji ponela je i iz kuće.

„Njena majka je, kažu, bila jako dobra žena, a vrlo pobožna. Pritom, gajila je tradiciju ovdašnjih naroda da na su kući vrata uvek otvorena, da je red ugostiti i rođake i prijatelje koji dođu na kafu i kolač", navodi Mironski.

Živeli su u Latinskom kvartu gde su uglavnom bili katolici, blizu katoličke crkve.

(Espreso)