"POMOLI SE ZA MOJU KĆER, BOLESNA JE": Potresna objava MILOŠA BIKOVIĆA SA GROBA

Miloš Biković koristi priliku da predahne od snimanja, a na društvenim mrežama povremeno deli momente sa odmora. Obavestio je pratioce da je posetio grob oca Nikolaja Gurjanova, što je oduševilo mnoge vernike iz Srbije i Rusije.

Otac Nikolaj Gurjanov je ostao zapamćen kao čovek koji se u najtežim trenucima po pravoslavce borio za veru i izdržao sva iskušenja. Mnogim vernicima je dobro poznata njegova priča o boravku u Staljinovom logoru smrti. "Kada su u logoru hteli da se odreknemo od vere sve su nas uveli u ledenu vodu, i sveštenike, i episkope i mirske hrišćane. To je bilo na Severu.. Ostavili su nas tako na strašnom mrazu a stražu su postavili sa psima. Straža se smenjivala a mi smo tiho stajali i molili se. Gospod je pomogao i ja sam umom tvorio Isusovu molitvu. Nju i Bogorodice Djevo sam neprestano držao i odjednom mi je postalo vruće.

Pokušavali smo da se približimo jedni drugima ali kako.. Znali smo da ćemo uskoro poći ka Gospodu. Neki su umno govorili Psaltir, niko nije mogao reč da izgovori tako je strašan mraz bio da ljudi nisu mogli da dišu. Počeli su da tonu u vodu oni koji su se prvi ukočili..zaplakali smo.. duše su poletele ka Božijem Prestolu, sve mučeničke. Ni jedan se Gospoda nije odrekao, Anđeli su silazili i uzimali ih. A meni se javila Carica Nebeska i kazala mi: „Ne ostavaljaj molitvu, ona će te sačuvati i isceliti. Molila sam Gospoda da te ostavi na zemlji, potreban si Crkvi Božijoj. Blagodat Moga Sina će prebivati sa tobom u vekove.“ Majka Božija me ogrnula takvom svetlošću, toplom i ognjenom, tako da sam ostao jedini živ", pričao je on.

Ni u jednom trenutku, bez obzira na pritiske, nije posumnjao u pravoslavlje.

"Kada su me izvukli iz vode i doveli u baraku, pitali su: "Pa, jel ti pomogao tvoj Bog!?“ Ja sam na to jedva izgovorio: „Verujem i ispovedam Presvetu Trojicu i Mater Gospoda Moga!“ ..Tada je čovek, bezbožnik, rekao: „Pomoli se za moju kćer, bolesna je..", govorio je.

"…Sećajući se svega, baćuška je pogledao kroz prozor u dvorište, nije moga da zaustavi suze, tiho je plakao: "Majko Božija, Carice Nebesna, šta su sve sa nama radili! Svi smo bili iznureni, jedva živi, kopali smo rupe u snegu i pravili skrovišta.. pokrivali smo ljude borovim granama, žvakali iglice bora.. tako je našu veru Gospod ispitivao."

(Espreso)