KADA SU VIDELI RUKU OVE ŽENE, LEKARI SU SE UHVATILI ZA GLAVU: Pogledajte šta joj se desilo, OSTAĆETE BEZ REČI!

Slučaj Andrijane Arsenijević Srećković iz Ljiga koju je tokom berbe šljiva u Ljigu ubolo više do 130 krpelja šokirao je domaću javnost. Priča je nesvakidašnja i završila se, srećom, bez većih posledica. A evo šta treba da uradite ukoliko vas napadne ova vrsta insekta.

Krpelji vrebaju čim počne lepo vreme. Ukoliko uočite ovog insekta koji može preneti opasnu lajamsku bolest infektivnog karaktera, treba ga što pre ukloniti sa kože ( u toku prva 24 sata nakon uboda) i to isključivo pincetom i bez upotrebe bilo kakvih preparata. Pre odstranjivanja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte, jer oni izazivaju povraćaj crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

Lekari preporučuju da se odstranjivanje obavlja pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja, a mesto uboda obavezno treba dezinfikovati.

Međutim, kako ne bi došlo do komplikacija najbolje je da se pomoć potraži u najbližoj lekarskoj ustanovi, kako bi stručno lice na adekvatan način i bez rizika uklonilo parazita.

Ukoliko je neko sam pokušao da odstrani krpelja i u tome nije uspeo u celosti, ne treba da pokušava da odstrani preostali deo, već da se obavezno javi lekaru.

Stanje se prati

Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja traje najmanje tri meseca. Zašto? Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja, uz moguću povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, bolove u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde, može da ukazuje na lajmsku bolest.

Važno je napomenuti da se simptomi mogu javiti i samo nekoliko dana nakon uboda, pa će se tako na mestu uboda javiti jarko crvenilo koje vremenom stvara prstenast obruč. Jasno će se videti granica zdravog i inficiranog dela kože, a crveni obruč biće bolan na dodir. Čim se uoče ovi simptomi, koje je nemoguće ingnorisati, treba se javiti kožnom lekaru ili infektologu, a oni će adekvatnom terapijom srečiti nastajanje lajmske bolesti koja može da izazove niz posledica po naše zdravlje.

Ipak, treba reći da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije. Primera radi, podaci istraživanja i praćenja zaraženosti krpelja u Srbiji, pokazuju da je procenat zaraženih u poslednjih nekoliko godina oko 25 odsto.

Opasnosti od ujeda krpelja naročito su izloženi najmlađi, pa je preprouka da se dete nakon povratka iz šetnje istušira, a da se njegova odeća stavi na pranje kao i da se ono detaljno pregleda. I starijima se, naravno, savetuje obavezan samopregled po povratku iz prirode, a pomažu i sledeće mere: izbegavati boravak u šumovitim područjima, smanjiti površinu kože koja može biti izložena ubodu krpelja, odnosno zaštititi je garderobom dužih rukava i nogavica, nositi odeću svetlih boja olakšava uočavanje krpelja, obavezno prati odeće posle boravka u prirodi.

Treba imati na umu da je ubod krpelja bezbolan jer on u svojoj pljuvački ima prirodni anesteti pa je praktično nemoguće oceniti da li je do došlo do uboda što pojačava važnost samopregleda odnosno pregleda dece.

Ovako izgleda kada vas ubode više do 130 krpelja

Andrijana Arsenijević Srećković je redakciji Blic žene poslala fotografiju na kojoj se vide brojni ubodi krpelja na njenoj ruci.

"Nakon što smo se vratili kući primetila sam tačkice po koži, i shvatila da su u pitanju krpelji. Sama sam ih izvadila preko 20, a onda sam otišla kod lekara. Doktorka je izvadila čak njih 103 i rekla je da nije imala sličan slučaj i da je najveći broj krpelja koji je izvadila do sad bio tridesetak, a kod mene se susrela sa tri puta većim brojim" rekla je Andrijana Arsenijević Srećković za RINU.

U šljiviku je bila sa porodicom, ali insekti su se u ovolikoj meri zakačili samo za nju. Kroz šalu joj govore da je dobro što je barem u nekoj kategoriji rekorder. Međutim, ona se ne bi složila sa time jer su medicinski radnici u ljiškom Domu zdravlja dva sata morali da saniraju saniraju ubode krpelja.

„Kada je došlo vreme da se ranice dezinfikuju jodom, nije bilo moguće da se pogodi svako mesto, pa je doktorka jodom bukvalno namazala cele ruke. Nadam se da će ova situacija proći bez većih posledica, ali u svakom slučaju testiraću se na Lajmsku bolest, kako bih imala mirnu savest“, ispričala je Andrijana koja posebnu zahvalnost duguje dežurnoj sestri i lekaru u lokalnom Domu zdravlja, jer su imali strpljenja da svakog krpelja izvade iz njene kože.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic Žena)