jezivo
ONO ŠTO KORONA VIRUS RADI MOZGU NIKAD DO SADA NISMO VIDELI! Zastrašujuće otkriće britanskih stručnjaka!
Britanski neurolozi su sad objavili šokantne podatke u časopisu „Brain“ prema kojima virus SARS-CoV-2 može izazvati teška oštećenja mozga i kod pacijenata s lakim simptomima
Koronavirus SARS-CoV-2 može izazvati teška oštećenja mozga i središnjeg živčanog sustava, tvrde britanski neurolozi. Posledice mogu biti psihoze, paralize i moždani udari, a opasnost se često može prekasno prepoznati.
U međuvremenu ima mnogo pokazatelja da novi koronavirus SARS-CoV-2 ne napada samo pluća i disajne puteve, nego i druge organe. On može teško oštetiti i srce, krvne žile, živce, bubrege i kožu.
Britanski neurolozi su sad objavili šokantne podatke u časopisu „Brain“ prema kojima virus SARS-CoV-2 može izazvati teška oštećenja mozga i kod pacijenata s lakim simptomima ili pacijenata koji su već ozdravili. Ta oštećenja se često prepoznaju jako kasno ili nikad, piše Dojče vele.
Kod više od 40 pacijenata obolelih od Covida-19 neurolozi s instituta University College London (UCL) dijagnostovali su akutni demijelizirajući encefalomijelitis (ADEM), a to su oštećenja ovojnice nervnih vlakana. Kod te upale dolazi do degenerativnog razaranja centralnog nervnog sistema, koje pogađa mijelinske ovojnice živaca u mozgu i kičmenoj moždini.
Različite kasne posledice
Kod 12 istraživanih pacijenata utvrđena je upala centralnog nervnog sistema, kod 10 privremena encefalopatija (obolenje mozga) s delirijem ili psihozom, osam pacijenata je imalo moždane udare, a još osam probleme perifernog nervnog sistema, najčešće s dijagnozom Guillain-Barréovog sindroma. To je imuna reakcija koja napada živce, izaziva paralize, a u pet posto slučajeva završava smrću pacijenta. Jedna 59-godišnja žena obuhvaćena istraživanjem je od toga preminula.
„Način na koji Covid-19 napada mozak nismo nikad ranije videli kod drugih virusa“, kaže dr. Majkl Zandi, vodeći autor studije i savetnik u bolnici University College London Hospital. Neobična su posebno teška oštećenja mozga čak i kod pacijenata s blagim simptomima.
Oštećenja se često ne prepoznaju
Sada objavljeni slučajevi potvrđuju da Covid-19 kod nekih pacijenata izaziva dugoročne zdravstvene probleme. Brojni pacijenti i nakon ozdravljenja imaju poteškoća s disanjem i osećaju se umorno. Drugi pate od osećaja utrnulosti delova tela, slabosti i slabljenja pamćenja.
„Biološki gledano ADEM ima određene sličnosti s multiplom sklerozom, ali ona se odvija teže i događa se u pravilu samo jedamput. Kod nekih pacijenata će ostati dugoročna invalidnost, drugi će se dobro oporaviti“, tvrdi Zandi.
Čitav spektar obolenja mozga i kasnih posledica zaraze virusom SARS-CoV-2 verovatno još nije utvrđen, kaže Zandi, jer su brojni pacijenti u bolnicama previše bolesni da bi ih se moglo snimati magnetnom rezonancom ili drugim dijagnostičkim metodama.
„Želimo da medicinare na celom svetu upozorimo na ove komplikacije koronavirusa“, kaže Zandi. Lekari i drugo medicinsko osoblje trebali bi kod pacijenata s kognitivnim simptomima, poteškoćama pamćenja, umorom, gluvoćom ili slabošću u svakom slučaju konsultovati neurologa.
Šokantni slučajevi
Objavljene su upečatljive priče o pojedinačnim sudbinama, na primer o jednoj 47-godišnjoj ženi koja je nakon nedelju dana kašljanja i povišene temperature odjednom osetila glavobolju i utrnulost u desnoj ruci. U bolnici joj se jako spavalo i nije više reagovala. U hitnoj operaciji joj je uklonjen deo lobanje da bi se smanjilo pritisak na otekao mozak.
Jedna 55-godišnja pacijentkinja koja ranije nije imala nikakvih psihičkih obolenja dan nakon otpuštanja iz bolnice se počela čudno ponašati. Stalno je oblačila zimski kaput i skidala ga i počela halucinirati, u svojoj kući je videla majmune i lavove. Kad je ponovo prebačena u bolnicu dobila je antipsihotičke lekove.
I kod španskog gripa je bilo oštećenja mozga
Britanski neurolozi se boje da bi Covid-19 kod nekih pacijenata mogao ostaviti suptilna oštećenja mozga, koja će se pokazati tek kasnije, nakon više godina. Sličnih kasnih posledica je prema studiji bilo i nakon katastrofalnog španskog gripa 1918. godine, kod koje je verovatno oko milion ljudi imalo oštećenja mozga.
„Nadamo se, naravno, da se tako nešto neće dogoditi, ali kod tako velike pandemije, koja pogađa velik dio ljudi, moramo biti oprezni“, naglašava Majkl Zandi s instituta UCL Queen Square Institute of Neurology, prenosi Dojče vele.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Jutarnji list)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
