SAMOIZOLACIJA MOŽE LOŠE DA UTIČE NA MENTALNO ZDRAVLJE: Ovo su načini da to sprečite!
Samoizolacija ima veliki uticaj na mentalno zdravlje, Foto: Profimedia

stručnjaci govore

SAMOIZOLACIJA MOŽE LOŠE DA UTIČE NA MENTALNO ZDRAVLJE: Ovo su načini da to sprečite!

Kular stavlja veliki naglasak na odnose sa starijima, najugroženiju grupu tokom pandemije koronavirusa

Objavljeno: 18.03.2020. 14:05h
  • 1

Samoizolacija jedan je od najdelotvornijih poteza kada govorimo o sprečavanju širenja koronavirusa, ali, može imati ozbiljnih posledica po mentalno zdravlje pojedinca, pogotovo onih koji su naviknuti na društvena okupljanja, što je većina današnje populacije.

Na isto upozorava Džulijen Holt Lunstad, profesorka psihologije i neuroznauke, na Brigam Jang univerzitetu u SAD-u. Predstavila je zanimljive podatke o tome kako izolacija utieče na zdravlje ljudi.

"Ljudi koji su više socijalno povezani pokazuju manje upala, a oni koji su više izolovani imaju češći slučaj hroničnih upala. Takođe imamo dokaze koji izolovanost povezuju sa problemima krvnog pritiska, broja otkucaja srca, nivoa hormona stresa, pa čak i ćelijskih gena starenja", rekla je Hold-Lunstad pa nastavila sa konkretnim podacima.

"Svaki od sledećih činilaca mogu dovesti do prerane smrti"

Njeno istraživanje temelji se na podacima širom sveta zadnjih nekoliko godina sa ciljem zaključivanja šta godine društvene izolacije mogu učiniti telu zavisno od psihološkog stanja.

"Svaki od sledećih činilaca može dovesti do prerane smrti. Usamljenost diže rizik od rane smrti za 26%, socijalna izolacija za 29%, a ako živite sami rizik od rane smrti se povećava za 32%."

Holt-Lunstad nije otkrila da je jedan od njenih činilaca rasprostranjeniji od drugih. Jedino je otkrila kako se rizik od preuranjene smrti povećava samoizolacijom.

"Razlika između akutnog i kroničnog stanja"

Ipak, ovde govorimo o slučaju da je osoba izolovana duže vreme, nekoliko nedelja izolacije ne bi trebalo najčešće dovesti do fizičkih problema. No izolovani bi svejedno mogli osetiti utecaj samoizolacije, objašnjava Holt-Lunstad.

"Imamo dokaze da i kratki periodi izolacije dovode do efekta na naše stanje, ali, na primer, efekat će biti drugačiji ako imate akutnih problema sa krvnim pritiskom ili hroničnih problema. Akutni bolesnici ne bi trebali imati dugotrajne posledice. Uz to, neizvesnost zbog onoga šta se događa u svetu će imati drugačiji uticaj na svako telo."

Sa time se slaže i Dru Kular, lekar i istraživač na Vejl Kornel Medisin Njujorku. Uz to dodaje da kratki periodi izolacije mogu uzrokovati anksioznost i depresiju nakon nekoliko dana.

"Evoluirali smo u društvena bića. Zavisimo od interakcije sa drugim ljudima, o čemu govori i istorijat ljudi koji su se uvek kretali u grupama. Kada ostajemo bez toga, imamo veliku prazninu u životu. Tehnologija je opcija, ali nije savršena, razgovor licem u lice i druženje je ono što nam je usađeno kroz generacije. Ipak, postoje neke prednosti, razgovor putem telefona je bolji od poruke, videorazgovor je bolji od razgovora preko telefona."

Kular stavlja veliki naglasak na odnose sa starijima, najugroženiju grupu tokom pandemije koronavirusa.

"Učinimo sve da ostanemo u kontaktu sa njima kako bismo proverili da li je sve u redu. Tako razumeju da su i dalje povezani sa ljudima koji žele znati kako im je."

Bonus video:

(Espreso.rs/Index.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media