ČUDESNI MELEM BABA STOJANKE! Biljke bere samo u okolini ovog srpskog MANASTIRA!

Domaćica Stojanka Stojković (72) iz sela Gornje Kusce kod Gnjilana, od proleća pa do kasne jeseni, pored svih drugih obaveza ne napušta običaj i navike da bere lekovito bilje u okolini manastira Draganac, na svega nekoliko kilometara, severno od mesta gde živi.

U kući Stojkovića, ovaj svojevrsan običaj prenosi se s kolena na koleno, po ženskoj liniji, decenijama unazada. Manastir se nalazi u istoimenom selu Draganac, u netaknutoj prirodi. U rodnom selu, kao i u samoj šumi, Stojanka bere biljke, koje suši za čaj i meleme. - Ima ovde svega. Tu je hajdučka trava, majčina dušica, kantarion, zova, lipa, sve nabrano na livadama i u šumama okolo Draganca. Manastir Draganac zadužbina je kneza Lazara, koji je ovu svetinju sagradio u spomen na svoju prerano preminulu ćerku Draganu, koja je imala svega 16 godina kada se upokojila.

Knez Lazar podigao je glavnu manastirsku crkvu posvećenu arhangelima Mihailu i Gavrilu. Ovo je velika svetinja, kao i sve što je u njenoj okolini. Tako je i sa biljkama koje ovde rastu. Mi verujemo da imaju posebna lekovita svojsta, upravo zato što su iznikle na podneblju koje je sveto, koje toliko vekova svedoči o veri, pravoslavlju i životu Srba u ovim krajevima - priča Stojanka dok prebira po kutiji u kojoj je osušeno bilje koje je sakupljala tokom leta i jeseni u okolini Draganca. Rođena je u Dragancu i priča kako je od malena učila od svoje majke, a potom i svekrve koje se biljke za šta koriste, kad se beru i kako ih treba sušiti, kako bi sačuvale sva lekovita svojstva. - Najbolje je da se travke i ostale lekovite biljke beru od Ivanjdana. Od tog datuma pa nadalje, kažu naši stari imaju najveću lekovitu moć. Kada god nešto uberem i donesem kući, stavim da se suši na promaji, u hladovini. Evo kako se pravi kantarionovo ulje, koje je veoma lekovito za zarastnje rana i za kožu uopšte. Cvetovi kantariona potope se u ulju u nekoj flaši i tako na suncu stoje mesec ipo dana. Ulje dobije svetlocrvenz boju, specifičnog mirisa. Pored korišćenja za zarastanje rana, veoma je dobro i da se stavlja na lice, kako bi koža bila meka, a ten čist - otkriva Stojanka.

Ona iz jednog zavežljaja vadi vosak, star nekoliko decenija, koji je nasledila od svoje svekrve. Kaže da je veoma lekovit, jer je iz košnica koje su u okolini Draganca. U njenom dvorištu ima ima dosta lekovitih biljaka koje sama sadi i neguje, ali i mnogo toga još. - Sve je ovde prožeto verom i pravoslaljem, izniklo na svetoj srpskoj zemlji, otuda i ta lekovitost za dušu i telo - pojašnjava Stojanka. Nedaleko od šume, u kojoj se nalazi selo i istoimeni manastir Draganac,još uvek odolevaju i ostaci srednjovekovnog grada Prilepca, na jednoj od visokih stena. Tu se prema raspoloživim istorijskim podacima 1329. godine rodio knez Lazar. Stojanka kaže da u kutiji ima preko 30 - ak različitih biljaka “za svaku boljku”.Ipak najbolji lek za to kad boli duša, kaže, je u manastiru Draganac.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Ok radio.rs)