ŠTA SE DOGAĐA KADA STE ZARAŽENI KORONAVIRUSOM? Ovako lekari pokušavaju da spasu pacijente! Dva leka su VELIKA NADA

Ljudi kojima je dijagnostifikovan koronavirus, podvrgnuti su bolničkom lečenju ali, pitanje je kakav tretman dobijaju i koliko je to efikasno.

Šta ovaj virus predstavlja?

Poznato je da je ovaj virus, nazvan novel-koronavirus 2019 do sada usmrtio 170 ljudi u Kini a zarazio njih više od 7.000. Takođe, proširio se i na 16 država sveta.

Većina ljudi koji se zaraze ovim virusom osetiće blage simptome, i imaju velike šanse za oporavak.

Ali i nalik SARS-u (takođe virus iz porodice Korona) i grip, izgleda da ovaj najnoviji predstavlja rizik za stariju populaciju i hronične bolesnike.

Za njega nema univerzalnog leka, kao što nema ni za prehladu.

Šta se događa u bolnici?

Oni koji butu primljeni u bolnicu, bivaju lečeni od ovih simptoma dok njihovi imuni sistemi pokušavaju da se izbore sa virusom.

Hospitalizacija takođe služi za izolaciju pacijenata i sprečavanje širenja virusa-kaže profesor Džonatan Bal, virolog sa Univerziteta u Notingemu.

U najgorem slučaju, virus može izazvati upalu pluća, u tim slučajevima, pacijentima treba olakšati disanje-ističe Bal.

Pacijnentima se daje kiseonik, a u najgorem slučaju mogu biti stavljeni na aparate za veštačko disanje.U proseku, jedan od četiri slučaja postaju veoma ozbiljni.

"Ako pacijent ima respiratorne tegobe, onda se olakšava disanje pacijenta. Ako virus pritiska organe, lekari će mobilisati telo ne bi li izjednačili pritisak"- kaže Bal.

U slučajevima koji nisu ozbiljni, pacijentima koji se bore da održe stabilan krvni pritisak, može se intravenozno dati terapija. U slučajevima dijareje, može im se davati tečnost, kao i ibuprofen koji olakšava bolove.

Žang Dingju, direktor Vuhan Jinjintan bolnice, rekao je u izjavi za državnu televiziju CCTV da su se pacijenti, koji su se tamo lečili, "u dobrom stanju".

Mogu li pomoći pilule protiv HIV-a?

Iako ne postoji vakcina za ovu novu vrstu virusa, testiranja u Kini su i dalje u toku da vide hoće li dve droge korišćene protiv HIV virusa, lopinavir i ritonavir, biti od pomoći.

Ove droge su pomogle u suzbijanju SARS-a 2003. godine, nakon što su u javnost isplivali dokazi da su HIV pozitivni pacijenti zaraženi SARS-om imali bolje rezultate.

"Postoji nada da su SARS i koronavirus dovoljno slični kako bi pomenute droge delovale" , rekao je profesor Bal i dodao: "Ako postoje rane naznake, možda može pomoći, a ako ne, onda se može koristiti na saosećajnoj bazi zato što ove droge nisu odobrene za ovakvu upotrebu".

Ovakav način primenjuje se samo kada se koriste nedozvoljeni lekovi, pod strogo kontrolisanim uslovima, na veoma bolesne pacijente podložne najvišem stepenu rizika.

Hoće li se za ovo praviti vakcina?

Trka za izradu vakcine je u toku, ali ipak, mogla bi trajati godinama.

Uprkos ispitivanjima SARS-a i MERS-a iz 2003. i 2012. godine, za njih i dalje ne postoje vakcine.

"Prva vakcina mora biti testirana na životinjama kako bi se potvrdila njena delotvornost, a onda na ljudima kako bi bila licencirana " kaže profesor Bal.

Pre nego što bude svima dostupna, mora biti odobrena od strane Svetske zdravstvene organizacije- osim ako se ne koristi u svrhe milosrđa.

"U teoriji, može se razviti vakcina u roku od godinu ili dve ali sigurno ne u narednih šest meseci"- zaključio je Bal.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/BBC)