6 NAMIRNICA KOJE DECA NE SMEJU ČESTO DA JEDU: Stalno ih hranimo ovime, a ne znamo koliko su ŠTETNE

Navike u ishrani koje usvojimo u najranijoj dobi, određivaće kakvu hranu ćemo preferirati i kasnije u životu. Svi ponekad detetu ponudimo 'brzu' hranu, većinom zbog nedostatka vremena, ali koje su stvari koje bi trebalo da izbegavamo?

- Svakako izbegavajte visoko prerađenu i rafiniranu hranu, koja u sebi sadrži vrlo malo potrebnih hranjivih materija i nema nutritivno bogatstvo već samo daje energiju. Takozvane prazne kalorije nisu potrebne nikome, a pogotovo ne deci koja su u rastu i razvoju i čije se telo i mozak razvija i potrebna im je kvalitetna hrana - objašnjava nutricionista Mirna Trumbetaš. 1. Flips

Najčešće sadrži sol, hidrogenisane biljne masti, potencijalni alergen kikiriki i /ili različite začine u prahu i pojačivače ukusa. Predlog zamene nutricioniste Karmen Matković Melki su ekspandirane žitarice za ''nabosti'' poput kukuruznog flipsa bez soli i začina, rižini ili kukuruzni krekeri bez soli, flips od prosa, amaranta ili krekeri od ostalih celih žitarica.

2. Majonez

Sadrži žumanca i biljno ulje, ali može sadržavati i skrob i začine, zavisno od vrste proizvoda. Nema je potrebe uvoditi, umesto nje uvedite u ishranu jaja. Postoje jako zgodne voćne alternativne majonezi kao na primer avokado, koji zbog izvrsnog udela omega masnih kiselina može biti izvrsna kremasto masna namirnica u receptima za bebine kašice, kaže nutricionista Matković Melki. - Majonez je u osnovi pravljen od jaja koja su alergeni - upozorava i pedijatar Đovana Armano. 3. Viršle

Procesuirani prehrambeni proizvod koji se pravi od od svinjskog i/ili goveđeg, a sad i od pilećeg mesa, masnog i vezivnog tkiva i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 10% . Zbog niskog udela belančevina ne svrstavamo ga u nutritivno vredan proizvod za ishranu dece, kaže nutricionista Matković Melki. Viršle i paštete, osim što sadrže masnoće i svakakve druge mesne materije koje nikako nisu primerene za ishranu dece, sadrže i razne konzervanse (nitrate, glutamate i sl.) koji takođe mogu izazvati alergijske reakcije, kaže pedijatar Đovana Armano.

4. Pašteta

Nutricionista Karmen Matković Melki objašnjava da je pašteta proizvod od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 8%. Preporuka za adekvatnu zamenu su mesne kašice i kasnije, domaće paštete koje se pripremaju od komada kuvanog mesa, povrća, začina i biljnih ulja pa se kao nutritivno ceo obrok nude deci.

5. Pekarski proizvodi

Većinom sadrže belo brašno, dakle obilje skroba koji daje isključivo energiju i kvasac koji može stvoriti neugodnu nadutost pa je zato bolje preporučiti pravo pecivo ili hleb uz obrok, dok krofne, kroasane i ostale proizvode treba zameniti domaćim keksom ili pripremljenom buhtlom, savetuje nutricionista Mirna Trumbetaš. 6. Slatkiši

Rafinirani beli šećer telu ne daje niti jedan važan nutrijent. Saharoza se nalazi u namirnicama kao što su slatkiši, dezerti i sokovi, no ovaj šećer često je skriven i u nekim namirnicama kao što su žitarice za doručak, peciva, voćni jogurti i deserti, konzervirano voće i povrće kao i razne gotove supe i umaci, primera radi, kečap, upozorava nutricionista Tene Niseteo dodajući da je prekomerna konzumacija šećera glavni faktor rizika za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne mase i pojave proliva kod dece.

- Slatkiši između obroka smanjuju apetit pa dete nije gladno u vreme ručka. Loše deluju na zubiće, mogu izazvati poremećaj metabolizma glukoze - upozorava pedijatar Đovana Armano. Bonus video:

(Espreso.co.rs/miss7mama.24sata.hr)