OVO JE GLAVNI UZROK AUTIZMA: Nova istraživanja konačno razotkrila kako deca dobijaju ovaj poremećaj
Poremećaj autizma pogađa jedno od 59 dece u SAD-u, Foto: Profimedia

Autizam kod dece

OVO JE GLAVNI UZROK AUTIZMA: Nova istraživanja konačno razotkrila kako deca dobijaju ovaj poremećaj

U ovu studiju bilo je uključeno dva miliona ljudi i vremensko razdoblje od 16 godina

Objavljeno: 24.07.2019. 14:53h
  • 1

Geni čine oko 80 posto rizika od razvoja autizma kod deteta, otkriva novo istraživanje. Evo što roditelji treba da znaju.

Decenijama su istraživači i roditelji tražili dokaze o tome što uzrokuje poremećaj autističnog spektra (ASD), koji sada pogađa oko jedno od 59 dece u SAD-u. Sada, u novom istraživanju koja je obuhvatilo više od 2 miliona ljudi iz pet zemalja (Danska, Finska, Švedska, Izrael i Australija), utvrđeno je da oko 80% rizika od razvoja autizma dolazi od nasleđenih genetskih faktora, a ne od "okolnih" uticaja.

- Gde god smo pogledali, u pet različitih uzoraka, videli smo da su genetski faktora najvažniji - , rekao je autor studije Sven Sandin, statističar i epidemiolog iz švedskog instituta Karolinska Institut.

To bi moglo zvučati iznenađujuće za majke i očeve koji su godinama čitali priču naglašavajući moguće faktore rizika od onečišćenja vazduha do pretežno diskreditovane, (ali trajne) hipoteze o vakcinama.

Geni su najveći faktor rizika, ali još uvek ima mnogo pitanja o tome koji su to tačno geni.

U novom istraživanju, objavljenom u JAMA Psychiatry, Sandin i njegovi koautori koristili su modele za analizu podataka o populaciji iz pet zemalja koje su uključivale više od 2 miliona ljudi, od kojih je više od 22.000 dijagnostikovano s autizmom. Promatranje ishoda među članovima porodice i njihovo odmeravanje od faktora kao što su zajednička okruženja i njihove specifične genetske veze doveli su do zaključka da naslijeđeni geni čine oko 80% rizika od autizma kod dece s poremećajem.

To je u velikoj meri u skladu sa sličnim nedavnim istraživanjima koja su pokazala da su geni glavni faktor koji pridonosi ASD-u. Međutim, ono što je važno u ovoj novoj studiji je njezina veličina.

 - Ono što je ogromno u ovoj studiji je broj dece širom sveta koja su bila uključena - dva miliona ljudi - i veliko vremensko razdoblje, 16-godišnja praćenja - , izjavio je za HuffPost dr. Vendi Su Svanson, pedijatar iz Sijetla, koji nije radio na studiji.

Naravno, naučnici su decenijama znali da genetika pridonosi ASD-u. Ali sada, kada se bore s pitanjima koliko je značajan faktor nasljednosti, postoji sve veći pritisak da se odredi koji specifični geni pridonose na koje specifične načine. 

 - Ima još mnogo posla kojeg treba obaviti - , rekao je Sandin za HuffPost. - Još uvek ne znamo koji specifični geni pridonose riziku. Takođe, postoje brojni potencijalni okolni faktori koji bi mogli biti povezani s ASD-om ili samostalno ili delujući zajedno s genima. Do sada smo samo češljali površinu."

To ne znači da faktori koji se mogu menjati nemaju uticaja  - Ako bih hteo da odem nakon čitanja ove studije da razgovaram sa porodicama ... rekao bih, - OK, još uvijek ne znamo drugih 20% - , rekao je Svanson.

Iako se u naučnoj literaturi često nazivaju "okolnim" uticajima, ti faktori nadilaze stvari kao što su potencijalni učinci izloženosti hemikalijama na verovatnoću razvoja autizma. Istraživači smatraju da sve od prehrane do infekcije tokom trudnoće može igrati ulogu u razvoju autizma. Za sada, studije su u toku. Samo što istraživači iz autizma i pedijatri ne mogu reći:  - Ako izbjegavate XYZ, smanjit ćete rizik razvoja autizma kod djeteta. - 

U uvodniku koji je pratio novu studiju, tim od trojice stručnjaka za autizam i psihijatriju izjavio je da su se mediji neproporcionalno usredotočili na te čimbenike okoliša, možda zato što su promjenjivi. Roditelji su se usredotočili na stvari koje mogu u određenoj mjeri kontrolirati. Ali to je možda pridonijelo pogrešno iskrivljenom osjećaju koliko priroda nasuprot brizi i njegovanju doprinosi riziku od autizma.

 - Tamo gde smo pogrešili pokazuje se prstom na stvari koje ne uzrokuju autizam - , rekao je Svanson.  - Pogledajte gde se trenutno nalazimo sa poverenjem u vakcine protiv ospica, zaušnjaka i rubeole i pogledajte gde smo s epidemijama jer je bilo pogrešnih, krivotvorenih dezinformacija koje su decenijama navele roditelje da veruju da vakcine uzrokuju poremećaje iz autističnog spektra. 

Svesnost porodičnog rizika može pomoći u ranoj intervenciji. Očekivanja roditelja koji znaju da imaju neku porodičnu istoriju autizma mogli bi razmotriti razgovor s genetskim savetnikom ako su zabrinuti, rekao je Svanson.

Svesnost o porodičnoj istoriji i kako bi to moglo pridoneti riziku za autizam deteta takođe može pomoći roditeljima i pedijatrima da paze na rane znakove autizma koji se pojave. Istraživanja jasno pokazuju da rane intervencije, koje mogu započeti već u dobi od 2 godine, mogu pomoći u poboljšanju fizičkih, emocionalnih i komunikacijskih veština.

- Na nekoj nivou  osećam se kao da bismo trebali da se osećamo utešenim [ovim nalazima]. Jer gotovo pa se autizam objašnjava... ne radi se o tome šta roditelj čini ispravno ili pogrešno", kaže Svanson. "To se u velikoj meri temelji na dečijem genetskom sastavu.
 

Bonus video: 

(Espreso.rs/Miss Mama)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media