VLAKNA ŠTITE OD KARCINOMA I NEOPHODNA SU ZA DOBRU PROBAVU: Možete ih naći u OVIM NAMIRNICAMA

Vlakna se nalaze u namirnicama koje svakodnevno konzumiramo i deo su ugljenih hidrata iz biljaka koji se u želucu ne razgrađuju, već samo prolaze kroz probavni sistem. Neophodna su za dobru probavu, vitku liniju, ali i kompletno zdravlje.

Jabuke i lan

Dve su vrste prehrambenih vlakana – topiva i netopiva. Topiva se u dodiru sa vodom razgrađuju, dok netopiva nabubre i ne razgrađuju se.

Kada se spoje s vodom, topiva vlakna stvaraju želatin koji privlači mnoge štetne materije, kao i šećere i masnoće iz hrane. Što više unosimo topivih vlakana, to smo vitkiji i manje podložni nakupljanju kilograma. S obzirom na to da privlače šećere i masnoće, ova vrsta vlakana snižava nivo šećera i triglicerida u krvi.

Topivim vlaknima bogate su sledeće namirnice: ječam, zob, jabuke, narandže, kruške, jagode, orašasti plodovi, semenke lana, pasulj, borovnice, krastavci, celer, šargarepa.

Netopiva vlakna potsiču pražnjenje creva i čuvaju probavni sistem tako što mu pomažu da se što pre reši štetnih materija. Ona upijaju vodu pa ćemo ubrzo nakon što smo ih konzumirali biti žedni.

Netopivim vlaknima bogati su: žitarice, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, semenke, orašasti plodovi, kus-kus, smeđa riža, tikvice, celer, brokoli, kupus, luk, paradajz, mahune, zeleno lisnato povrće, grožđe, korensko povrće.

Hranjive materije

Vlakna na brojne načine poboljšavaju zdravlje. Hrana bogata netopivim vlaknima u organizam će uneti sve potrebne hranjive materije. Konzumiranje vlakana može ukloniti probleme s kožom, a ona na sebe mogu vezati gljivice i tako pomoći da probavljanjem izađu iz organizma, umesto da se izlučuju kroz kožu, uzrokujući osip i upalne procese.

Takođe, vlakna će pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi i zaštitit će krvne sudove.

Unos namirnica koje u sebi sadrže dosta prehrambenih vlakana sprečiće pojavu hemoroida, čira na želucu, a naučnici veruju da vlakna čuvaju debelo crevo, jajnike i maternicu od karcinoma.

Sveže voće i povrće

Vlakna ćete uvesti u ishranu tako što ćete jesti celo voće, umesto da pijete voćne sokove. Jer, velika količina hranljivih vlakana nalazi se u kori voća. Umesto grickalica, jedite sveže povrće, a dan započnite žitaricama celog zrna koje sadrže vlakna. Na taj način već rano ujutro potstaknućete probavne procese u organizmu.

Umesto visokokaloričnog muslija, jedite zobenu kašu. Umesto obične testenine, jedite integralnu. Birajte smeđu, a ne belu rižu. Salatama, varivima i supama dodajte soćiva i semenke. Barem jednom sedmično pojedite vegetarijanski obrok.

Eliminacija toksina

Delovanje vlakana na zdravlje: regulišu nivo šećera, štite srce i krvne sudove, poboljšavaju probavu, smanjuju kožne tegobe, pomažu u mršavljenju, štite od nekoliko vrsta karcinoma, pomažu u eliminaciji toksina iz organizma.

Kako ih unositi

Ovaj primer jednostavnih dnevnih obroka pružiće vam čak 37 grama vlakana. Doručak: pahuljice od žitarica celog zrna (5 g vlakana), pola banane (1,5 g vlakana) i obrano mleko.

Užina: 24 badema (3,3 g vlakana) i 1/4 šolje suvog grožđa(1,5 g vlakana).

Ručak: sendvič s ćuretinom i 2 kriške hleba od celozrnih žitarica, zelena salata i paradajz (5 g vlakana) i narandža (3,1 g vlakana).

Užina: jogurt i 1/2 šolje borovnica (2 g vlakana).

Večera: riba sa žara, zelena salata i šargarepa (2,6 g vlakana), 1/2 šolje spanaća (2,1 g vlakana) i 1/2 šolje sočiva (7,5 g vlakana).

Užina: 3 šolje kokica bez masti (3,5 g vlakana).

Dnevne potrebe

Muškarci u dobi od 19 do 50 godina treba da unose 38 grama vlakana dnevno, a iznad ovog godišta oko 30 grama. Ženama u dobi od 19 do 50 godina potrebno je 30 grama vlakana, a onim starijima 21 gram.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Avaz.ba)