OVIH 8 NAMIRNICA TREBA IZBEGAVATI POSLE TRIDESETE! Povećava se rizik od BROJNIH OBOLJENJA, ovako se SAČUVAJTE
Tridesete su godine kada je zadnji čas da ozbiljno shvatite poslovicu „bolje sprečiti, nego lečiti", Foto: Profimedia

NAĐITE ZAMENU

OVIH 8 NAMIRNICA TREBA IZBEGAVATI POSLE TRIDESETE! Povećava se rizik od BROJNIH OBOLJENJA, ovako se SAČUVAJTE

Tridesete su godine kada je zadnji čas da ozbiljno shvatite poslovicu „bolje sprečiti, nego lečiti“.

Objavljeno: 27.05.2019. 20:31h
  • 3

Nezdravu hranu ne treba jesti nezavisno o tome u kojoj smo životnoj dobi, ali nakon tridesete naše telo naglo postaje sve manje otporno na hranu iz restorana brze prehrane i bilo koju drugu visoko procesuiranu hranu.

Tridesete su godine kada je zadnji čas da ozbiljno shvatite poslovicu „bolje sprečiti, nego lečiti“. Kako se bližite srednjim godinama, raste rizik od razvoja brojnih bolesti, a ishrana u tome igra važnu ulogu. Pravilni odabir namirnica pomaže u prevenciji raka, dijabetesa i bolesti srca. Izbacite, stoga, loše namirnice iz prehrane odmah i povećajte šanse da starost dočekate zdravi i u formi.

Možda ste i sami primetili da neke namirnice ne podnosite više, a nije na odmet trideseti rođendan odabrati kao dan kada ćete napokon odlučiti da više pažnje posvetite svome zdravlju.

1. Voćni jogurt

U našem zamrzivaču jogurt zauzima mesto namenjeno zdravim namirnicama, ali pritom retko razmišljamo o tome da čaša jogurta s ukusom omiljenog voća sadrži u sebi približno 47 grama šećera! To je puno veća količina šećera nego što bismo trebali da konzumiramo tokom celog dana, štaviše stručnjaci su granicu postavili na maksimalno 38 grama za muškarce i 25 grama za žene.

Umesto voćnog jogurta odaberite puno zdraviji grčki jogurt i pomešajte ga sa svežim bobičastim voćem. Jogurt ima blagotvoran uticaj na probavu, a dodate li mu sveže voće vaš će vam organizam biti zahvalan. Većina gotovih voćnih jogurta sadrži više veštačkih aroma nego svežih namirnica.

2. Soja

Soja je još jedna namirnica koja se smatra zdravom, ali u stvarnosti nije bolji odabir od mesa s kojim želite da je zamenite.

Za početak, soja je visoko genetski modifikovana namirnica, a dugotrajni učinci takve hrane na organizam još uvijek nisu dovoljno poznati. Kratkoročno, soja može podstaknuti upalne procese u organizmu i potencijalno štetno uticati na rad štitnjače. Drugi problem sa sojom ima veze s fitoestrogenom koji sadrži, a koji oponaša estrogen u telu. Zbog toga se soja osobito ne sme davati deci koja još uvijek rastu, ali najbolje bi bilo da je izbegavaju svi članovi porodice.

Postoji mnogo ukusnih alternativa za meso na bazi povrća ukoliko želite smanjiti unos belančevina životinjskog porekla.

3. Sokovi i alkoholna pića sa slamkom

Ovo možda zvuči smešno, ali nije na odmet znati da ukoliko redovno koristite slamku dok pijete, oko vaših usana početi će se razvijati linije i bore zbog pokreta usnama koje radite dok uvlačite tekućinu u slamku. Nakon dobi od 25 godina, kolagen u našoj koži počinje da propada, zbog čega ovi ponavljajući pokreti usnama mogu uzrokovati stvaranje bora.

Ništa neće sprečiti pojavu ovih bora u kasnijoj životnoj dobi, ali želite li ih zaista razviti u 30-im godinama? Korištenje slamke učiniće da izgledate starije, da ne spominjemo činjenicu da plastične slamke predstavljaju ozbiljnu pretnju po okolinu.

4. Riba iz uzgoja

Na žalost, približno 70 posto ribe koju nude trgovački lanci, ali i ribarnice na tržnicama je riba iz uzgoja. Verujte da želite da izbegnete ovu namirnicu, jer su uzgajališta toliko pretrpana ribama da se one zapravo hrane izmetom koji ispuštaju u ograđene bazene uzgajališta. Takođe, njihova je prehrana puna antibiotika te posebnih boja koje mesu ribe daju posebno zdrav izgled.

Kada planirate da napravite zdrav riblji ručak uvek birajte ribu koja nije iz uzgoja. Možda je nešto skuplja od uzgojene ribe, ali srdela je uvek pametan odabir. Em je plava riba, em nije iz uzgoja, em neće predstavaljati udar na vaš kućni budžet.

5. Beli hleb

Kad ste bili dete, verovatno je beli hljeb beo jedini koji ste želeli i voleli da jedu. Ali sada ste odrasla osoba i trebali biste ga izbjegavate u širokome luku.

Belo brašno u hlebu podiže u nebo nivo šećera u krvi, a pritom ne sadrži ni vitamine, ni minerale koje sadrži celovito brašno. Beli hleb takođe sadrži manje vlakana, a što ste stariji to su vašem probavnom sistemu vlakna potrebnija.

Ista stvar je i s ukusnim i toplim pecivima – ne sadrže hranjive sastojke.

Stvari i vlakna, ali zato su krcati natrijumom. Čak i kad odaberete pecivo od celovitog zrna verovatno ćete pritom u organizam uneti 565 mg natrijuma, a to je više od četvrtine dnevne potrebe.

6. Voćni sok

Kao dete, verovatno ste svaki dan popili jedan sok smatrajući da ste time rešili voćni obrok. Ali čak i kao odrasla osoba možete upasti u zamku misleći da je sok na kojem piše „100 posto udeo voća“ jednako zdrav kao i voće. Nije. Kada se sok ekstrahira iz voća, sva korisna vlakna ostaju vani. Vlakna pomažu ublažiti brzinu kojom šećer ulazi u vaš krvotok, tako da ćete konzumacijom čistog soka doživeti iznenadnu navalu šećera u krvi.

Većina komercijalnih sokova sadrži dodani šećer, daleko izvan onoga što je prisutno u samom voću. Oni su takođe često pasterizovani, što znači da su hranjive stvari osetljive na toplinu uništene pre nego što proizvod završi na policama.

7. Kupovni kolači

Pamtite li s nostalgijom kolače koje je nedeljom pekla vaša baka? Svi ćemo se složiti u tome da su domaći kolači puno ukusniji jer ih možemo jesti ravno iz rerne bez onog popratnog vetačkog ukusa koji u ustima ostavlja konzervans. Da se razumemo, nisu ni domaći kolači nešto što treba jesti prečesto, ali su uvek bolji odabir.

Gotovi kolači koje kupujemo u trgovinama puni su hidrogeniziranih ulja koja pomažu da nedeljama izgledaju lepo i sveže. Proizvođači čak nisu obavezni navesti te štetne trans masti na etiketi, osim ako proizvod sadrži više od 0,5 posto. Ako ništa drugo, kod kuće možete kontrolirati sastojke i verovatno ćete koristiti puno manje šećera i maslaca.

8. Kokice s maslacem iz mikrotalasne pećnice

Kako starimo, prirodno počinjemo razmišljati o tome kako se zaštititi od kognitivnog propadanja. Održavanje vašeg mozga aktivnim tako da nastavite učiti nove stvari te izazovi s igrama i zagonetkama odličan su početak. Ali prehrana također igra ulogu. Posebno štetna hrana za vaš mozak su kokice iz mikrovalne pećnice.

Lažni maslac kojim su zrna kokičara obložena pun je trans masti, što negativno utječe na pamćenje. Oni doslovno uništavaju stanice u mozgu i pospješuju upalne procese. Također, narušavaju proizvodnju omega-3 masnih kiselina koje su nužne za zdravlje mozga. Jedan od sastojaka u tom “maslacu”, diacetil, poznat je po svojim kancerogenim svojstvima. Plastični omotač unutar vrećice, koji se koristi da lažni maslac ne bi iscurio, također se povezuje s rizikom od raka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/fokus.ba)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media