HRANA KOJA UBIJA RAK: Ključna stvar je DOBRO IZABRATI!
Hrana je osnova života, Foto: Profimedia

savet

HRANA KOJA UBIJA RAK: Ključna stvar je DOBRO IZABRATI!

Ključna reč je metabolizam

Objavljeno: 22.05.2019. 13:56h
  • 17

Ćelije raka rastu na takve načine da nisu ograničene uslovima pod kojima rastu ćelije zdravog tkiva. U svojoj analizi medicinskih istraživanja hranjivih supstanci kojima se mogu "izgladneti" ćelije raka, Atlantikov Džejms Hamblin polazi od toga da specifičan rast ćelija raka traži više energije i drugačiji metabolizam od normalnih ćelija.

To je otprilike logika hemioterapija koje danas postoje, da cilja na takve mehanizme unutar ćelija raka. Problem je u tome što je to komplikovano postići, što je skupo, a o nuspojavama logične toksičnosti takvih lekova da se ne govori. Lekari zato sve češće razmišljaju o specifičnim hranjivim materijama pogoduju razvoju tumorskih stanica. Sveti gral takvog pogleda na rešavanje karcinoma je pronalazak takve ishrane kojom bi se "izgladnele" ćelije  raka, a da istovremeno pacijent ne bude pothranjen, čak ni gladan.

- Dugo se pretežno smatralo da je izmenjeni metabolizam u ćelijama raka posledica specifičnih gena i mutacija koji upravljaju metabolizmom. Sada, međutim, znamo da je reč o složenom međudelovanju okoline i gena, pri čemu je ishrana jedan od bitnih faktora - za Atlantik je rekao Džejson Lokasejl, biolog raka sa Univerziteta Djuk. Važnost ishrane odavno je prepoznata pri razvoju dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. Tako uz dijagnozu redovno ide i propisivanje specifičnog načina ishrane. Čak i najčešći prepisivani lek za dijabetes tipa 2, metformin, pokazalo se u kliničkim ispitivanjima da je inferioran u odnosu na prehranu i fizičku aktivnost. Lokasejl istu logiku primenjuje i na razvoj raka, koji se također pokazuje kao bolest metaboličkih procesa. Tu postoji i kvaka. Godinama se pacijentima savetovalo da se gladovanjem dovode na ivicu izgladnjivanja kako bi ubili tumor u sebi, što se ispostavilo i kao vrlo upitno i kao definitivno preterivanje. U najnovijim istraživanjima išlo se za time da se istražuju određeni metabolički procesi, odnosno promena ishrane i njen uticaj na te procese.

Neki su naučnici polazili od smanjenja unosa šećera. I doista, pokazalo se da neke ćelije raka metaboliziraju bitno veće količine glukoze od normalnih nivoa, što znači da smanjenje unosa šećera zaista može dovesti do usporavanja njihovog rasta. Prošle godine je istraživač sa Univerziteta Kolumbija Sidarta Mukherje sa svojim saradnicima da dijeta s malo šećera, a puno proteina i masti, tzv. keto dijeta, može uticati na efikasnost najmanje jedne vrste hemioterapije. U članku u Natureu istraživači su utvrdili da je taj efekt povezan s povišenim nivoima insulina koje gušterača otpušta u krvotok kao odgovor na ono što se jede. Nekako u isto vreme međunarodna skupina istraživača zaključila je u Science Signaling da su "samo neke ćelije raka osetljive na uskraćivanje glukoze, te da su mehanizmi koji se kriju iza toga još uvek nejasni". Drugim rečima, izbacivanje šećera iz prehrane može pomoći u borbi protiv nekih vrsta raka, ali stvari nisu tako jednostavne da se može zaključiti da se na taj način može lečiti svaki rak. Većina istraživača zato se usredsredila na nešto drugo, na proteine, odnosno na istraživanja koja su pokazala da se uskraćivanjem amino kiselina serin i glicin također može uticati na razvoj raka.

Dalje, studija iz 2018., takođe objavljena u Natureu, pokazala je da hemioterapeutik methotrexate reaguje na amino kiselinu histidin. Asparagin je, međutim, uključen u razvoj metastaza kod raka dojke. Veći deo zanimanja privukao je metionin, u visokim nivoima prisutan u jajima i crvenom mesu. Prošle godine je istraživanje s Rutgersovog instituta za rak u New Jerseyju pokazalo da je smanjivanje unosa tog proteina "obećavajuća protivtumorska strategija", posebno pri tumoru mozga i melanomu. Metionin se proizvodi u normalnim ćelijama, i to iz homocisteina, folata i vitamina B12. Pokazalo se da dotičnim ćelijama raka trebaju veće količine enzima za sintezu metionina nego što im je na raspolaganju u telu, te su im jedini izvor povećane količine iz hrane. A to znači, jednom kad im se to uskrati prilagođenom prehranom, bitno im je smanjen materijal za rast i rak se razvija puno sporije. Lokasejl i kolege pokazali su nedavno da se smanjivanjem metionina smanjuje rast tumora i kod miševa i kod ljudi. Ovakva istraživanja omogućuju nutricionističkim pristupima da deluju s puno većom preciznošću. Problematično je do sada bilo to što se puno toga odnosilo na podatke ljudi koji su iznosili vlastita iskustva, pa se dolazilo do zaključaka poput onog da ljudi koji jedu puno badema ređe imaju određene vrste raka, iz čega bi se zaključilo da to ima veze jedno s drugim.

Lokasejl je, međutim, napravio naučni rad ispunjen složenim statističkim proračunima. Ono što komplikuje situaciju je da je rezultat njegovih proračuna, kojom se smanjuju nivoi metionina, prehrana najbliža veganskoj. S druge strane ono do čega su došli Mukherje i kolege predstavlja uključivanje ketonske dijete. A to su suprotstavljene stvari, zbog kojih se onda događa da jedan dan u medijima imate jednu dijetu "kao lek protiv raka", a drugi dan bitno drugačiju. Lokasejl i Mukherje, uprkos tom "ratu", ne ratuju međusobno. Baš suprotno. "Još dokaza o fascinantnoj povezanosti između prehrane i raka", tweetnuo je nedavno istraživanje s Djuka, po jednodimenzionalnoj logici stvari, reklamirao je "neprijateljsko" istraživanje. "Nije riječ o "izgladnjivanju" raka, nego puno više u tome da se precizno pronađu ranjive tačke metabolizma kojima se povećava efikasnost terapija." Tako se dolazi do pojma hrane kao terapije u pravom smislu reči. Karcinom je izraz koji obuhvata mnoštvo različitih bolesti s različitim metabolizmima u različitim ćelijama u različitim delovima tela. Tako da ne može samo jedna metabolička terapija biti primerena svakoj osobi. Iz slučaja Lokasejla i Mukherjea vidi se da ono što može usporiti jednu vrstu raka, drugu može ubrzati.

Isto kao što je smanjenje unosa šećera suštinsko za osobe s dijabetesom, dok je s druge strane po život spasonosno kod osobe u kritičnoj hipoglikemiji. James Hamblin se poziva na vlastitu, kako kaže "provokativnu" studiju iz 2017. o dodacima vitamina B12 koji mogu pridoneti prevenciji anemije kod ljudi koji ne dobijaju dovoljno hrane. S druge strane, ispalo je da se time uspostavlja metabolički mehanizam koji pogoduje razvoju ćelija raka pluća. Hranjive materije ili vitamini nisu tek dobri ili loši po logici da se bore protiv raka ili mu pogoduju. Hamblin zato upozorava, jako upozorava, na oglase u kojima očito manekenke ili manekeni, fotošopirani i zaogrnuti u lekarske mantile obećavaju čudesa evo baš s tim proizvodom što ga oni nude. On upozorava i na to da je ključna stvar pri svakom lečenju da je pacijent dobro uhranjen. No, tu se onda dolazi do onog pravog izbora, da hrana u njegovom slučaju bude precizno odabrana tako da točno pogoduje zdravim, a iscrpljuje zloćudne ćelije tkiva.
 

 

Bonus video:

(Espreso.rs/Express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media