OBILNO STE JELI, ALI STE I DALJE GLADNI? Stručnjaci otkrivaju u čemu grešite! Ovako zaustavite prejedanje!

U većini slučajeva, cilj unosa hrane je da budemo manje gladni – ili, u idealnom slučaju, da uopšte ne budemo gladni – kad završimo s jelom.

Ali to nije uvek slučaj kod mnogih ljudi. Moguće da pojedete celi obrok, pun namirnica koje bi vas trebale zasititi, a da se na kraju osećate kao da biste mogli da pojedete još jedan celi obrok.

Ako ste se ikad ovako osećali, može da vas uteši činjenica da definitivno niste jedini. Bridžit Cajtlin, dijetetičarka i vlasnica BZ Nutritiona, otkriva zašto nekad niste siti nakon obroka – i šta možete učiniti povodom toga.

Osećaj sitosti nakon jela ne zavisi uvek o tome koliko obrok sadrži kalorija. U stvari zavisi o brzini metabolizma.

- Naša tela razlažu i vare različite namirnice različitom brzinom - kaže Cajtlin.

- Namirnice kojima je potrebno više vremena da se razlože i svare nas duže čine najsitijim.

Tako da ako jedete namirnice koje se brzo vare (poznate kao jednostavni ugljeno-hidrati kao što su beli hleb i testenina), možete ponovo biti gladni za sat vremena, piše Insider. Verobatnost da ćete biti gladni posle jela obično zavisi od toga sadrži li taj obrok vlakna, proteine i masti.

- Cela poenta unosa hrane je da budete siti i zadovoljni - kaže Cajtlin.

- Želimo da uživamo u onome što jedemo, dobijemo dovoljno energije da bismo nastavili funkcionisati u narednih par sati i želimo zadovoljiti svoju glad.

Da bi se to postiglo, Cajtlin predlaže obroke i užine sastavljene od onoga što ona naziva „trojstvom za sitost” – vlakana, proteina i zdravih masti.

- Vlakna (povrće, voće, žitarice od celog zrna) predstavljaju ono što vašem obroku daje punoću i suštinu, proteini (mahunarke, semenke, mlečni proizvodi) nam daju taj osećaj zadovoljstva, a zdrave masti (orašasto voće, semenke, avokado, maslinovo ulje) nas najduže čine sitim - kaže ona.

Čak i ako jedete dovoljno, moguće je da je glad koju osećate nakon jela posledica onoga što pijete tokom dana – ili ne pijete tokom dana.

- Naše telo tumači žeđ kao glad, tako da se možete osećati gladnim čak i ako ste u stvari žedni - kaže ona.

- Ako vam je cilj da popijete 8 do 10 čaša vode dnevno, trebali bi znati razliku između žeđi i prave gladi.

Cajtlin takođe preporučuje da proverite koliko ste pod stresom, naročito ako znate da ste uneli dovoljno hrane s dovoljno hranljivih materija tog dana.

- Ponekad kad smo pod stresom, depresivni, kad nam je dosadno ili smo nervozni, okrećemo se dodatnim užinama/obrocima iako nismo zapravo gladni. Zato ako se osećate gladnim odmah nakon obroka, zapitajte se jeste li uneli pravu kombinaciju, a potom jeste li pili dovoljno vode. Ako su obe ove stvari u redu, onda se zapitajte jeste li zaista gladni ili su to ostaci stresa. - kaže.

Ako niste sigurni, idite u kratku šetnju, porazgovarajte s prijateljem ili primenite neku drugu tehniku u borbi protiv stresa. Ovo može umanjiti nervozu, što zauzvrat može eliminisati želju za hranom.

Naravno, ako ste i dalje gladni, moguće je da tog dana jednostavno nije dovoljno jeli. U tom slučaju nema razloga da sebi uskraćujete hranu.

- Ako preskačete obroke tokom dana, sigurno ćete biti jako gladni u vreme sledećeg obroka, što neminovno dovodi do prejedanja i osećaja da se ne možete zasititi. Unos manjih, a češćih obroka tokom dana će staviti vašu glad pod kontrolu i vi ćete biti svesniji kada glad nastupi tako da možete dati svom telu ono što mu zaista treba.

Da biste izbjegli konfuziju oko gladi, Cajtlin preporučuje unos tri ili četiri manja obroka i/ili užine dnevno.

- To će vam pomoći da se osećate sitijim (i da imate više energije) tokom dana, a deluje kao unutrašnji vodič za otkrivanje pravih napada gladi - kaže ona.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Bizlife)