UZROKUJE LI MMR VAKCINA AUTIZAM? Posle istraživanja koje je trajalo 10 GODINA, sada je SVE KONAČNO JASNO!
Vakcina nije štetna, Foto: Profimedia

razbucan mit

UZROKUJE LI MMR VAKCINA AUTIZAM? Posle istraživanja koje je trajalo 10 GODINA, sada je SVE KONAČNO JASNO!

Vakcina za male boginje, zauške i rubeolu ne uzrokuje autizam, pokazalo je novo istraživanje koje je sprovedeno s namerom da bi uverilo sve veći broj onih koji sumnjaju u opravdanost vakcinisanja, piše The Guardian.

Objavljeno: 09:07h

Sumnje u vakcinu za MMR (engleski: male boginje, zauške i rubeola) su pokrenute od strane gastroenterologa Endrua Vejkfilda koji je 1998. postavio hipotezu da je vakcina povezana s autizmom. Simptomi autizma su se često počinjali manifestovati u doba kad je primljena vakcina, kad osoba ima od 12 do 15 meseci.

Ova teorija je opovrgnuta, a Vejkfildu je kasnije zabranjeno bavljenje medicinom, ali se nakon pojave društvenih mreža pojavio porast sumnji u sigurnost vakcina.

Unicef je nedavno upozorio da se broj slučajeva malih boginja širom sveta povećao u šokantnoj meri, a epidemija se širi među decom koja nisu vakcinisana. Svetska zdravstvena organizacija je rekla da je nevakcinisanje jedna od 10 najvećih pretnji svetskom zdravlju.

Vakcinisanje
Vakcinisanje foto: Shutterstock

Članak u časopisu Annals of Internal Medicine, koji objavljuje Američko udruženje lekara, napisali su danski istraživači, koji su takođe sproveli jedno od ključnih istraživanja da bi pokazali kako ne postoji veza između vakcine i autizma 2002. Njihova najnovija studija uključuje 6.517 slučajeva autizma, najveći broj do sad, a sprovedena je među 650.000 dece u Danskoj, a koju su pratili 10 godina.

Dr. Anders Peter Hvid iz Statens Serum Instituta u Kopenhagenu je rekao: Ta studija iz 2002. godine je objavljena prije 16 godina u časopisu New England Journal of Medicine, ali nije eliminisala ideju da vakcinisanje uzrokuje autizam.

Istraživači su imali nameru baviti se nekima od kritika koje upućuju protivnici vakcinisanja, kao što je tvrdnja da su neke grupe dece podložnije autizmu nakon vakcinisanja MMR vakcinom. Naučnici su analizirali decu s bliskim srodnikom koji je autističan i one koja imaju povećane faktore rizika za autizam, kao što su stariji roditelji.

Takođe su uzeli u obzir pitanje je li bilo više autizma među decom koja su primila druge oblike vakcine prije ove MMR vakcine. Protivnici MMR vakcine su takođe utvrdili da postoji 'skupina' regresivne forme autizma, koja je uzrokovana vakcinisanjem, a koja se ne pojavljuje u istraživanju kompletne populacije.

Sve ove teorije su testirane u ovom istraživanju i pokazalo se da nisu tačne, kazao je Hvid.

- Nismo pronašli potvrdu hipoteze o povećanom riziku za autizam nakon vakcinisanja MMR vakcinom na neselektiranoj populaciji danske dece, nikakve potvrde za hipotezu da MMR vakcina izaziva autizam u podložnim podgrupama koje karakterišu porodični i rizični faktori sredine, i nikakvu potvrdu za grupisanje slučajeva autizma u specifičnom vremenskom periodu nakon vakcinisanja MMR vakcinom, kaže se u naučnom članku.

U uvodu studije, Saad Omer iz Škole za javno zdravlje u Atlanti i Inci Jildirim s Medicinske škole sveučilišta Emory kažu da je studija provedena iako je već ranije dokazano da nema veze između MMR vakcine i autizma.

- U idealnom svetu, istraživanje sigurnosti vakcine bi bilo sprovedeno samo da se procene naučno utemeljene hipoteze, a ne kao odgovor na teoriju zavere. U stvarnosti, hipoteza koju iznose oni koji sumnjaju u vakcinu može uticati u poverenje javnosti u vakcinisanje, napisali su.

Studija možda nije dovoljna, priznali su. - Danas živimo u svetu koji je 'otporan na činjenice' gde naučno utvrđeni podaci nemaju dovoljno veliku uverljivost. Kako da onda lekari i radnici u javnom zdravstvu negiraju mit o povezanosti vakcine za MMR i autizma?, pitaju se autori u ovom članku.

Omer i Jildrim su ponudili tri odgovora. - Prvo, svaki mit o vakcinisanju treba da bude označen kao takav, pa treba medije pozvati da ne nude veze za ideje koje su odbačene u tekstu. Drugo, kad se ispravlja kriva informacija, naučnici treba da se fokusiraju na glavne činjenice i da ne pokušavaju dati odgovor na sve. Treće, treba ponuditi alternativno objašnjenje za dati fenomen. U suprotnom, dodali su, onaj koji sumnja će povratiti svoja prethodna uverenja, piše The Guardian.

BONUS VIDEO: ESPRESO INTERVJU: Mina Kus

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.