Vežbala sam DVA SATA, dnevno bih pojela JABUKU I DVA JAJETA, a VAGA JE POKAZIVALA...
Foto: Pixabay

ispovest

Vežbala sam DVA SATA, dnevno bih pojela JABUKU I DVA JAJETA, a VAGA JE POKAZIVALA...

Počela je da oseća veliki strah...

Objavljeno: 28.09.2018. 08:39h
  • 12

O poremećaju ishrane nije jednostavno govoriti, bez obzira na to prolazite li sami kroz njega, ili se u vašoj okolini nalazi takva osoba...

Ipak, jedna žena odlučila je da o tome javno progovori kako bi pomogla drugima jer zna da postoji mnogo devojaka i mladića koji prolaze isti pakao kao što ga je ona prošla. Svoju anonimnu ispovest podelila je na portalu Fitness.com.hr jer, kako sama kaže, "kada tražite izlaz, idete na sve moguće web stranice u nadi da ćete naći potrebnu pomoć."

Anonimna korisnica otkrila je kako je morala s nepune tri godine napustiti rodni grad zbog rata, a kasnije su se nebrojeno puta seljakali.

- Uvek sam bila za igru, zezanje, ma za život i večito mi je bio osmeh na licu. Međutim dogodile su mi se dve vrlo potresne stvari - smrt dede koju su meni kao detetu javili na telefon jer roditelji su bili napolju. Tri meseca nakon toga se ubila osoba koju sam tada nekako volela možda i više od roditelja - moja kuma - kaže.

Opisuje kako je bilo strašno jer je videla njenu decu kako umiru od tuge, a počela je imati strah da će se isto dogoditi i njenoj majci. Tu počinju njene nesigurnosti. Nakon nekoliko godina vratila se u svoj rodni grad, a detinjstvo ostavila na moru, gde je u međuvremenu živela. Tamo su joj ostali prijatelji, škola, kuća, sve...

- Brat i ja smo često ostajali u kući jer nikog nije bilo na ulicama, pa smo jeli. Uživali smo u hrani. U 5. razredu devojke su počele primećivati da mi se naziru grudi i kako sam debela. Iskreno, imala sam možda dva kilograma više nego one, ali to je bilo previše. Tako sam ja sebi utuvila u glavu da ako smršam, više će se družiti sa mnom i niko me neće zezati - prisetila se.

Započela je s vežbanjem i vežbala je svaki dan po 40 minuta. Kasnije je smanjila obroke, a vežbanje pojačala na dva sata dnevno. Takođe, pazila je da niko ne vidi što se s njom događa pa se nakon pola godine to stanje moglo prozvati anoreksijom.


- Dnevno bih pojela jabuku, dva jajeta i to je to. Ali bih vežbala ili išla da šetam po par sati. Moji su roditelji ukapirali nakon par meseci, kada su me naterali da stanem na vagu... Mislim da su tog dana roditelji shvatili o čemu se radi. Vaga je pokazala 38 kilograma - opisala je.

Naravno, usledili su dugački razgovori s njima - odbijala je da ide u bolnicu, ali oni su je pomno pratili. Jedino što sumnja je činjenica da nisu razumeli da nije bila stvar samo ishrane, nego osećaja haosa u njoj. Nakon godinu dana vratila se u svoje "normalno" stanje.

- Dve godine posle dobro me uhvatio pubertet i počela sam se da se debljam. Ali sam počela i da jedem, doslovno sam se natrpavala hranom, ali nisam povraćala. Udebljala sam se 10 kilograma, a moji su bili srećni. 

U tom je periodu slomila nogu, a onda se još udebljala. Ortoped ju je upozorio da je gojazna i da će je boleti koleno ako ne smrša. Na 163 cm imala je 60 kg, a to je u njezinoj glavi bio alarm, prekidač, drugi put u pakao, kako sama kaže:

- Nekako ne znam ni ja sama kako je to došlo do mene, ali počela sam da povraćam - prst u usta. Planirajući i skrivajući se, nitko nije primetio. I skinula sam nakon godinu dana 12 kg. Mojima sam rekla da je to od vežbanja jer sam svaki dan vežbala sat vremena, ali sam i jela puno, pa su mislili da je to ok.

Celu srednju školu obeležilo je skrivanje, planiranje i strah da je neko ne vidi. Ipak, u 4. razredu srednje škole mama ju je uhvatila, a nju je zbog tog preplavio osećaj zadovoljstva jer je bila umorna od skrivanja, osećaja samoće, unutrašnje praznine:

- Išli smo u Zagreb na lečenje. Prošli smo svašta od privatnih lekara koji su bezobrazno skupi, bolnica, ambulantnih lečenja. Jedino što sam od doktora dobijala je hrpa antidepresiva i tableta za spavanje.

Rekla je da su joj neki lekari govorili reči poput toga da je hirovita i razmažena, da uništava roditelje, da je treba dobro istući i slično. Takav je život trajao godinu dana, ali paralelno je upisala fakultet, što je bilo veoma teško. Opisuje to kao razdoblje u kojem kao da je vodila pet paralelnih života. Bilo joj se jako teško skoncentridati zbog silnih tableta koje je pila, ali nije se dala i uspela je.

- Znala sam da se ne smem predati - rekla je, i poručila da treba vjerovati u izlečenje, a podelila je savete koji su njoj pomogli i izrazila nadu u to da će barem nekome pomoći njena ispovest.

Bonus video:

(Espreso.rs/Večernji list)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media