NAUČNICI POTVRDILI: Ovih 5 supstanci stvaraju najveću ZAVISNOST!

Svet zavisnosti širok je i šarolik - od cigareta i alkohola do droga i raznih drugih stvari koje kod pojedinaca mogu izazvati tešku, pa i smrtonosnu zavisnost.

Naučnici su na to pitanje ponudili različite odgovore, a kako bi došli do odgovora morali su da ocene i uticaj određenih stvari na različite sfere ljudskog života. Koliko štete uzrokuju, kolika je njena vrednost, kako utiče na mozak, koliko ljudi u njoj uživa, kakve poteškoće u 'skidanju' uzrokuje i koliko je lako postati o njoj zavistan.

Upravo istraživanje koje se bavilo potragom za odgovorima na ova pitanja podeliloi je i same stručnjake. Nakon pregleda rezultata odabrano je pet najvećih zavisnosti na svetu.

1. Heroin

Heroin je opojna druga koja izaziva najveću zavisnost, kažu stručnjaci. Izaziva povećanje dopamina u mozgu za čak 200 posto (što se pokazalo na istraživanjima sprovedenima nad životinjama). Uz veliku zavisnost koju izaziva, opasnost heroina leži i u tome što je doza koja može usmrtiti čoveka pet puta veća od doze koja se najčešće koristi da bi se izazvao 'dobar osećaj'. Heroin se tako i na lestvici opojnih sredstava koje štete onima koji ga upotrebljavaju i društvu uopšte našao na visokom broju 1.

Vrednost tržišta ilegalnih opijata, uključujući i heroina, procenjuje se na više od 70 milijardi dolara.

2. Kokain

Kokain se direktno 'upliće' u prenos dopamina koji se naziva i nagradnom hemikalijom jer pruža dobar osećaj i emocionalnu sreću. Šalje signale zadovoljstva i uzbuđenja u mozak. Kokain podstiče abnormalnu aktivaciju što su potvrdila i istraživanja sprovedena nad životinjama.

Nakon upotrebe kokaina životinjama je nivo dopamina bio veća za tri puta od normalne. Procenjuje se da oko 20 miliona ljudi širom sveta koristi kokain, a ukupno tržište, po podacima iz 2009. godine, vredi oko 75 milijardi dolara.

Krek kokain je među stručnjacima rangiran kao treća najštetnija droga, čak i više od kokaina, koji je na toj lestvici zauzeo peto mesto. Procenjuje se kako će izazvati zavisnost kod 21 posto ljudi koji ga probaju.

Kokainu sličan stimulans u izazivanju zavisnosti je i metamfetamin, koji se sve više i više koristi. Tako je i s amfetaminom.

3. Nikotin

Nikotin je glavni sastojak duvana koji izaziva zavisnost. Pušenjem cigarete pluća brzo upijaju nikotin i prenose ga do mozga. Upravo zato stručnjaci su ga stavili na treće mesto supstanci koje izazivaju zavisnost.

Više od dve trećine Amerikanaca koji su probali cigarete postali su o njima zavisni. Procenjuje se da se broj pušača kreće oko više od milijarde, a crna predviđanja kažu da će do 2030. godine duvan ubiti više od 8 miliona ljudi godišnje.

Laboratorijske životinje nisu htele da zapale cigaretu, ali nisu mogle da kažu ne nikotinu, pa su tako pacovi pritiskujući dugme direktno ubrizgavali nikotin u sebe. Time im se povećao nivo dopamina za između 25-40 posto.

4. Barbiturati

Ovaj širok pojam obuhvata lekove koji su se u početku koristili za pomoć u lečenju raznih psiholoških stanja, od nesanice, anksioznosti i sl. Njihov je rad jednostavan jer se oni zapravo 'upliću' u rad prenosa hemijskih signala u mozgu na način da 'gase' određene regije mozga.

U malim dozama izazivaju euforično raspoloženje ali ako se koriste u većim dozama mogu biti smrtonosni. Zavisnost o ovim lekovima postala je sve češća budući da se vrlo lako mogu dobiti na lekarski recept. Time se zapravo potvrđuje i uloga koju ima rasprostranjenost tj. kako je lako nabaviti određenu drogu. Što je do nje teže doći manje štete može napraviti, kažu naučnici.

5. Alkohol

Njegova konzumacija, uz određena ograničenja, dozvoljena je u celom svetu i deo je opšte kulture. Uticaj alkohola na mozak je velik, pa su tako eksperimenti nad životinjama pokazali kako im alkohol povećava nivo dopamina u telu od 40 do čak 360 posto, zavisno od količine alkohola koju popiju.

Oko 22 posto ljudi koji su probali alkohol razvće zavisnost od njega, kažu stručnjaci. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od dve milijarde ljudi konzumira alkohol (broj bi mogao da bude i puno veći s obzirom na to da je reč o podacima za 2002. godinu). Crne statistike kažu kako je više od 3 milijarde ljudi umrlo usled raznih komplikacija i štete koju je alkohol uzrokovao na ljudskom organizmu.

Upravo zato, iako na petom mestu lestvice droga koje izazivaju najveću zavisnost, stručnjaci su upravo alkohol proglasili drogom koja izaziva najviše štete ljudskom organizmu i okolini. BONUS VIDEO: Maja Gazdić (SNS), Espreso intervju