ZAŠTO NEKADA NE MOŽETE DA UDAHNETE VAZDUH? Od bezazlene situacije do SIMPTOMA ozbiljnog problema

Brzina disanja se ubrzava tokom fizičke aktivnosti i slabi starenjem. Plućne bolesti, upotreba nekih lekova, povrede glave, mogu da izmene broj udaha.

Brzina disanja kod dece

Normalni broj respiracija beba i dece do 12 meseci je 30 do 60. Dete do 2 godine ima 24 do 40 udaha u minuti, od 3 do 5 godina od 22 do 34. Deca uzrasta 6 do 12 godina imaju 18 do 30 udaha, a adolescenti od 13 do 17 godina 12 do 16 udaha.

Odojčad brže diše od nešto starije dece. Kod beba se beleži i periodično disanje, što znači da je disanje nekada ubrzano ili usporeno. Dete, na primer, tokom kratkog vremena diše sporije nego što je normalno za njegov uzrast, pa potom nekoliko minuta diše ubrzano. Ovaj obrazac disanja može da uplaši roditelje, ali stručnjaci kažu da je ovo stanje sasvim normalno, ako dete nema neke druge simptome ili znake bolesti.

Brzina disanja kod odraslih osoba

Brzina disanja se meri u stanju mirovanja i ne posle fizičke aktivnosti. Generalno, žene dišu malo brže od muškaraca. Normalan broj udaha zdrave odrasle osobe je 12 do 18 u minuti. Periodične promene u brzini disanja kod odraslih nekada mogu biti simptom bolesti.

Jedna vrsta periodičnog disanja koja se beleži kod odraslih je Čejn-Stoksovo (Cheine-Stokesovo) disanje. To je vid patološkog disanja kod koga se se periodično smjenjuju rastuća hiperpneja (ubrzano duboko disanje) i apneja (kratkotrajni prekid disanja). Ovaj vid disanja najčešće se javlja kod srčane insuficijencije. Potom i u slučajevima trovanja ugljen-monoksidom, zapaža se i kod pacijenata sa niskim nivoom natrijuma u krvi (hiponatremija), kod osoba koje borave na velikim nadmorskim visinama. Čejn-Stoksovo disanje obeležava i završnu fazu umiranja.

Kada je potrebno potražiti savet lekara?

Tokom fizičke aktivnosti mišići se više naprežu i potreban im je kiseonik kako bi imali dovoljno energije. Normalna brzina disanja kod zdrave odrasle osobe u stanju pojačane telesne aktivnosti povećava se na 40 do 60 udisaja u minuti.

Ukoliko je brzo disanje praćeno kašljem, ili piskanjem u grudima, potrebno je da se javimo lekaru. Nekada se može raditi o jednostavnom nedostatku kondicije, znaku neke infekcije, ali o čemu je tačno reč znaće samo doktor.

Pojedini lekovi koji utiči na funkcionisanje mozga mogu biti uzrok usporenog disanja, koje se uočava i posle povrede glave i nakon moždanog udara.

Osećaj nedostatka vazduha

I usporeno i ubrzano disanje u stanju mirovanja mogu ukazati na neke zdravstvene probleme. Bradipneja je disanje koje je veoma usporeno sa manje od 10 udisaja u minuti. Tahipneja je ubrzano i plitko disanje. Dispneja se određuje kao subjektivni osećaj nedostatka vazduha koji je praćen otežanim disanjem. Hiperpneja je duboko i teško disanje, može se javiti sa ili bez ubrzanog disanja. Apneja bukvalno znači „nema daha“, to je period kada prestaje disanje.

Brzina disanja nije isto što i osećaj nedostatka vazduha (dispneja). Ponekad brzina disanja utiče na to da li neko oseća kratak dah. Moguće je da imamo kratak dah, a ubrzano disanje, ili da sporije dišemo, ali da nemamo osećaj nedostatka daha.

Šta ako je više od 24 udisaja u minuti?

Brzina disanja se meri u mirovanju, ne posle hodanja. Nekada je moguće kao i kod visokog krvnog pritiska, da se pacijent uplaši, pa da stručnjaci ne mogu da registruju tačan broj udisaja u minuti. Medicinsko osoblje rešava ovaj problem posmatranjem grudnog koša pacijenta.

Ubrzano disanje kod odraslih osoba registruje se ako je broj udaha u toku jednog minuta veći od 20 udaha. Više od 24 udisaja u minuti je indikator ozbiljnog zdravstvenog problema. Ipak, potrebno je da znamo da je ubrzano disanje nekada posledica psiholoških problema, kao na primer, napada panike.

Dehidracija je čest uzrok ubrzanog disanja

Stručnjaci naglašavaju da je brzina disanja veoma bitan vitalni znak, nekada može da ukaže na probleme sa krvnim pritiskom, tvrdi jedna studija. Poremećaji brzine disanja uglavnom se dovode u vezu sa nekim plućnim bolestima, ali nekada su i posledica acidoze (povećane kiseline u krvi), dijabetesa (dijabetička ketoacidoza), povišene telesne temperature. Ubrzano disanje je simptom astme, hronične opstruktivne plućne bolesti, ali i nekih bezazlenih stanja kao što je nedovoljan unos tečnosti u organizam. Dehidracija je čest uzrok ubrzanog disanja kod dece.

Usporeno disanje definiše se kao stanje kada je broj respiracija manji od 12 u minuti. Upotreba alkohola, povrede mozga, neki lekovi mogu da uspore brzinu disanja.

(Espreso/Eklinika)