TITO JE OBOŽAVAO OVAJ SRPSKI GRAD: Bio mu je omiljen, retki pogode IZ PRVE

Proleće je provodio na Bledu, leto na Brionima, ili na jahtama duž primorja, dok je jeseni provodio u vili na Dedinju u Beogradu.

Ovako su, barem prema starim fotografijama i brojnim izveštajima, izgledala putovanja Josipa Broza Tita u njegovim rezidencijama i vilama, dok je gotovo 30 godina bio predsednik Jugoslavije.

Jednom prilikom se odlučio na posetu svojoj vili na Zlatiboru, nedaleko od Užica, svog omiljenog srpskog grada.

Na mestu gde se nalazila njegova vila, danas se gradi istoimeni komleks – „Titova vila Zlatibor“, koji vredi oko 15 miliona evra i koji je 2014. restitucijom vraćen starom vlasniku i prodat.

Pitanje Titove imovine, kao i njegove zaostavštine iznova se postavlja već 40 godina.

Od njegove smrti do danas svaka vest o novoj prodaji ili adaptaciji neke njegove vile ili jahte, vraća istoričare na raspravu – šta je sve zapravo bilo Titovo i zašto je sve to teško popisati.

Njegove vile su bile impozantne građe, tolike da je 2.060 ljudi bilo zaposleno u njima! Uglavnom su korišćene za primanje stranih delegacija, a neretko i u privatne svrhe.

Kao predsednik države, uživao je sva prava, pa se tako koristio državnim dobrima nakon 1945. godine.

Prva Titova kuća nakon što je došao na vlast jeste bila na Dedinju, u Užičkoj 15, koju su od Nemaca preuzeli partizani.

U NATO bombardovanju pogođena je druga vila u Užičkoj 15, gde je u tada živeo Slobodan Milošević, kao predsednik Jugoslavije. Danas se popularno nazvana Vila Mir koristi za prijem najviših državnih zvaničnika.

Tito je preminuo 1980. a zemlja kojom je nekada vladao više ne postoji, ali na njegov rođendan ove godine, stotine ljudi okupilo se kod spomenika čuvanog s ljubavlju, mauzoleja i muzejskog kompleksa u Beogradu, u znak poštovanja prema čoveku koga su upamtili kao velikog državnika iz mirnijih i srećnijih vremena na Balkanu.

To je jedan od većih i bolje održavanih memorijalnih centara na ovim prostorima, ali su zato spomenici Titu na drugim mestima u regionu od raspada Jugoslavije doživeli goru sudbinu.

U Brozovom rodnom selu Kumrovec, u Hrvatskoj, njegov kip je 2004. miniran, mada je kasnije obnovljen, dok je u Užicu, u zapadnoj Srbiji, poznatom kao Titov omiljeni grad tokom komunističkog perioda, potpuno uklonjen 1991. godine.

U sastavu Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu su Muzej “25. maj”, “Stari muzej” i “Kuća cveća”. Fond muzeja obuhvata preko 200.000 eksponata koji ilustruju jugoslovensku istoriju tokom 20. veka, sa posebnim akcentom na život i delo Josipa Broza Tita, dok se njegov grob nalazi u “Kući cveća”.

Država Srbija godišnje troši 477.227 evra na održavanje muzeja. Manji deo prihoda obezbeđuje se prodajom bedževa, majica i drugih drangulija sa Titovim likom koje se mogu kupiti u muzejskoj prodavnici suvenira.

Pored svih mesta , postoji i jedan grad koji je izbegavao u širokom luku!

Reč je o Čačku! Ne samo da je za 35 godina vladavine bio samo 7 puta u ovom gradu, već je samo jednom on bio ciljno odredište, a ne samo usputno stanište ka omiljneom Užicu.

U zvaničnoj poseti Čačku bio je 1972. godine, a prema nekim svedočenjima razlog za izbegavanje je to što je ovu teritoriju doživljavao kao neprijateljsku zbog blizine Ravne Gore.

Dešavalo se, kažu urbane legende, da svaku njegovu posetu ovom gradu, obeleži neka, neobična situacija.

Jednom je, prilikom njegovog obraćanja Čačanima - nestalo struje, svedočili su mnogi.

Iz tog vremena ostala je i anegdota koja tvrdi da je prilikom njegovog obraćanja nestalo struje, a druga kaže da je iznenada svratio u restoran "Proleće" i zatražio viski, ali takvo piće nije se nalazilo u meniju pa se navrat nanos jurilo po gradu kako bi se obezbedila boca viskija.

Inače, istoričari tvrde da su sedam dana pre Titovog dolaska, potpuno preventivno, ovde hapšeni Brozovi politički neistomišljenici. Ipak, u Čačku ga je uvek dočekivala razdragana publika na trgovima i ulicama. No, ni to nije pomoglo da mu ovaj grad "priraste" za srce.

Zanimljivo je da je Čačak, po mišljenju brojnih istoričara, bio omražen za brojne vladare. Pričalo se da je još kralj Aleksandar zaobilazio ovaj grad, koji je bio naklonjen suparničkoj dinastiji Obrenovića, ali i moderniji vladari Srbije, poput Miloševića i Tadića dolazili su u Čačak samo kad su morali.

Milošević nije posećivao Čačak od 1992. godine, jer su ga tu, na trgu ispred opštine, dok je držao govor, izviždali i zasuli metalnim novčićima, pa ga je telohranitelj uveo u zgradu opštine da ga zaštiti. Grad na Moravi je od tada Slobodanu bio neomiljen.

(Espreso)