KAŽU DA O NJOJ ODLUČUJU NEKOMPETENTNI LJUDI: Grupa pisaca bojkotuje NIN-ovu nagradu!

Uoči sutrašnjeg proglašenja dobitnika 66. NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, grupa pisaca različitih generacija uputila je pismo javnosti pod naslovom “Bojkot NIN-ove nagrade”.

Tekst pisma potpisalo je osamnaest pisaca, koji dovode u pitanje kompetentnost žirija i njegove kriterijume, kao i ideološku obojenost nagrade i romana koji se njome promovišu, pišu Večernje novosti.

U pismu se ocenjuje da ovogodišnji žiri ne ispunjava ni minimalni uslov da njegovi članovi sistematski prate savremeni domaći roman.

“U skladu sa tim, dobijen je i uži izbor od deset romana, koji, čast izuzecima, predstavlja tragikomični pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom”, stoji između ostalog u pismu.

Potpisnici pisma od svojih izdavača zahtevaju da ne prijavljuju njihova dela za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih “verovatno jednako spornih žirija” da ih neprijavljene ne uzimaju u obzir.

Među osamnaestoro potpisnika nalaze se dvojica ranijih laureata, akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a tu su, pored ostalih i Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić….

Prenosimo vam pismo u originalu:

- Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, učinili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporni renome. Ali ta vremena su definitivno prošla. Već preterano dugo i preterano često, o ovoj nagradi odlučuju što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove. U skladu sa sastavom žirija je dobijen i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja dela će ući u najuži izbor i koje delo će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se politička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička koreknost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće događati bez nas.

Vladimir Kecmanović Vladimir Tabašević Dejan Stojiljković Đorđe Pisarev Emir Kusturica Igor Marojević Laura Barna Lidija Jelisavčić Ćirić Ljubica Arsić Marko Krstić Milan Ružić Miro Vuksanović Muharem Bazdulj Nikola Malović Sava Damjanov Slaviša Pavlović Slobodan Vladušić Franja Petrinović

Podsećamo, ime pobednika Ninove nagrade saopštiće u ponedeljak žiri kojim predsedava Teofil Pančić, a čine ga i Branko Kukić, Marija Nenezić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.

U najužem izboru našli su se romani Milenka Bodirogića “Po šumama i gorama”, Slobodana Tišme “Grozota ili…”, Steva Grabovca “Mulat albino komarac”, Ane Vučković “Jugoslav” i Saše Ilića “Pas i kontrabas”.

Urednik kulturne rubrike NIN-a Dragan Jovićević, za Kurir, kaže da mu je pismo bilo veoma zabavno za čitanje.

– Samo saopštenje i motivacija da se ono napiše ostaju krajnje nejasni. Posebno što spisak potpisnika čine i dobitnici priznanja, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija. Jedino što je jasno jesu osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade. Dok do toga ne dođe, o članovima žirija odlučivaće isključivo kolegijum NIN-a, koji stoji iza stručnosti svakog od petoro odabranih kritičara – naglašava Jovićević i zaključuje da će NIN-ova nagrada ostati najznačajnije književno priznanje kod nas.

Bonus video

(Espreso.co.rs)