OVE DVE NAJVEĆE HIMNE SE PEVAJU ZA SVETOG SAVU: Pravi SRBI znaju tekst od reči do reči, deca ih OBOŽAVAJU (VIDEO)

Savindan je praznik Srpske pravoslavne crkve, koji se proslavlja 27. januara. Kao školska slava, praznik je uveden nešto kasnije. Od tada u svim srpskim školama proslavljamo najvećeg našeg svetitelja kao školsku slavu. Na taj dan sve škole imaju priredbe u čast svetitelja, gde hor ima najveću ulogu. U njegovu čast pevaju se jedne od najvećih himni koje su njemju posvećene.

HIMNA SVETOM SAVI

Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi Srpske crkve i škole Svetiteljskoj glavi. Tamo venci tamo slava Gde naš srpski pastir Sava. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo, Puna si ljubavi Prema svome pastiru Svetitelju Savi. Celo Srpstvo slavi slavu Svoga oca Svetog Savu. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov Sveti otac Sava Sa svih strana svi Srbi S mora i Dunava. K nebu glave podignite Savu tamo ugledajte. Savu srpsku slavu, pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca S tobom ujedine, Sunce mira, ljubavi, Da nam svima sine, Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi, Počuj glas svog roda, srpskoga naroda!

RASTKO

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira? “Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci,kaludjeri otvorte mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće,a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo,umorne su moje noge- Al je krepka volja moja,što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu,otadžbini i slobodi. Prezreo sam carske dvore,carsku krunu i porfiru, I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru. Otvorte mi časni oci,manastirska teška vrata, I primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata….” Zaškripaše teška vrata,a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog,gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom ,upaljenom, nastojnik se otac javi.

On buktinju gore diže,iznad svoje glave svete I ugleda,čudeći se,bezazleno,boso dete. Visoko mu bledo čelo,pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi. Za ruku ga starac uze,poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa:”Primamo te,milo čedo”.

Vekovi su prohujali od čudesne one noći- Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći- Al to dete jošte živi,jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko,sin Nemanjin,Sveti Sava.

Svetosavlje je pravoslavno hrišćanstvo srpskog stila i iskustva utemeljeno na liku i delu Svetog Save. Iako je pravoslavlje među Srbima bilo prisutno i pre Svetog Save, njegovi poštovaoci smatraju da je tek zahvaljujući njegovoj revnosti pravoslavlje proželo srpsko narodno biće i osposobilo ga za negovanje autentične hrišćanske kulture.

BONUS VIDEO:

(Espreso/ I.O.)