La la land možda jeste osvojio 7 globusa i ima 14 nominacija za OSKARA, ali mene je OZBILJNO smorio, a reći ću vam i zašto

Svake godine kada se objave nominacije za Oskara ja se popalim da će ovoga puta biti nešto što će me oboriti s nogu, ali već dugi niz godina od nekoliko nominovanih, eventualno jedan film mi ostane u pamćenju i verujte iz svake godine mogu da vam navedem SAMO 1. Ove godine to neće biti La La Land, bar ne za mene.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Apsolutno niko ne mora da se složi sa mojom kritikom, ipak - ja sam samo laik, ali sam u isto vreme i ONA osoba koja plaća kartu za bioskop, dakle moje mišljenje treba da bude bitno, makar malo.

Da počnemo od početka, za one koji nisu upućeni u radnju filma, zapravo mjuzikla. Dok se većina reditelja guši u lošoj imitaciji Holivuda 30-ih i 50-ih godina Demijan Čazel, mladi reditelj, pristupio je zlatnom dobu Holivuda sa više razumevanja. Vrlo je svestan da nije odrastao u vreme kada su prikazivani legendarni "Sunset Bulevard", "Singing in the rain" ili "Buntovnik bez razloga" on svoj film smešta ovde i sada u današnjicu koji ako ništa drugo, bar razume.

Več od prvog kadra, plesne scene na mostu tokom saobraćajne gužve u Los Anđelesu, jasno je šta vas očekuje sledećih 128 minuta.

Mjuzikl o dečku i devojci zarobljenima u 2016. godini koji pokušavaju da ostvare svoje životne snove satkane na pričama o vremenima koja nisu tu.

Rajan Gosling glumi klasičnog tezgaroša koji nastupa sa komercijalnom muzikom svuda, a zapravo sanja da svira džez, dok Ema Stoun očajnički pokušava da bude glumica.

To je suština.

E sad, šta meni lično smeta. Dakle, ni u jednom momentu ja ne govorim ovde da je film užas, ali...