MAKRON JE TADA ŠOKIRAO: I to zbog EVROVIZIJE!

Prošle godine je francuski voditelj Stefan Bern komentarisao prenos Pesme Evrovizije kad je dobio hitnu tekstualnu poruku od francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Glasanje je bilo u toku, a predstavnica Francuske Barbara Pravi nalazila se na drugom mestu.

Ali počele su da kolaju glasine da je Damiano David, pevač italijanskog predstavnika, grupe Maneskin, koji je u tom trenutku bio u vođstvu, ušmrkao kokain tokom velikog finala.

„Nastao je veliki, veliki haos", priseća se Bern.

„Dobio sam baš mnogo poruka na mobilni telefon, čak i jednu od francuskog predsednika, koji mi je napisao da Maneskin moraju da budu diskvalifikovani, poručujući mi: 'Moraš nešto da uradiš, molim te.'"

„Francuski ministar za evropske poslove, koji je bio prisutan na takmičenju u Roterdamu, takođe mi je poslao poruku rekavši: 'Šta da radimo? Šta da radimo? Molim te, uradi nešto.'

„Ali šta sam mogao da uradim? Nisam bio domaćin. Ja nisam predsednik Evrovizije!".

Sasvim slučajno predsednica EBU-a, koji organizuje takmičenje, takođe je bila iz Francuske.

Ona je savetovala da svi ostanu pribrani.

„Delfin Ernot je rekla da ako pobedimo, želimo da pobedimo zato što smo to zaslužili, a ne zato što smo diskvalifikovali prvoplasirane", kaže Bern.

„I zato nismo napravili halabuku i nismo uložili protest."

Pevač Maneskina kasnije je bio testiran na droge i bio je negativan.

Ali Bern nikada neće zaboraviti kad je predsednik Makron od njega tražio da prekine Evroviziju.

„On uvek gleda Evroviziju", smeje se voditelj, inače televizijska legenda, koji je i osnovao francusku verziju Nacionalnog trusta.

„To je veoma patriotski od njega."

Predsednikov kabinet nije odgovorio na BBC-jev zahtev da prokomentariše ovu priču.

Bern prenosi takmičenje od 2010, preuzevši ulogu Grejema Nortona za pet miliona francuskih gledalaca koliko ima ovaj događaj.

Svaka zemlja pristupa komentarisanju na drugačiji način, tako da smo pred ovogodišnje takmičenje u Torinu zamolili komentatore nekoliko zemalja da podele sa nama vlastitu „evrovizijsku filozofiju".

I iako se niko drugi nije našao u središtu velikog diplomatskog incidenta, svi su imali jedinstvene priče da podele sa nama.

NEMAČKA - Peter Urban

Koliko dugo idete na Evroviziju?

Započeo sam komentatorski posao za nemačku televiziju u Dablinu 1997, tako da će ove godine biti 25 godina.

Možete li da opišete kako izgledaju komentatorske kabine?

Zagušljiva, drvena kutija sa prednjim prozorom i jednim ili dva prozora sa strane, ukoliko imate sreće.

Imate tablu sa instrumentima, ekran i rupu u tavanici za ventilaciju i to je sve.

Kako se borite sa nečim kao što je upad na binu tokom nastupa Suri 2018?

Bio sam iznenađen kao i svi drugi, ali nisam pričao preko pesme.

Posle toga sam opisao scenu i pomenuo kako je pevačica hladnokrvno podnela incident.

Ima li rivaliteta među komentatorima iz različitih zemalja?

Ne, ni najmanje, čak naprotiv.

Dobar deo nas zna se već godinama i strašno se radujemo kad se ponovo sretnemo.

Pomažemo jedni drugima sa šalama, vestima i informacijama, uvek je izuzetno prijateljska atmosfera, nema nikakvog kukanja.

Prilično sam blizak sa Martijem Velanom iz Irske i sa mojim kolegama koji govore nemački Endijem iz Austrije i Svenom iz Švajcarske.

Koje je vaše najgore evrovizijsko iskustvo?

Danski organizatori su 2014. pokušali da budu duhoviti i osmislili su neslanu šalu na račun komentatora.

Tik pred našim prozorima eksplodirao je nenajavljeni vatromet, što me je toliko šokiralo i uplašilo da sam glasno opsovao uživo u programu (na engleskom) i rekao: „Pa ovi hoće da nas ubiju!".

Šta mislite ko će pobediti ove godine?

Mislim da treba da pobedi Sem Rajder, predstavnik Velike Britanije.

Takođe bih voleo i nadam se da će hrabri Ukrajinci dobiti najveću podršku i solidarnost od svih - domaćina, publike, muzičara, komentatora - i za vreme nastupa i posle njega, kako bi im se pomoglo u njihovoj borbi protiv ruske agresije.

UKRAJINA - Timur Mirošničenko

Koliko dugo idete na Evroviziju?

Sedamnaest godina. To je više od posla, to je moja religija, to je moj život.

Pripremam se za Evroviziju svih 365 dana u godini.

To znači da ste komentarisali kad su Verka Serdučka i Ani Lorak bili bolno blizu pobede. Kako reagujete kad vaša zemlja završi na drugom mestu?

Te godine, 2008, kad je Ani Lorak bila druga, mislim da su Rusi kupili pobedu.

Uvek mogu da se čuju optužbe za političko glasanje, naravno. Da li Ukrajina dobija pomoć suseda?

Ove godine ili u prošlosti?

E, pa ove godine svi automatski pretpostavljaju da ćete vi pobediti.

Čak i kad bih ja pevao?

E, to bih voleo da vidim!

Možda za 10 ili 20 godina!

Mora da je čudan osećaj razmišljati o ovogodišnjem takmičenju dok je vaša zemlja napadnuta.

Malo jeste čudno. Ali u Kijevu je relativno normalno u ovom trenutku.

Naravno, nikad ne znate kada ili sa koje strane će doleteti rakete.

Komentarisaću iz Lavova.

Inače bih iz Kijeva, ali Rusija je granatirala našu TV stanicu trećeg ili četvrtog dana rata.

Doživeli ste pobedu Ukrajine, sa Džamalom, 2016. godine. Kad se tako nešto desi, da li ostanete pribrani ili poludite?

Oh, poludim. Naravno, da poludim!

Sećam se u Stokholmu te godine da sam vrištao u komentatorskoj kabini. Veoma glasno, baš glasno.

Nekoliko sekundi kasnije, otvorila su se vrata i neko iz EBU-ovog tima je rekao: 'Spremite se. Moramo da se popnemo na binu', zato što je tradicija Evrovizije da komentator dobije prvi intervju sa pobednikom.

Trebalo je možda tri ili četiri minuta da stignemo do bine iz komentatorske kabine i tokom tih tri ili četiri minuta čitav moj život mi je proleteo kroz glavu.

Kakav je inače vaš komentatorski stil?

Mislim da treba da budete glas gledaoca.

I zato posmatram događaj kao običan gledalac, koji poseduje izvesnu stručnost.

Ali gledaoci kod kuće imaju bolje uslove, zar ne?

Oh, da. Kabine su male, možda metar sa metar.

Izuzetak je bila Srbija 2007. godine.

Te godine moja kabina je imala tuš, kuhinju i prostoriju za još nekog! Zaista, zaista dobri uslovi.

FRANCUSKA - Stefan Bern

Komentarišete Evroviziju već dugo vremena. Da li se mnogo promenila?

Jeste. Prvi put kad sam išao, mislio sam da je to jedno prevaziđeno, veoma staromodno takmičenje.

Ali otkrili smo kad smo bili u Beču 2015, kad je pobedio Mons Selmerlev, da je ona postala nešto novo, veoma pop.

Imala je toliko uspeha na televiziji da smo odlučili da revidiramo stav.

Mislim da je Velika Britanija to shvatila tek ovde godine…

Da, da. Siguran sam. Nemačka isto. Kao da smo je uzimali zdravo za gotovo i nismo ulagali nikakav napor da pobedimo.

Ali ako putujete u skandinavske zemlje, videćete da im tamo ona zaista mnogo znači.

Oni Evroviziju doživljavaju kao najboljeg ambasadora svoje zemlje.

Kakav je vaš komentatorski stil?

Kao prvo, imamo pravilo da nikad ne govorimo ništa loše o nekome pre nastupa.

Mislim, ko sam ja da sudim ili da se podsmevam nečijem izgledu?

Ja, dakle, samo iznosim informacije o grupi ili pevaču i kako su oni dospeli ovde.

Ne iznosimo mišljenje sve dok ne počne glasanje.

Ima li nekih drugih pravila?

Ne smemo da govorimo o politici zemalja, ali ja sam rekao nekoliko stvari posle rata između Azerbejdžana i Jermenije; i oko ovoga što Rusija radi Ukrajini.

To će biti teško izbeći ove godine.

Radite posao iz srca, tako da je to zaista teško izbeći.

Ali pravila su veoma stroga.

Možete li da opišete komentatorsku kabinu?

Oh, mi smo na samom vrhu, odmah ispod krova.

Sve zemlje imaju veoma sićušne kabine nagurane na gomilu.

Ja uvek komentarišem sa koleginicom i ne možemo čak ni da dišemo, nemamo mesta!

Ali toliko smo zaokupljeni događajem da ne moramo ni da jedemo, ne moramo da pijemo, ne moramo u toalet. To je čudo.

Bešika je u drugom planu!

Da! Normalno, u životu uvek morate u toalet, ali ne i tada.

Priznajem da je veoma neudobno.

ŠVEDSKA - Edvard Af Silen

Koliko puta ste komentarisali Evroviziju?

Ovo će mi biti jedanaesti put.

Kako se pripremate za to?

Trudim se da prisustvujem svakoj probi.

Što više informacija imam, opuštenije se osećam kad dođe vreme da se prenosi uživo.

Pored toga ponesem sa sobom mali ventilator. Te kabine umeju jako da se zagreju!

Koji je vaš stil?

Sa velikim poštovanjem prema samom događaju i sadržaju, i sa mnogo humora.

To je dug prenos, često bez humora od domaćina (makar ne namerne komedije), tako da mislim da je važno da komentator zabavlja gledaoce iz moje zemlje.

Do sada ste prisustvovali pobedi dva švedska izvođača - jeste li uspeli da ostanete profesionalni?

Apsolutno nisam.

Prvi put sam potpuno izgubio kontrolu, ali pretpostavljam da su isto tako i Šveđani kod kuće, tako da sam se osećao kao da zajedno slavimo.

Da li nosite sa sobom neke srećne amajlije u studio?

Zapravo nosim. Imam specijalnu olovku koju uvek koristim.

Baš šašavo od mene.

Koje je vaše najbolje ili najgore evrovizijsko iskustvo tokom godina?

Moje najbolje iskustvo je što sam dobio priliku da napišem scenario i režiram kad je Švedska bila domaćin Evrovizije 2016. godine…

Uradili smo skeč u pauzi po imenu „Love Love Peace Peace", koji dobronamerno parodira takmičenje.

Moja najlepša uspomena je reakcija publike na njega.

Moje najgore? Mislim da ga nemam. Evrovizijska iskustva su obično silno zabavna.

Šta mislite ko će pobediti ove godine?

Suviše je rano reći, moram da vidim još proba.

Ali da, imam utisak da će biti nemoguće pobediti Ukrajinu.

KIPAR - Melina Karageorgiu i Aleksandros Taramuntas

Koliko puta ste do sada komentarisali Evroviziju?

Melina: Ovo će mi biti deseti put!

Aleksandros: Ovo će mi biti prvi put i baš sam uzbuđen zbog toga! Ne mogu da dočekam da doživim ovo jedinstveno iskustvo.

Kako se pripremate za prenos?

Melina: Slušam pesme, čitam biografije muzičara iz različitih izvora, puštam da se pesme i njihove ideje prime u mojoj glavi. Vodim i nedeljnu radio emisiju po imenu „Euroforija" na kiparskom mediju CYBC, tako da sam već u evrovizijskom raspoloženju mnogo pre maja.

Aleksandros: Zato što ćemo komentarisati iz studija CyBC u Nikoziji, planiram da pratim onlajn sve probe i konferencije za štampu. Na taj način ću uspeti da dođem do svih informacija iz bekstejdža i iza kulisa koje ću moći da podelim sa gledaocima tokom trajanja događaja.

Koja je tajna zabavnog komentarisanja?

Melina: Obožavati Evroviziju do srži, najteži deo posla obaviti pre samog takmičenja, znati sve o svima. Onda možete samo da pustite da sve prirodno teče i da uživate na veče samog događaja - ali morate sve vreme da budete budni!

Kipar nikad nije pobedio - mada ste bili blizu 2018. godine. Kako ćete ostati profesionalni ako Andromaha pobedi ove godine?

Melina: Vrištaću veoma profesionalno!

Aleksandros: To je jedini put kad to možda neće zvučati profesionalno tokom prenosa!

Da li nosite neku srećnu amajliju u studio?

Melina: Da li se crna čokolada računa kao srećna amajlija?

Aleksandros: Neću otkrivati tajnu da je ne bih izbaksuzirao! Ono što smem da kažem je da ću imati kiparsku zastavu da bih se ubacio u fazon.

Melina, koje je tvoje najbolje evrovizijsko iskustvo?

Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka (uglavnom dobrih!), ali moram da izaberem onaj kad se Kipar kvalifikovao za finale 2010. godine.

Bio je to moj četvrti put kao komentatorke, a Kipar se pre toga nije kvalifikovao godinama.

I zato kad je otvorena šesta koverta sa reči „Kipar", bila sam oduševljena - možda samo malko smirenija od onih fudbalskih komentatora koji polude na Svetskom prvenstvu.

Plus, iz misterioznog tehničkog razloga, zvuk u mojoj kabini bio je isključen nekoliko minuta posle toga, do kraja objavljivanja rezultata, tako da su ljudi sa Kipra slali poruke i zvali da pitaju da li sam dobro!

Šta mislite ko će pobediti ove godine? Ili tačnije, ko će biti drugi posle Ukrajine…

Melina: Znam da će ovo zvučati diplomatski, ali zaista je teško nagađati dok ne vidite muzičare na sceni. Ali zaista mi se dopada britanski astronaut ove godine (i to nije diplomatski odgovor!).

Aleksandros: Evrovizija je neočekivana! Imam favorita, ali mislim da će nakon što sve zemlje održe probe postati očigledno ko će biti pobednik.

ISLAND - Gizli Martein Baldurson

Koliko dugo radite na Evroviziji?

Ovo će mi biti dvanaesti put.

Započeo sam 1999. godine u Jerusalimu, ali sam imao desetogodišnju pauzu posle 2005. i krenuo ponovo u Stokholmu 2016. godine.

Kako se pripremate za prenos?

Trudim se da nađem zanimljive informacije o muzičarima i čak pokušam da se sretnem sa nekima od njih ako imam neka konkretna pitanja.

Potom nastavim da se pripremam tako što se dobro upoznam sa lokacijom najbližeg toaleta i koliko mi vremena treba da otrčim do tamo i nazad zato što obično morate da pijete puno vode da biste se hidrirali u veoma toplim, zagušljivim kutijama iz kojih se javljate.

A evrovizijske pesme traju maksimalno tri minuta!

Koji je vaš komentatorski stil?

Napišem kompletan scenario od početka do kraja, i tempiram replike prema onome što se dešava sa razglednicama između pesama.

Trudim se da informacije budu lagane i duhovite kad god je to moguće.

Ljude sa Islanda veoma zanima Evrovizija, ali je ne doživljavaju nužno kao nešto veoma ozbiljno.

I zato je u redu dobronamerno se šaliti sa takmičenjem, ali to mora da se radi sa mnogo duha.

Kad Island prođe dobro - kao što je to bilo prošle godine - na koji način to menja vaš posao?

Uglavnom ga menja u smislu da smo među zemljama koje se međusobno takmiče da uđu u subotnje finale!

A ako se ne kvalifikujemo iz polufinala, atmosfera je naravno drugačija, iako Islanđani i dalje gledaju događaj u subotu uveče čak i ako se mi ne takmičimo.

Ali ja sam jedini iz delegacije koji mora da nastavi da radi bez obzira na to da li ćemo završiti u finalu ili ne!

Šta mislite ko će pobediti ove godine?

Mislim da će prva tri mesta zauzeti Ukrajina, Švedska i Italija.

Ali ja sam veoma loš prorok i dovoljno se dugo bavim ovim da znam da je sve moguće.

( Espreso / BBC na srpskom )