ŠERBEDŽIJA OBJAVIO OPROŠTAJNO PISMO!
Rade Šerbedžija, Foto: Printscreen

potresne reči

ŠERBEDŽIJA OBJAVIO OPROŠTAJNO PISMO!

Ostala je tako za publiku, pa čak i za svoje prijatelje, tajanstvena i misteriozna, napisao je Rade Šerbedžija u emotivnom pismu u kojem se oprostio od svoje prijateljice glumice Snežane Nikšić koja je danas sahranjena.

Objavljeno:

Film je za nju bivao, čini se, umetnost koju je volela i cenila, ali kojoj se, ipak, nikada nije želela do kraja davati...

Ostala je tako za publiku, pa čak i za svoje prijatelje, tajanstvena i misteriozna, napisao je Rade Šerbedžija u emotivnom pismu u kojem se oprostio od svoje prijateljice glumice Snežane Nikšić koja je danas sahranjena.

Rade Šerbedžija
foto: Dragana Udovičić

Šerbedžija je bio prijatelj sa Snežanom i njenim suprugom Ljubom Tadićem, a njegovu poruku koju je objavio na Fejsbuku prenosimo u celosti:

– Bila je gospođica Jugoslovenskoga filma. Kad se pojavila na filmskome platnu sredinom šezdesetih godina, prošloga stoljeća, sve je zaplenila svojom nadnaravnom lepotom. Rijetko je tko od naših glumaca i glumica imao tako nekako gospodstveno lice kao Snežana Nikšić. Možda joj je ta činjenica i odmagala u stvaranju svoje filmske karijere, jer su naši tadašnji filmovi upravo vapili za oporim i ruralnim licima. Snežana se svojim stasom i licem nikako nije uklapala u tu balkansku ikonografiju, te je morala čekati da joj se otvori put u građanskim filmovima, kojih je bilo tako malo u to doba u našoj zemlji. I konačno je dočekala sjajnu priliku. Tada, jedan od najinteresantnijih filmskih režisera iz Jugoslavije, Slovenac Matjaž Klopčič, odabrao je Snežanu za glavnu ulogu njegovoga filma „Na papirnatim avionima“, koji je bio tako dobar da je bio te godine uvršten u službenu konkurenciju Kanskog filmskog festivala. Snežanino lice u tome divnom filmu, zasjalo je punim sjajem i lepotom i zasigurno je bilo izuzetno važno za enormni uspeh toga prelepoga filma – piše Šerbedžija i dodaje:

Iza toga je postala maskota svih Klopčičevih filmskih sanjarija. Snežana i ja smo bili partneri u dva filma. U "Čudnovatoj mladosti Borisa Horvata" koga je režirao Branko Ivanda 1967. godine i u "Sedmini" Matjaža Klopčiča 1968. Bila je nestvarno lepa i gotovo joj je ta njena savršena lepota odmagala na filmu. Valjda su je zbog toga i mnogi Jugoslovenski filmovi, ratnih i seoskih tematika, koji su se tada obimno snimali, zaobilazili u velikim krugovima. Ali, ona nije bila nesrećna zbog toga. Kao da joj je odgovarala ta posebna i na neki način povlašćena pozicija u Jugoslovenskom filmu. Osim toga, tih njenih ranih umetničkih leta više ju je zanimao teatar, te je prve uspešne uloge ostvarila u legendarnom Ateljeu Mire Trailović. (Šekspirova Julija, Saša u Ivanovu, Mrozekov Tango…) Volela je Snežana i film, ali je više, čini se, volela život. I to život, koga je ona sebi organizirala na svoj način. Najsrećnija je bila u krugu svoje porodice gde je sasvim pasionirano i strašno organizovala svoje vreme i nije žalila za filmskim ekipama i putovanjima i druženjima. Film je za nju bivao, čini se, umetnost koju je volela i cenila ali kojoj se, ipak, nikada nije želela do kraja davati... Ostala je tako za publiku, pa čak i za svoje prijatelje, tajanstvena i misteriozna.

Danas, kako Šerbedžija navodi, kada razmišlja o njenoj filmskoj karijeri, dođe mu žao što nije više filmova snimila, ali "čini se da je ona to tako sama odlučila."

- I gotovo da je lepo što je to tako bilo. Možda je, tada, u najranijoj mladosti, mogla uzeti kufere, otputovati u beli svet i pokušati to svoje lepo građansko lice internacionalizovati. I ja sam siguran da bi ona u tome uspela. Govorila je i engleski sjajno. Ali Snežana je više od filma volela sam život. I ljude s kojima je taj život živela. Vuka Babića, sjajnoga filmskog režisera i intelektualca, a kasnije jednog od najvećih umetnika našega vremena, velikoga Ljubu Tadića. Snežana se potpuno dala toj velikoj ljubavi i opet je film i teatar postavila na sporedni kolosek svoga života. Tako je počelo i naše druženje jer u to doba Ljuba i ja smo postali najbolji drugari… Volela je Snežana i Beograd na poseban i svoj način, čije je jeseni obožavala, utapajući se u gradsku idilu posebnih slikarskih i kiparskih izložbi i koncerata klasične muzike. Imala je i svoju planinu Taru, koja je za nju postala izvor samoga života i najdublji njegov smisao. Imala je i uvek uza sebe svoju jedinu kćer Mionu, kojoj je poklonila čitav svoj život. Snežana Nikšić je bila velika filmska glumica i naša filmska gospođica koja je odlučila da se filmu ne preda potpuno... Radije je zadržala svoj život čvrsto u svojim rukama. Do kraja - zaključio je Rade.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.