SESTRA: Čarobna lepota jednostavnosti
Foto: Printscreen

recenzija filma

SESTRA: Čarobna lepota jednostavnosti

Ruski film Sestra verovatno je jedan od najlepših i najemotivnijih filmova koje ćemo ove godine moći da pogledamo, jer se drži jednostavnosti, spontanosti i nepretencioznosti dok istražuje granice slobode dečije psihe

Objavljeno: 20.03.2020. 21:35h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura

Ime filma: Sestra (Сестренка)

Godina proizvodnje: 2019

Zemlja: Rusija

Jezik: Baškirski, ruski

Režiser: Aleksandar Galibin

Uloge: Sulpan Abdrakhimova, Marta Trofimova, lgiza Gilmanova, Arslan Krymchurin, Usuf Rakhmetov, Vitaliy Saliy

Žanr: Drama, dečiji film, ratni film

 

Da li ste nekada čuli za Baškiriju, ili kako njeni stanovnici kažu - Baškortostan? Baškirija je republika Ruske federacije na samoj granici Evrope i Azije, na vratima Sibira, između Urala i Volge. Da li ste nekada čuli baškirski jezik i sreli baškirsku kuturu? Baškirski pisac Mustaj Karim (1919-2005), nešto poput sovjetskog pandana Branka Ćopića, napisao je desetine knjiga, a u jednoj od njih nalazi se priča "Radost naše kuće" (Радость нашего дома) prema kojoj je nastao scenario za ovaj film. 

foto: Printscreen

Radnja filma "Sestrica" dešava se za vreme 2. svetskog rata, ali ovo nije ratni film u pravom smislu reči. Rat je u ovom filmu siva eminencija - ima vojnika u uniformama, ima i oružja koje neće nijednom opaliti, nećiji očevi ginu na nekim dalekim frontovima i o tome stižu pisma, ali ovo je u suštini dečiji film o odrastanju u teškom vremenu.

foto: Printscreen

I kao što to obično biva kada se odrasta u teškom vremenu i nemaštini, to odrastanje je čarobno lepo i prepuno dečačkih avantura za koje se vidi da su se nekada nekome stvarno desile. Dečaci iz baškirskog sela ispituju gde su granice njihove hrabrosti, i na šta sve mogu da se usude. Još nisu krenuli u školu i ne umeju da čitaju i pišu, ali svejedno planiraju da pobegnu na front i postanu crvenoarmejci. A onda se u njihovom svetu pojavi lepa plavokosa devojčica koja ne zna baškirski, sirotica kojoj su Nemci ubili celu porodicu. Dete sa snažnim posttraumatskim sindromom postaje zajednička briga celog sela, ali pre svega njenog novostečenog mlađeg brata Jamila i pomajke Kunbike Hajdarove (Sulpan Abdrakhimova).

foto: Printscreen

Dok se drugi, izvikani filmovi i njihovi autori takmiče u tome koji vid nasilja će što eksplicitnije prikazati na filmskom platnu i koje tabue će osvojiti kao alpinisti nedostupne vrhove, da u njih zabodu svoje zastavice, Aleksandar Galibin je snimio jedan staromodni film prepun jednostavne lepote prirode i naročito lepote dečijeg sveta i dečije psihe. Nema u tom filmu ni neke svesne namere da se šarmira odrasla publika - kao da smo dobili mogućnost da iz prikrajka posmatramo dečije igre onakve kakve jesu, ponekada i grube i surove, ponekada smešne i mi odrasli, uključujući i režisera, nemamo pravo da se mešamo i da namećemo neka svoja pravila toj igri. 

foto: Printscreen

Prava i za današnje vreme nepojmljiva lepota ovog filma leži upravo u posmatranju neverovatnih sloboda koju ova siromašna seoska deca imaju, sloboda da istražuju, penju se, upoznaju, dodiruju, druže se sa životinjama, love, mirišu, brčkaju se, tuku se kad nema drugog izbora, koriste sva svoja čula i sve svoje snage na načine o kojima današnja prezaštićena deca neće nikada moći ni da sanjaju. Sirova lepota krajolika ruralne Baškirije daje priči još jednu dimenziju uverljivosti.

Otac je na frontu, majka radi u kolhozu i proizvodi hranu ili odeću za vojnike na frontu, a deca su prepuštena sebi i prirodi, i u suštni šta loše može da im se desi? Traume male došljakinje nekako zarastaju i ona se socijalizuje.

A onda dečaci jednog trenutka odu predaleko u ispitivanju svojih sloboda i upadaju u avanturu koja se otima kontroli.

Iako se ne može reći da je bilo koga oponašao, pa ni citirao, Galibin je stvorio film koji kao da je u sebi objedinio kvalitete nekih od najboljih filmova evropske kinematografije sa decom u glavnim ulogama, kao što su "Do viđenja, deco" Luja Mala, "Urga" Nikite Mihalkova ili "Kolja" Jana Sveraka. Još jedna za današnje vreme retka blagodat ovog filma je to što ga možete slobodno gledati sa celom porodicom.

Pošto ovo nije holivudski hit koji možete lako naći i pogledati bilo gde, a i vreme je pandemijskog karantina kad svi nude besplatne sadržaje na netu, otkrićemo vam: ovaj film možete pogledati ovde (sa ne baš najpreciznije vremenski podešenim srpskim titlovima, za koje treba imati malo tolerancije). 

Ocena: 4.5/5

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media