Nevidljivi čovek: Poigravanje sa maštom u psihološkom plićaku
Foto: Printscreen

recenzija filma

Nevidljivi čovek: Poigravanje sa maštom u psihološkom plićaku

Holivud u kreativnoj krizi ponovo poseže za davno napuštenim "franšizama" koje po sebi i dalje imaju moć da zagolicaju maštu, kakvu su imale i pre gotovo sto godina. Premda današnja filmska umetnost ima daleko superiornije tehnološke mogućnosti nego predratna, današnji autori više nemaju onu vrhovnu snagu za koju su od tehničkih sredstava dovoljni olovka i papir - umeće dobrog pripovedanja, zasnovanog na poznavanju psihologije koje prevazilazi stereotipe.

Objavljeno: 12.03.2020. 13:05h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura

Ime filma: Nevidljivi čovek (The Invisible Man)

Zemlja: SAD

Datum premijere: 28. februar 2020.

Scenario i režija: Li Vanel (Leigh Whannell)

Uloge: Elizabet Mos, Oliver Džekson Koen, Herijet Dajer, Aldis Hodž

Žanr: Naučna fantastika, triler

Roman "Nevidljivi čovek" Herberta Džordža Velsa je jedno od pionirskih dela naučne fantastike kao žanra, objavljeno 1897. Steklo je veliku popularnost i prvu ekranizaciju ostvarilo je kada je filmska umetnost osvojila chromakey tehnologiju koja omogućava filmsku "nevidljivost", daleke 1933. Klasična horor-komedija Džejmsa Vejla prikazala je naučnika Džeka Grifina sa glavom umotanom u ikonične zavoje, sa naočarima za sunce. Snimljeno je još nekoliko spin-off filmova sa temom nevidljivog čoveka, a onda je barem holivudska A produkcija napustila ovu temu. 

foto: Imdb

Povratak Nevidljivog čoveka među najskupocenija filmska čudovišta u ergeli studija Universal planiran je još od 2007, a kao nosilac glavne uloge predviđan je Džoni Dep. Debakl filma "Mumija" (2017) doneo je promenu planova, a Nevidljivi čovek preselio se niže na lestvici prioriteta ove produkcijske kuće. 

Film koji je stigao u bioskope krajem februara ove godine sa naslovom "Nevidljivi čevek" nije rimejk istoimenog Vejlovog filma iz 1933 i nije ekranizacija Velsovog romana, iako ima labave veze sa motivima ta dva ostvarenja. Scenario, koji je potpisao režiser Li Vanel, predstavlja narativ prilagođen našem vremenu i tehnološkim dostignućima koja čine našu svakodnevicu (smartfonovi, automobilski alarmi, bezbednosne kamere...), kao i onim koja čovečanstvo ni 123 godine nakon pojave Velsovog romana još uvek nije osvojilo, mada deluju kao da su na dohvat ruke - nevidljivost.

foto: Imdb

Li Vanel je poznatiji kao glumac, a ovo mu je tek treći film koji režira. I kao glumac i kao režiser veći deo svoje karijere proveo je u svetu Sci-Fi trilera (režirao Insidious 3 i Upgrade, napisao celi serijal Saw, celi serijal Insidious, glumio u Matriksu 2...) zato ne čudi lakoća i pismenost koju je pokazao u baratanju elementima Sci-Fi trilera. Iznenađujućom režiserskom veštinom za nekoga ko je prethodno režirao samo još dva filma Vanel uspeva da dočara sveznajućeg pripovedača, čudno svojstvo Velsovog romana "Nevidljivi čovek". Pripovedanje u trećem licu, takozvani sveznajući pripovedač, nije ništa neobično u kontekstu književnosti 19. veka već predstavlja standardni postupak za to vreme, ali je čudno to što je Vels u svojim ranijim delima, "Vremeplov" (1895) i "Ostrvo doktora Moroa" (1896) koristio daleko modernije pripovedanje u prvom licu, da bi se u "Nevidljivom čoveku" vratio sveznajućem pripovedaču. 

Šta to znači u kontekstu filma? Pripovedanje u prvom licu preneto na film znači da kamera hvata samo vidokrug glavnog junaka ili samo ono što je vidljivo očima protagoniste, uključujući njega ili nju u kadru. U kadrovima kada glavna junakinja nove verzije Nevidljivog čoveka, Sesilija Kas (Elizabet Mos), počinje da sumnja da je još neko osim nje prisutan u kući, kamera prestaje da se drži samo njenog vidokruga i njenog prisustva u kadru i počinje da šeta ostatkom kuće - i upravo to izaziva ježenje kože gledaoca, koji je do tada navođen da se poistoveti sa glavnom junakinjom i vidi svet njenim očima a sada odjednom doživljava "vizuelnu otmicu". Mosova izlazi iz kadra i proizvoljno se u njega vraća na trenutke, ali osećamo da ona više nije u središtu interesovanja i da režiser želi da nam ukaže na još nekoga ko je tu prisutan, ali treba ga pronaći. Pažljivi posmatrač primetiće detalje kao što su pojava još jedne pare od ljudskog daha, one pare koja se javlja kada je vazduh dovoljno hladan, kao i otiska ljudske šake na zamagljenom staklu tuš kabine i slične "sitnice". 

U trenucima dok raste misterija, kada zajedno sa glavnom junakinjom osećamo da nešto nije u redu sa njenim životnim prostorom ali još uvek nemamo pouzdano objašnjenje šta je problematično, Vanel veoma fino i suptilno pravi gradaciju napetosti, i stičemo sličan utisak kao dok gledamo Hičkokov film - ptice su nam sumnjive, ali još nisu počele da napadaju ljude. Kada dramski sukob počne da se pretvara u drugo poluvreme priče o psihičkom zlostavljanju u braku koje se prenosi u naučnofantastični kontekst koji omogućuje nasilniku da bude još efikasniji jer ima na raspolaganju sofisticiranu tehnologiju, film gubi veliki deo arhetipske snage koju je do tada imao i pretvara se u frontalni sukob dvoje prozaičnih suparnika, koji kao da su žitelji video igrice a ne filma, od kojih jedan ima neuporedivo veću psihofizičku i tehnološku nadmoć.

U neravnopravnoj borbi, kojoj glavna junakinja nije vična već je prinuđena da neprestano uči i improvizuje, nevidljivi protivnik koristi sva načela "Umeća ratovanja" Sun Cua, pa tako i sve njene prirodne saveznike uspeva da okrene protiv svoje suparnice, a nju doslovce tera u ludnicu. 

foto: Imdb

Ipak, lik Sesilije Kas upio je u sebe veliki deo osobina glavne junakinje serijala o Terminatoru, Sare Konor, te uz mnoštvo njene improvizacije i učenja u hodu akcioni deo filma dobija niz neočekivanih preokreta. 

Glavni kvaliteti ovog filma su dobro izgrađena misterija, napetost i akcija. Pored toga i kvalitetne sinematičnosti koja se valjda podrazumeva kod nečega čemu na špici stoji logo Universala, ovaj film ima da ponudi još samo mnogo puta recikliranu priču o narcisoidnom psihopati koji svoju naučnu genijalnost stavlja u službu mračne strane svoje ličnosti. Nauka uostalom kaže da je prava, potpuna nevidljivost nemoguća - moguće je da avion bude nevidljiv za radare, ali ljudsko oko funkcioniše tako što apsorbuje fotone, a ne tako da ih propušta kroz sebe. Za pravu nevidljivost bilo bi neophodno ovo drugo, pa će, po svoj prilici, ova tako priželjkivana veština zauvek ostati mamac ljudske mašte.

Gluma Elizabet Mos ne spada među najbolje kvalitete ovog filma. Još od TV serija Mad Men i Sluškinjina priča, Mos glumi praktično istu ulogu i ne pokazuje ni trunku sposobnosti transformacije. Postoji bezbroj drugih glumica koje bi verovatno uverljivije odigrale ovu ulogu, ali producent je odabrao ono što je odabrao. Sve u svemu, nova verzija "Nevidljivog čoveka" je dobar izbor bioskopske večeri za nekoga ko traži akcioni film koji na trenutke izaziva trnce i golica maštu. 

Ocena: 3/5


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media