UZ SREĆAN ISHOD U SAMOJ ZAVRŠNICI: Najbolji srpski celovečernji filmovi u 2019. godini (VIDEO)
Foto: Printscreen/Youtube

GODIŠNJE LISTE

UZ SREĆAN ISHOD U SAMOJ ZAVRŠNICI: Najbolji srpski celovečernji filmovi u 2019. godini (VIDEO)

Reč ima stalni kritičar Espresa Zoran Janković

Objavljeno: 03.01.2020. 10:08h
  • 116

Dobro je... Premda ni približno tako nije izgledalo na uzorku prve polovine,
srpska fimska 2019. godina u samoj završnici dogurala je do srećnog ishoda,
bar kad se u žiži nađe pitanje kvaliteta završenih i prikazanih celovečernjih
igranih filmova u tom periodu.

Osim što imamo najmanje pet-šest filmova tog tipa i tog metra koji po ovoj ili onoj osnovi zaslužuju dovoljno nedvosmislene pohvale, dobili smo i uspela ostvarenja i u domenu festivalskog/arthaus filma i na polju komercijalnog filma jasnih repertoarskih ambcija. A i par filmova koji elegantno balansiraju praktično na samoj razmeđi ta dva isprva oprečna pola.

1-2. MOJ JUTARNJI SMEH / ŠAVOVI

I mimo mogućih podsećanja na uspešan i bogat festivalski život, počev od
nagrada koje su ispratile svetsku premijeru u zvaničnom programu Berlinskog
filmskog festivala 2019, Šavovi su zrelo i ubedljivo delo koje u sebi miri datosti
savremenog arthaus filma i filma koji lako stupa u delotvornu komunikaciju sa
širim gledateljstvom i onima koji u većoj ili manjoj meri istrajno prate repertoare
ovdašnjih bioskopa. Šavovi donese jasan autorski pečat reditelja Miroslava Miše Terzića, sasvim prikladnu fotografiju snimatelja Damjana Radovanovića, zrelu i upečatljivu glumu svih u glumačkom ansamblu, na čelu sa Snežanom
Bogdanović i Jovanom Stojiljković, intrigantnu temu, osećaj za društveni
kontekst, ali i učinkovitost sveobuhvatnog ciljano svedenog pristupa i izraza.
Sam finiš godine, između ostalog, doneo je i senzaciju u vidu ovog izvrsnog i u
svim aspektima nesporno uspelog filma vidno limitiranog budžeta.

Od onoga što se lako moglo ispovrnuti put još jedne ovdašnje varijacije na temu odjeka i očiglednih uticaja novog rumunskog filma, Marko Đorđević, kome Moj jutarnji smeh predstavlja odličan scenarističko-rediteljski debi, došao je do pritajeno srčane i silno duhovite i efektne studije zanimljivog karaktera u naoko (za naše pojmove) posve uobičajenim okolnostima, dotakavši se pritom i važnog i sveprisutnog nam problema i fenomena istrajno odlaganog sazrevanja. Junak ovog filma Dejan, mada na prvi pogled i iritantna pojava, zaista je pravi junak, jer uz dosta posrtanja i naglašeno zaobilaznom putanjom stiže do kakvog- takvog srećnog ishoda, koji, doduše, kasnije može da vodi do samozadovoljnog likovanja, ali, zašto do ne, i do odocnele, ali i nepobitne zrelosti. Isto tako, Marko Đorđević (uz, naravno, svesrdnu i očito nadahnutu pomoć ostatka ekipe ovog filma) prevazilazi sve namete i sve zamke mikro-budžeta, ponudivši publici delo koje zbilja retka pojava – artikulisan autorski film koji, uprkos toj svoj dimenziji, već od prvih minuta maestralno neusiljeno i toplo komunicira s gledaocima, navodeći ih na glasan smeh od srca, i to ne nužno samo usled radosti koju sa sobom nose lakoća i brzina prepoznavanja vlastitih okova i jada na filmskom platnu.

3-4. AJVAR / REALNA PRIČA

U slučaju oba ova filma kao tačna i precizna pokazala se ocena da su njihovi
autori u potpunosti uspeli da obrasce s nekih drugih kinematografski adresa
smisleno i inteligentno prenosu u ovdašnji okvir. Ajvar, prvenac Ane Marije
Rossi na polju dugometražnog igranog filma, svojom pričom o kraju jedne
ljubavi u oblandi osvrta na život srpskih emigranata, između ostalog, pruža nam uvid da je i u Srbiji moguće skrojiti i snimiti ubedljivu (i nimalo metiljavu)
melodramu, koja nas, pak, podseća i na to da se podno svih očiglednih krupnih
lokalnih ili globalnih društvenih, ekonomskih, ideoloških i drugih fenomena i
trvenja, odvijaju i lične drame koje za svoje aktere predstavljaju jednako
prevratničke lomove i s njim uvezane promene. Ajvar je film stanja, ali i drama sporotinjajućeg rastanka, uz to, ispričana staloženim ritmom i iskrenom i
vidnom brige scenaristkinja i rediteljke za junake ove im povesti. A ta priča
publiku nužno nagoni na docnija preispitivanja ličnih pogrešnih skretanja i
neumitnih evolucija, pa sve i da se one zgode u nimalo zgodan i poželjan
trenutak.

I Gordan Kičić je tokom 2019. godine debitovao, ali na polju filmske režije;
njegova Realna priča dosta brzo veže pažnju i pobudi dodatno interesovanje u gledaocu jer negde posle petnaestak mnuta postaje evidentno da ovo nije tipičan primer i izdanak rediteljskih debija poznatih glumaca, a ti i takvi filmovi se neretko, pa i u holivudskim okvirima, bivaju puki izgovor za davanje oduška
glumačkim i ličnim taštinama. Sasvim suprotno u odnosu na upravo pomenuto,
Realna priča je vrlo dobar film koji u sebi miri komediju (lokalnih) naravi,
metatekstualnu dimenziju filma o glumcu kao krunskom junaku, i soj gradske
melodrame, u kojoj, na svu sreću, nema prenaglašavanja ni gradskog, ni
melodramskog aspekta. Realna priča tako biva podesna za analizu i s tačke
gledišta nedvosmislenih komedija i s kote melodrame kojoj je to ruho i
najprirodniji i najpodesniji okvir. Ukupno uzev, ovo je znalački upakovan, pitak,
dostatan i upečatljiv film, koji, na sve to, pleni i sveopštom odmerenošću kakve
bi svakako trebalo da je više u savremenom srpskom filmu.

5. EKIPA

Ovaj, uz Vojnu akademiju 5, najveći ovojesenji hit, film Ekipa, gle čuda,
debitantski film, ovog puta u režiji Marka Sopića, podsetio nas je da je i u
gotovo neizostavnim budžetskim neuslovima, ovde i dalje moguće postaviti i
proizvesti promišljen i zanimljiv komercijalni film, i to na tački susreta sportske
komedije i višekrake priče sa istaknutim centralnim likom (ovde, nezrelog i
dobrohotnog fudbalera koji svako malo mora da sklizne u nevolje), pa još uz
jasan, zanimljiv i sasvim uspeo omaž Pravoj romansi (True Romance) Kventina Tarantina i Tonija Skota. U pitanju je drag, poletan, šarmantan repertoarski film, reklo bi se, mogućeg upadljivo dužeg roka trajanja.

*** Ovim izborom nisu obuhvaćeni takođe zanimljivi ovogodišnji filmovi koji
će tek (uskoro ili u bliskoj budućnosti) stići i pred širu gledalačku publiku, kada
će, naravno, o njima biti znatno više reči; reč je o sledećim filmovima:
Asimetrija Maše Nešković, A. S. (25) Milene Grujić, Mamonga Stefana
Maleševića i Who the Fuck Are You? Marine Radmilac.

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #12: Ivica

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media