Martin Skorseze "Irac" (The Irishman): Mafijaši trče počasni krug
Foto: Printscreen

recenzija filma

Martin Skorseze "Irac" (The Irishman): Mafijaši trče počasni krug

Film The Irishman teško će zadržati pažnju današnjih gledalaca svih svojih tri i po sata. Blagosloven onaj ko je izmislio plejere koji mogu da preskoče unapred onoliko filma koliko želimo.

Objavljeno: 16.12.2019. 10:34h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura
  • 10

Poznato je da mnogi umetnici teže da jednom oprobanu formulu umetničkog dela koja je donela uspeh stiskaju kao tubu paste za zube sve dok iz nje ne iscede i poslednju kap. 

Naravno, daleko od toga da je Martin Skorseze snimao isključivo filmove o mafiji, ali to je jedna od tema kojoj se mnogo puta i rado vraćao u svojim filmovima i TV serijama - spomenimo samo "Goodfellas" (1990), "Casino" (1995), "Mean Streets" (1973), "Boxcar Bertha" (1972), "Wolf of the Wall Street" (2013),  "Boardwalk Empire" (2010-2014), "Vinyl" (2016)...

foto: Printscreen

Italijanska mafija je naravno legitimna tema američkog filma, ali postoji više problema kada autor odluči da 2019 godine snimi još jedan film o italijanskoj mafiji. Prvi problem je pristup temi: realistični filmovi o italijanskoj mafiji na tlu SAD dostigli su svoj vrhunac od sredine sedamdesetih do sredine devedesetih. Nije tajna ni to da su tokom ovog "zlatnog doba" za mnoge filmove o mafiji savetnici, nepotpisani koscenaristi, supervizori, cenzori, pa i finansijeri dolazili iz redova mafije. Veliko je pitanje da li realistični filmovi o mafiji više imaju šta da kažu što do sada nije već mnogo puta rečeno i prikazano, pa ovo preživanje mnogo puta ispričanih priča, uprkos prvoklasnoj glumačkoj postavi koju predvode već uobičajene ikone filmova o mafiji Robert de Niro, Al Pacino, Joe Pesci i Harvey Keitel, ne donosi ništa naročito novo ni filmskoj umetnosti ni publici. 

foto: Printscreen

Drugi problem je to što je u međuvremenu došlo do značajnih tektonskih promena na mafijaškoj sceni SAD, sicilijanska mafija je najvećim delom izašla iz faze prljavih poslova, oprala svoj novac i ušla u svet krupnog korporativnog kapitala, a "prljavo" tržište od njih su preuzele druge etničke mafije gladne krvi i profita po svaku cenu - ruska, kineska, jermenska, albanska, kolumbijska mafija i mnoge druge. Proizvodi pop kulture - filmovi i TV serije koje se bave tim etničkim mafijama zato deluju životnije i autentičnije, poput izvanrednog serijala Ray Donovan (2013-    ), koji prikazuje prljave poslove i stil delovanja jermenske, ruske i jevrejske mafije u Los Anđelesu i Bostonu. Albanska mafija ostaje van domašaja kinematografije kao vruć krompir od kog svi producenti beže glavom bez obzira.

foto: Printscreen

Filmovi i TV serije o italijanskoj mafiji nisu više isti otkad se pojavila crnohumorna TV serija Sopranos (1999-2005), koja je preko svog glavnog junaka, Tonija Soprana (James Gandolfini) i njegovih napada panike poslala prostu i lako razumljivu poruku: i mafijaši su obični, mali ljudi poput svih nas. Još jedan sloj prljavštine na pažljivo poliranu temu mafijaških aktivnosti kao "(anti)herojskih" naneo je serijal Breaking Bad (2008-2013) sa tezom da u svakom čoveku čuči mafijaš koji samo čeka pravu priliku da počne da krši zakon. Iz TV serije Breaking Bad i njenog ovogodišnjeg nastavka, filma El Camino, u kasting filma The Irishman dospeo je Jesse Plemons, koji u ovom filmu glumi sina Džimija Hofe, Čakija. 

foto: Printscreen

Zaista, ove dve neverovatno popularne TV serije izazvale su revoluciju u vizuri prosečnog gledaoca i pristupu režisera i producenata temama organizovanog kriminala. A Martin Skorseze se u filmu The Irishman oglušio o sve te promene i snimio je old school mafijaški film.

foto: Printscreen

Zanatski gledano, novi Skorsezeov film je besprekoran. Naracija teče glatko i razumljivo, kadrovi su jasni, fotografski uspeli i lepi, mada film govori televizijskim jezikom umesto bioskopskog. Priča je već pomalo stereotipna, ali verujemo Robertu de Niru i Al Paćinu, naročito potonjem koji je veoma uverljivo vaskrsao davno zaboravljenog Džimija Hofu, superzvezdu kamionskih sindikata SAD-a šezdesetih i sedamdesetih i nesuđenog političara. Nivo nasilja u ovom filmu je brutalan ali prema standardima sedamdesetih, dakle jedva vredan spomena u poređenju sa orgijama čerečenja, sakaćenja, krckanja slomljenih kostiju i ciničnog zabavljanja tokom masakriranja ljudskih bića koje srećemo u ovogodišnjim svetskim filmskim hitovima poput Tarantinovog "Once Upon The Time In Holywood" ili "Parazitu" Bong Joon Hoa.

Da rezimiram: da je Skorseze snimio ovaj scenario sa ovom glumačkom postavom barem dvadesetak godina ranije, nagrada Zlatni globus bila bi neupitna i zaslužena. Pošto je to uradio tek 2019, nakon svega što smo u međuvremenu videli, čuli i u svoja bića upili možemo smatrati da je sve nagrade i priznanja za ovaj film stekao na osnovu "minulog rada" i ugleda koji je opravdano stekao u filmskoj umetnosti. Ali sami film "The Irishman" teško će zadržati pažnju današnjih gledalaca svih svojih tri i po sata. Blagosloven onaj ko je izmislio plejere koji mogu da preskoče unapred onoliko filma koliko želimo.

Ocena 3/5

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #11 @ Knap Club: Klotljudi

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media