Dvanaest odličnih filmova političke satire i jedan tako loš da je zapravo sjajan
Foto: Printscreen

film

Dvanaest odličnih filmova političke satire i jedan tako loš da je zapravo sjajan

Satira je merilo političke kulture jednog društva, a odsustvo kvalitetne satire siguran znak da je društvo ozbiljno bolesno

Objavljeno: 10.12.2019. 15:39h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura
  • 4

Filmska umetnost vrlo rano je postala svesna svoje moći da kritikuje politiku i političare i da im se ruga. Na ovom spisku nalazi se dvanaest odličnih filmova političke satire, i jedan koji je toliko loš da je zapravo sjajan. "Dr. Strangelove" Stanleya Kubricka je namerno izostavljen.

Bivajući ovde (Being There, 1979) Hal Ashby

Pored toga što je u pitanju životna uloga neponovljivog Petera Sellersa, "Being There" je verovatno najistančanija satira "belih" Sjedinjenih Američkih Država ikada snimljena, koja pokazuje da čak i potpuna neznalica i glupan može da napravi sjajnu političku karijeru u Vašingtonu ako je belac i ako se nađe u pravo vreme na pravom mestu, ima dobre manire i poznaje moćne ljude. 

Veliki diktator (The Great Dictator, 1940) Charlie Chaplin

Svega nedelju dana nakon početka 2. svetskog rata, u vreme kad su ga u Srbiji zvali Šarlo Akrobata, Čarli Čaplin je počeo da snima film u kom karikira Adolfa Hitlera. Čarli Čaplin bio je Jevrejin i veoma ga je bolela sudbina Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, zato je odlučio da kazni Hitlera onako kako će ga najviše zaboleti - da ga ismeje kao fanatičnog ludaka. U filmu koji je verovatno njegovo najbolje ostvarenje, i ujedno njegov prvi ton-film, Čaplin je bio scenarista, režiser i nosilac glavne uloge. 

Životinjska farma (1954) Joy Batchelor

Crtani film nastao nedugo nakon objavljivanja verovatno najbitnijeg satiričnog romana 20. veka - "Životinjska farma" Džordža Orvela - pokazuje principe svake revolucije ikada, prerušene u jezik basne i u životinjsko carstvo. 

Invazija telokradica (The Invasion of Body Snatchers, 1956) Don Siegel

Satira ne mora nužno da bude smešna. U ovom klasičnom delu naučne fantastike i horora, alegorijski se kritikuje Mekartijev "lov na veštice", fenomen koji se dešavao u SAD za vreme mandata senatora Džozefa Mekartija, koji je pokrenuo paranoični progon komunista širom SAD, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Preobražaj ljudi u hladne i bezosećajne vanzemaljce nakon što ih biljka doletela iz svemira klonira dok spavaju i uništi ljudska tela alegorijski predstavlja preobražaj svakog prosečnog Amerikanca u progonitelja kada bi se bilo kome prilepila etiketa "komuniste". Film je doživeo još dva rimejka i svi su veoma uspeli, ali možda je najprikladnije preporučiti originalnu verziju kao politički najrelevantniju.

Miš koji je urlao (The Mouse That Roared, 1959) Jack Arnold

Ponovo Peter Sellers, ovaj put u trostrukoj ulozi: velike vojvotkinje Gloriane XII, premijera Grofa Ruperta od Mauntdžoja i vojnika Tulija Baskomba, u satiri na temu Maršalovog plana. Nakon što su shvatili da se najviše na svetu isplati objaviti rat Sjedinjenim Američkim Državama i izgubiti rat, a nakon toga dobiti ogromna sredstva za obnovu zemlje, najmanja zemlja na svetu, vojvodstvo Fenvik, objavljuje rat Americi, i na svoju veliku žalost - pobeđuje u tom ratu.

Banane (Bananas, 1971) Woody Allen

Da li je moguće da neka lista smešnih filmova prođe bez Woodyja Allena? Moguće je, ali to ne bi bila baš neka lista. Pomalo nalik na ovdašnji klasični politički vic o Peri Ložaču, "Banane" je film o karijeri smotanog marketinškog pomoćnika velikog lanca supermarketa koji dospeva na položaj predsednika jedne srednjoameričke banana-republike.

Proba orkestra (Prova D'orchestra, 1978) Federico Felini

Proba orkestra korak po korak se pretvara u anarhiju i nasilje - lako čitljiva metafora o italijanskoj vlasti sa njenim svađama i spletkama, mada je tema zapravo opšteljudska i tiče se bilo kojeg političkog sistema na svetu.

Brazil (1985) Terry Gilliam

Brazil je satirična antiutopija iz radionice člana trupe Leteći cirkus Montija Pajtona, Terryja Gilliama, koja se bavi prevashodno birokratijom, tom utrnulom rukom vlasti koja predstavlja košmarni svet za sebe koji se hrani besmislom i umnožava besmisao.

Pomazi psa (Wag The Dog, 1997) Barry Levinson

Američki predsednik započinje rat protiv male evropske zemlje da bi zataškao seksualni skandal. Košmarni scenario koji smo svi doživeli, jedino što je Levinsonov film snimljen godinu dana pre nego što je afera Bila Klintona sa Monikom Levinski obelodanjena, i dve godine pre napada SAD na SR Jugoslaviju.

Idiokratija (Idiocracy, 2006) Mike Judge

Tvorac generacijskog crtaća Beavis i Buthead napisao je i režirao ovu fenomenalnu satiru za koju mnogi tvrde da se vrlo brzo pretvorila u dokumentarni film. Vlast idiota zapravo ne podrazumeva emotivni idiotizam, već doslovno dolazak na vlast veoma glupih i neobrazovanih ljudi. Ono što je 2006 izgledalo kao tmurno predviđanje za daleku budućnost ubrzo se obistinilo u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i... Gde još? Imate neku ideju?

Borat (2006) Larry Charles

Životna uloga britanskog humoriste Saše Barona Koena, koji je scenarista i nosilac glavne uloge u filmu "Borat". Mada na prvi pogled izgleda da se Borat podsmeva Kazahstanu i Kazahstancima, pažljivijim posmatranjem oktrivamo da je zapravo u pitanju satira današnjih SAD i svih loših kulturnih obrazaca koje najmoćnija zemlja sveta preko globalizacije nameće celom ljudskom rodu. Urbana legenda kaže da je Baron Koen isprva nameravao da Borat bude Albanac, ali je na vreme shvatio da bi ga to moglo koštati glave.

Spaliti nakon čitanja (Burn After Reading, 2008) Braća Koen

Braća Koen nisu propustili priliku da svojoj kolekciji tema kojima su se bavili u svojim filmovima pridodaju i jednu punokrvnu političku satiru. Budući da je o ovom filmu puno toga rečeno u tekstu o estetici braće Koen, ostavićemo ovaj film bez komentara.

Ratko, diktatorov sin (Ratko, The Dictator's Son, 2009) Savage Steve Holland

Ratko Volvić je sin diktatora neke male evropske zemlje koji dolazi na studije u Ameriku i ponaša se manje-više nalik na Borata, samo što nosilac glavne uloge Efren Ramirez i scenarista Robert Mittenthal imaju daleko manje talenta nego Saša Baron Koen. Pokušaj političke satire koji je toliko loš da je zapravo sjajan.

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media