Lepo je uvek lepše od ružnog: Najstilizovaniji ovovekovni srpski filmovi
Foto: FCS

obožavate ove filmove

Lepo je uvek lepše od ružnog: Najstilizovaniji ovovekovni srpski filmovi

Citat iz naslova ovog teksta zapravo pripada Urošu Stojanoviću koji je u filmu o tom svom filmu naglasio upravo to

Objavljeno: 09.12.2019. 19:48h
  • 69

U četvrtak, 12. decembra, u bioskopsku distribuciju u našoj zemlji napokon će ući i mnogohvaljena i zbilja, po mnogo osnova jedinstveni film Ederlerzi Rising scenariste Dimitrija Vojnova i reditelja Lazara Bodrože; kako je tu reč o ne samo žanrovskoj ekstravaganci (u pitanju je prvi paravi srpski SF), nego i o filmu koji pleni svojom vizuelnom kulturom, savršeno prikladnom ideji, atmosferi i tonu filmu, stigao nam je izgovor da se podsetimo još nekih vrlih i iznimno zanimljivih naglašeno stilizovanih filmova na uzorku dvadesetak godina ovog veka.

foto: FCS
  • Čarlston za Ognjenku Uroša Stojanovića

Uz sve što Ederlezi... na tom polju predstavlja i znači, titulu najstilizovanijeg srpskog filma u 21. veku definitivno odnosi Čarlston za Ognjenku, ne samo u produkcionom smislu pravo čudo od (srpskog) filma. Ovaj i u rediteljskom smislu u prvoj polovini savršen i besprekoran film srpskoj kinematografiji u toj eri pospetokotobarskog povratka sumoru naturalizma podario je duh iskrene, istinske i dobrano promišljene ekstravagance. Uz to, i vrhunski stilizovana u svih aspektima vizuelne (ali i audio) kulture. Citat iz naslova ovog teksta zapravo pripada Urošu Stojanoviću koji je u filmu o tom svom filmu naglasio upravo to – da je njemu lepo uvek lepše/bolje od ružnog. A to je, kanda, nešto što dobar deo filmskih stvaraca u Srbiji danas nekako svako malo smetne s uma.

  • Technotise Edit i ja Alekse Gajića

Začudnu i nadasve efektnu stilizaciju zatičemo i u ovom donekle zaboravljenom dugometražnom animiranom filmu majstora Alekse Gajića. Ova njegova priča dešava se u maštovito i živopisno predočenom utopijskom Beogradu budućnosti, a, mimo tog vizuelnog aspekta, treba naglasiti da se ovaj Gajićev film ističe i po pšitanju lakoće sa kojom su lokalni kolorit, ovdašnji humor i naše naravi udenuti u unioverzalnu priču za naše pojmove i običaje zaista neubičajenog žanrovskog profila.

  • Srpski film Srđana Spasojevića

Ovom Spasojevićevom čuvenom filmskom prvencu, proisteklom iz scenarija Aleksandra Radivojevića, zapravo mesto nije samo i isključivo na listama najšokantnijih i najbrutalnijih filmova i u planetarnom smislu; Nemanja Jovanov (direktor fotografije i u slučaju filmova Život i smrt porno bande i Doktor Rej i đavoli) pronašao je izrazito prikladan snimateljski izraz za ovu priču i film u celini, a krajnji rezultat je vizuelno upečatljivo ostvarenje koje bez daljnjeg parira brojnim pretečama i savremenicima iz domena odrešitijih i hrabrijih žanrovskih filmova tog i sličnog tipa.

foto: FCS
  • Flešbek (2010) Aleksandra Jankovića

Potpuno skrajnut, bezmalo nevidljiv film, uz to i debi Aleksandra Jankovića na polju dugometražnog igranog filma (i njegov zasad jedini celovečernji film) je izrazito zanimljiva ovdašnja varijacioja na temu neo-noira. Film, zanimljiv i podatan i za pomniju analizu, nosi i sugestivna crno-bela fotografija Igora Šuntera, dok se i reditelj dosta dobro snašao u tom zadatom žanrovskom i stilskom okviru,o čemu svedoči nekoliko rediteljskih finesa. Glavne uloge su odigrali: Vladislava/Vladica Milosavljević, Branko Bane Vidaković i Dušan Premović, ujedno i scenarista i producent ovog filma, a tu su bili i Boris Komnenić, Irina Mičijević, Slobodan Ćustić, Elizabeta Đorevska...

1 / 6 Foto: FCS
  • Otvorena Momira Miloševića & Tmina Luke Bursaća

Hiperstilizacijom ima ko da se bavi i među mlađim pokoljenjima – dokaz za to su dva narečena mlada i hrabra ostvarenja. Momir Milošević se hrabro i uspešno višestruko poigravao filmskim jezikom i naracijom u svojoj ubedljivoj Otvorenoj, gde sve pohvale zaslužuje i Ivana Rajić za svoj izvrstan doprinos, kao i glumački dvojac Milena Đurović – Jelena Puzić,dok je Luka Bursać u svojoj Tmini, diptih-filmu pod krovom jednog filma, pokazao da ima zavidnog dara i da silno mari i za vizuelni izraz, a što je posebno jasno kao dan u drugoj polovini Tmine gde njegov prikaz distopijskog Beograd iskreno oduševljava (ovde je, naravno, red da se pomenu i pohvale snimatelji pomenutog filma – Dušan Grubin i Aleksandar Karaulić).

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media