Grad zvani Vavilon - reggae na Balkanu
Stefan Kragujević: Car Haile Selasije i Josp Broz Tito u Beogradu 1963, Foto: Printscreen

fenomen

Grad zvani Vavilon - reggae na Balkanu

Ideološki, opredeljenje za reggae muziku od devedesetih nadalje sve više znači i opredeljenje za antiglobalizam, društvenu pravdu i otpor neoliberalizmu. U tom smislu, izvođači i publika reggae muzike najčešće su u manjoj ili većoj meri društveno svesni i angažovani.

Objavljeno: 18.11.2019. 17:42h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura

Reggae je nostrifikovan na Balkanu tokom druge polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Ova šarolika potkultura najpre se odomaćila tamo gde je društvena i kulturna klima bila najotvorenija u tom trenutku – u Jugoslaviji. Dok su ostale zemlje našeg rodnog poluostrva spavale dubokim snom političke i kulturne izolacije koju su nametali retrogradni politički režimi, Jugoslavija je zahvaljujući predvodničkoj ulozi u Pokretu nesvrstanosti predstavljala svojevrsni kulturni centar sveta u kom su ravnopravno živeli i dejstvovali uticaji Istoka i Zapada i siromašnog Trećeg sveta koji se tek oslobađao kolonijalne vlasti.

Jugoslavija je bila i mesto gde je bilo moguće videti, čuti i doživeti iz prve ruke informaciju o najvrednijim muzičkim, dramskim, likovnim, filozofskim i svim drugim kulturnim ostvarenjima iz sovjetskog bloka ili arapskog sveta, komunističkih zemalja poput Kube ili Vijetnama, na ravnoj nozi sa najvrednijim dostignućima Zapada.

Teško je i nezahvalno odrediti ko je prvi objavio reggae pesmu na Balkanskom poluostrvu. Tomaž Domicelj napisao je pesmu "Jamajka" (1977) ali to još nije reggae pesma. Najverovatnije je to singl zaječarskog prog-rock benda Zlatni prsti "Igraj Reggae" (Jugoton 1977).

Nedugo potom usledio je one hit wonder „Vraćala se Jelena u Crnu Goru“ zagrebačke grupe Izazov (1978) sačinjene od Jugotonovih studijskih muzičara kao što su Mato Došen, Nenad Zubak (basista grupe 220, Time…) i drugi. To je klasična letnja reggae-pop pesma sa za to vreme čudnim tekstom o momku koji bi hteo da minira prugu da spreči odlazak devojke u koju je zaljubljen.

Od jugoslovenskih reggae pesama nastalih pre novog talasa vredi izdvojiti još hit grupe Parni valjak „Neda“ (1980) i projekat Asima Sarvana (S vremena na vreme) Muzej Sarvan sa pesmom "Moja Goga" (1980).

Ipak, to što su ove pesme u potpunosti poštovale muzički idiom i karakterističnu ritmiku i stil sviranja još uvek nije značilo da je to bila reggae muzika u suštinskom smislu reči. Nešto važno je još uvek nedostajalo.

Radnička klasa odlazi u raj

U svom izvornom obliku, reggae je nešto više od muzike, i svoje duhovne korene vuče u pokretu za prava crnih ljudi i oslobođenje Jamajke, koji je predvodio tamnoputi jamajkanski novinar i tamošnji pandan Mahatme Gandija – Marcus Garvey (1882-1940). Pod uticajem Garveyevog Panafrikanskog pokreta, na Jamajci se oko 1930 pojavio neobični konglomerat religioznog misticizma nastao kao afrikanizovana revizija hrišćanstva – rastafarijanizam.

Reggae je nastao kao muzički izraz rastafari religije. Reč rastafari potiče od imena Ras Tafari Makonena – vojvode Tafarija, koji je nakon krunisanja za cara Etiopije uzeo ime Haile Selasije. Rastafari religija smatra cara Haila Selasija mesijom i naslednikom biblijskog cara Davida.

Novi zamah balkanskog reggaea nastupio je sa pojavom jugoslovenskog novog talasa. Nastao je celi niz pesama koje imaju reggae formu: Šarlo Akrobata "Ona se budi" (1981),

Haustor „Moja prva ljubav“ (1981),

„Trideset peta-šesta“ zaboravljene novosadske grupe Balkan (1982),

kao i forme srodne reggaeu – ska i rocksteady, poput pesama "Maljčiki" grupe Idoli,

"Niko kao ja" Šarla Akrobate,

„Crno-bijeli svijet“ Prljavog kazališta,

„Ne veruj u idole“ grupe Piloti,

„Skakavac“ Laboratorije zvuka

ili „Moja borba“ grupe TV moroni.

Jugoslovenski novotalasni muzičari usvajali su reggae iz druge ruke, posredstvom britanskih punk uzora poput The Clash, The Jam, The Stranglers, The Specials, Madness, Public Image Limited, The Ruts i drugih, sa nešto sirovijim i krućim stilom sviranja karakterističnim za britanski punk-reggae.

Ključno i do danas najvažnije izdanje balkanskog reggaea je prvi album grupe Haustor „Treći svijet“ (1984) – jedan od retkih slučajeva odstupanja od obrazaca žanra, začudnih, minimalističkih sviračkih rešenja i izvanrednih umetničkih dometa sa veoma uspelim prizvucima lokalnog, zagorskog melosa i dijalekta. U knjizi Ante Perkovića "Rundek, između" navodi se kako su u vreme snimanja albuma "Treći svijet" Darko Rundek i Srđan Sacher intenzivno slušali danas zaboravljene Kid Creole & The Coconuts i Misty In Roots, koje su puštali i producentu albuma, Željku Brodariću Jappi da bi bolje razumeo kakav zvuk žele da postignu.

Upravo na ovom albumu prvi put u jugoslovenskom reggaeu srećemo jedan od najčešćih motiva izvornog reggaea – Vavilon. Vavilon reggae muzike je personifikacija zla i pokvarenosti moderne zapadne civilizacije, koju je završna knjiga Novog Zaveta – Otkrovenje Jovanovo – nazvala tim zajedničkim imenom. Ipak, Vavilon o kojem peva Darko Rundek na „Trećem svijetu“ nije biblijski, i njegove babilonske baklje nisu simboli zla.

Rundekova lirika skriva simbole koji sadrže društvenu kritiku jugoslovenskog društva, i kao da naslućuje užase dolazećeg balkanskog rata, kada peva o ulicama punim žrtava. No možda najzaslužniji za zvuk „Trećeg svijeta“ je genijalni bas gitarista i autor Srđan Sacher, koji, držeći se načela „malo je mnogo“ u pesmi subverzivne i kako će se pokazati, proročanske lirike „Radnička klasa odlazi u raj“ svira deonicu od ukupno tri note, veoma štedljivo raspoređene, da bi na 1:22 sasvim ućutao do kraja pesme – veoma avangardni postupak, koji mnogo više daje nego što oduzima aranžmanu.

Ni druga pojava Vavilona u jednoj jugoslovenskoj reggae pesmi – „Živimo u gradu zvanom Babilon“ beogradskog sastava Du Du A (1986) – ne dodeljuje ovom simbolu negativni predznak.

Jamajkanski reggae kao uzor

Tek u poeziji sledeće generacije jugoslovenskog reggaea, kod beogradskih sastava Darkwood Dub, Kanda Kodža i Nebojša i Lira Vega tretman ovog motiva postaje „pravoveran“. Dok se kod Darkwood Duba vavilonska alegorija približava pravoslavnom bogoslovlju („Treći Vavilon“),

u pesmi „Proći će i njihovo“ grupe Kanda Kodža i Nebojša, zli Vavilon postaje figura koji se lako tumači kao vladavina Slobodana Miloševića.

Tipična za balkansku reggae scenu je pojava po jednog mnogočlanog roots reggae benda koji postaje škola reggaea u svojoj sredini i rasadnik formiranih mladih reggae muzičara za nove projekte. U Srbiji je to Del Arno Band, nastao 1986. U Del Arno Bandu odškolovani su kasniji članovi grupa Lira Vega, Presing, Eyesburn, Soulcraft i mnogih drugih.

U Bugarskoj je vrlo sličnu ulogu odigrao sastav Root Souljah, osnovan 2007,

u Mađarskoj grupa Ladánybene 27, osnovana 1985,

a u Grčkoj Fundracar (2007).

Dok je za prvu generaciju ovdašnjih reggae muzičara s kraja sedamdesetih reggae bio tek jedna nova muzička moda pristigla sa Zapada, novotalasna generacija recipirala je reggae kao deo punk i new wave pokreta. Tek treća generacija – Del Arno Band, Darkwood Dub, KKN, Presing, Lira Vega, Eyesburn, banjalučki Sopot

i zagrebački Radikal Dub Kolektiv i Bamwise

ulazi dublje u kanone reggae muzike kao takve. Treća i četvrta generacija balkanskih reggae muzičara orijentiše se pre svega na jamajkanski reggae kao uzor – Bob Marley, Misty in Roots, Aswad, Black Uhuru, Lee Scratch Perry i drugi klasični autori postaju nezaobilazna zvučna lektira. Ne treba zanemariti ni masivni uticaj genijalnog basiste Jah Wobblea, kao ni za beogradsku školu reggae zvuka veoma bitnu fuziju hardcore punka i reggae muzike koju su ostvarili vašingtonski Bad Brains. Pošto reggae nije stajao u mestu već se razvijao u raznim smerovima, tako se i kod ovdašnjih reggae autora od početka devedesetih primećuje stilsko raslojavanje na dub (Darkwood Dub, Radikal Dub Kolektiv, KKN, Sopot, Irie FM…), dubcore (Eyesburn),

ragga (Dubioza kolektiv), brojne autore i producente elektronskog reggaea i celi niz ska i roots reggae bendova.

 

Otpor neoliberalizmu

Ideološki, opredeljenje za reggae muziku od devedesetih nadalje sve više znači i opredeljenje za antiglobalizam, društvenu pravdu i otpor neoliberalizmu. U tom smislu, izvođači i publika reggae muzike najčešće su u manjoj ili većoj meri društveno svesni i angažovani.

Dok je u trećoj generaciji zbog balkanskih ratova međusobna komunikacija i saradnja bila gotovo onemogućena, četvrta generacija reggae stvaralaca dobila je ovih dana kompilacijski album „Balkan Reggae Connection“, koji je početkom maja objavila beogradska nezavisna izdavačka kuća Ammonite Records. Odabir šesnaest najinteresantnijih novih reggae pesama iz osam balkanskih zemalja (Bugarske, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Srbije) obavio je slovenački DJ/producent i reggae entuzijasta Igor Šon, poznatiji pod pseudonimom Haris Pilton.

foto: Printscreen

Šesnaest izvođača ujednačenog kvaliteta – Rebelites (Bugarska), Balkan Riddims (Grčka), Antenat (Hrvatska), Ladanybene 27 (Mađarska), Brooka Band (Makedonija), Conquering Lion (Makedonija), One Lion (Rumunija), Megga Dillah (Rumunija), Siti hlapci (Slovenija), Raggalution (Slovenija), i šest predstavnika srpske reggae scene koja je izgleda najbrojnija i najproduktivnija – Hornsman Coyote & Soulcraft, Smoke’n’Soul, Fc Apatride Utd, Killo Killo Banda i Darka & Melody Keepers i Igor Vince pokazuju da balkanski reggae ima dobre muzičare i autore koji su u potpunosti ovladali pravilima žanra, i da je tonska produkcija dostigla svetske standarde. Ono što manje raduje je to što većina izvođača peva na engleskom pokušavajući da oponašaju jamajkanski akcenat. Iz tog ćorsokaka izdvajaju se duhoviti mladi Skopljanci Brooka Band, desetočlani sastav izvanrednih muzičara sa punom duvačkom sekcijom i gramofonskim disk džokejem, čiji prvi hit „Do pregje“ je pevljiva i humoristična životna i ljubavna priča na makedonskom.

Nakon četiri decenije prisustva na Balkanskom poluostrvu, ovdašnja reggae scena dostigla je zrelost i pokazuje ohrabrujuće težnje ka prevazilaženju nacionalnih granica. Tome će sigurno doprineti značajan uspeh na evropskoj i svetskoj sceni koji su upravo ove godine počeli da postižu beogradski sastav  Soulcraft i sarajevski Dubioza kolektiv.

Espreso.rs/politika.rs

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media