KO JE NAJBOLJI: Srpski film, kritičari i slika u svetu
Monika Husar, Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević, Foto: Tamara Markić

povodom kapitalnog dela

KO JE NAJBOLJI: Srpski film, kritičari i slika u svetu

Kao zanimljiva tema otvoren je odnos kritičara i filmskih stvaralaca, te polemika šta bi takva kritika trebalo da znači za njihovo delo

Objavljeno: 19.04.2019. 12:05h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 16

Godinu dana je prošlo otkako je objavljena kapitalna knjiga "Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017", koju su napisali domaći kritičari Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević. Podsetimo, ovo delo u izdanju FCS-a obuhvatilo je SVE domaće dugometražne filmove nastale u ovom periodu, bilo dobre ili loše, te njihove kritičke prikaze uz osvrt na bioskopsku posetu i recepciju u svetu. Ovako obiman i hvale vredan projekat realizovan je veoma uravnoteženo, premda je sigurno bilo i onih uvređenih autora i autorki, kojima se nije svideo način na koji je njihovo delo prikazano u knjizi.

Kada se nedavno pojavila knjiga „The Best Serbian Films of the 21st Century“, mnogi su pomislili da je to "jedno te isto, samo malo prepakovano". Takva percepcija je samo donekle tačna. Prva i očigledna razlika je činjenica da je knjiga prevedena na engleski, te da je namenjena prevashodno inostranom čitaocu. Druga suštinska razlika je u tome što je, za razliku od "Kritičkog vodiča" sprovedena selekcija najboljih filmova po izboru autora knjige. Razlog je očigledan - zašto bi se strani čitalac zamarao lošim filmovima, kad njemu oni ništa ne znače niti će poželeti da ih pogleda? U tom smislu je i namenski knjiga segmentirana na nekoliko delova koji obuhvataju različite kategorije domaćeg filma, od uslovno rečeno "blokbastera" do onih umetničkih, ili filmova priznatih rediteljskih veterana.

Đorđe Bajić i Zoran Janković
Đorđe Bajić i Zoran Janković foto: Tamara Markić

Na sinoćnjem predstavljanju knjige, u opuštenoj atmosferi, bilo je i zabavnih pošalica o tome na koji način će i kome biti plasirana knjiga, kao "poklon boks uz zozovaču" i slično. Šalu na stranu, ovo delo će svakako biti vredan vodič kako inostranim profesionalcima, tako i onima koji se iz pozicije "običnih gledalaca" interesuju za srpsku kinematografiju. Sa druge strane, otvoreno je i dosta bitno pitanje dostupnosti tih filmova inostranim (pa i domaćim) gledaocima. OK, pročitali smo knjigu, detektovali zanimljive filmove za gledanje, i šta sad?

"Ako smo mi pisali knjigu o sprskom filmu u tom periodu, kako to da sami autori i producenti filma nisu nalazili za shodno da svoj film isprate nekom vrstom fizičkog izdanja?" zapitao se kritičar Zoran Janković, jedan od autora knjige. "Mislim da su striming platforme neki način i put. Bilo je ovde pokušaja da se urade striming platforme za srpske filmove, ali plašim se da to nije još dovoljno zaživelo, još uvek. Ali u nekoj budućnosti bilo bi lepo da se i to postigne. Možda čak negde i u sklopu Netfliksa, mada ne znam koliko je to realno za očekivati", dodao je Đorđe Bajić.

Knjiga je i, sasvim logično, obogaćena filmovima koji su nastali tokom 2018. godine, a koja nije obuhvaćena prethodnim srpskim izdanjem. Zbog toga je bilo i naročito zanimljivo čuti, na sinoćnjem predstavljanju izdanja u SKC-u, koji su filmovi bili najbolji, a koji najgori, autorima ove knjige. I tu je izbor bio gotovo jednoglasan - najgori su "Patuljci sa naslovnih strana" a najbolji "Ederlezi Rising", uz dodatak "Južnog vetra" kao drugog favorita.

Takođe, još jednom je postavljeno publici veoma atraktivno pitanje o tome da li je se neko požalio na prikaz njegovog filma, da li je bilo nezadovoljnih, zanimljivih reakcija, i slično. Uz potvrdu da je takvih komentara bilo, autori knjige se - očekivano i kolegijalno - nisu upuštali u direktna objašnjavanja ko je šta rekao. No kao zanimljiva tema, otvoren je odnos kritičara i filmskih stvaralaca, te polemika šta bi takva kritika trebalo da znači za njihovo delo.

 

U tom smislu, kao da postoji opšti utisak (sa kojim se slaže i pisac ovih redova) da je pre dve-tri ili više decenija pozicija kritičara bila više poštovana, te da su se iz interakcije novinara/kritičara i stvaralaca rađale konstruktivne ideje. Nešto lošijoj današnjoj situaciji je sigurno doprinela i demokratizacija interneta i princip da "svako može da bude kritičar na netu", no Janković, Bajić i Velisavljević pripadaju sloju i soju autora koji se etablirao kroz priznate medije godinama unazad.

Na koji način se može uspostaviti dijalog sa stvaraocima, objasnio je Ivan Velisavljević kroz zanimljiv primer scenarističkih radionica koje je držao na festivalu u Vrnjačkoj banji. Analizu scenarija je sproveo kroz filmove koji su se nalazili na festivalskom repertoaru, čak i uz učešće samih autora filmova. "Našli smo se sa Pavlom Vučkovićem, autorom filma Panama. Analiza sa studentima je bila jako dobra - išli smo u detalje, pričali smo i šta je dobro i šta nije. Čitali smo kritiku iz Hollywood Reportera, koja nije baš pozitivna, pa je Pavle komentarisao kako on vidi tu kritiku. Pričali smo šta bi moglo da bude bolje u tom filmu. Mislim da je to svima bilo korisno - i njemu kao autoru, i njima kao budućim autorima, i meni kao nastavniku i kritičaru".

Nakon što knjiga na engleskom obavi svoju osnovnu namenu "slanja slike u svet", dobra je prilika da se čitav izdavački poduhvat postavi u kontekst dijaloga između stvaralaca filmova i kritičara, te da se istakne kako su svi "na istoj strani", čak i onda kada neko napiše tekst koji se percipira kao negativna kritika. Autorski triling "Kritičkog vodiča" i "The best Serbian films.." je iskreno posvećen dobrobiti srpskog filma - što pre svi akteri domaće kinematografije to shvate, i njoj samoj će biti (još) bolje.

 

BONUS VIDEO: DUŠAN PETROVIĆ: Jedan bend ne čini njegova muzika, nego ljudi (VIDEO)

(Espreso.rs / Nikola Marković)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media