ESPRESOV VODIČ KROZ ISTORIJU: 10 muzičarki koje su razbijale predrasude o ženama u džezu (VIDEO)
One su menjale džez scenu, Foto: Espreso.rs/Printscreen/Youtube

100 GODINA BORBE

ESPRESOV VODIČ KROZ ISTORIJU: 10 muzičarki koje su razbijale predrasude o ženama u džezu (VIDEO)

Istorijski je pevanje figuriralo kao "ženska džez disciplina", tokom godina se prostor oslobađao i za pijanistkinje, a tek poslednjih deceniju ili dve i za ostale instrumentalistkinje

Objavljeno: 09.03.2019. 07:45h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 57

Džezerski #metoo okidač bio je intervju koji je pijanista Itan Ajverson uradio sa svojim kolegom Robertom Glasperom, poznatim po fuziji savremenog džeza sa R'n'b muzikom i hip-hopom. Ovaj je pre dve godine imao sada već antologijsku izjavu: "(Žene) Ne vole kad se puno solira. Kada uhvatiš taj jedan gruv i ostaneš u njemu, to je kao muzički klitoris. Tu si, ostaješ na tom gruvu, a žene zatvore oči i njišu se, upadaju u trans.“

U tom trenutku pobunila se džezerska javnost, pa se Glasper našao na udaru kako ženskih, tako i muških kolega, a pitanje žena u džezu je dodatno aktuelizovano te još uvek traje. Premda sada već imamo čitav niz džez muzičarki koje ravnopravno participiraju na sceni savremenog džeza, disproporcija u ukupnom broju muzičara/muzičarki je i dalje frapantna, naročito ako uzmemo u obzir tradicionalne "muške" instrumente kao što su saksofon, truba, kontrabas ili bubnjevi. Istorijski je pevanje figuriralo kao "ženska džez disciplina", tokom godina se prostor oslobađao i za pijanistkinje, a tek poslednjih deceniju ili dve i za ostale instrumentalistkinje. 

 

 

 

Koliko je teško bilo probijati se na džez sceni ranog 20. veka, u kojoj sve vrvi od testosterona, svedoče i primeri poput Bilija Tiptona, džez "muzičara" za koga se tek nakon smrti ispostavilo da je - žena. Doroti Lusis Tipton je ovu zamenu identiteta napravila kako je ne bi diskriminisali tokom karijere, a bend Tiptons (u kome sviraju četiri saksofonistkinje) joj je svojim imenom i formatom upriličio dostojanstven omaž. 

Bili/Doroti nije napravila epohalnu karijeru u džezu, niti uticala na generacije muzičarki koje su došle posle nje. No mnoge druge džezerke sasvim sigurno jesu, kada to nije bilo nimalo lako. Pored onih koje ćemo pomenuti u ovom tekstu, još mnoge bi se mogle naći u izboru uticajnih veteranki koje nisu bile pevačice - Merilin Krispel, Majra Melford, Džeri Alen, Teri Lin Karington.... lista bi mogla da se otegne, te ćemo se zadržati na sledećih deset:

 

Valaida Snou (Valaida Snow, 1904-1956)

 

Zvali su je "ženskim Luisom Armstrongom" zahvaljujući stilu sviranja trube koji je nalikovao na stil ove legende džeza. Odrasla u porodici koja je već imala dodira sa šou biznisom, naučila je da svira i nekoliko drugih instrumenata. Pevala je i glumila, a od svojih nastupa je pravila i svojevrsne performanse, te je sveukupno bila veoma živopisna figura svog vremena. Džez istoriografija je ne smatra za naročito bitnu muzičarku u istoriji žanra, niti njeno ime iskrsava u dobronamerno nastrojenim internet člancima koji se osvrću na žene u džezu. No imajmo u vidu da je svoj vrhunac dosegla 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, te da je bila više okrenuta zabavljačkoj karijeri. Dovoljno je da poslušate neki njen trubački solo, pa da znate kako se radi o itekako ozbiljnoj džez improvizatorki onog vremena.

 

Meri Lu Villijams  (Mary Lou Williams, 1910 - 1981)

 

Ni ova muzičarka nije izbegla da se njeno delo posmatra kroz prizmu dela drugih legendarnih (i priznatih) džez muzičara. No Meri Lu Vilijams je ipak uspela da se probije na sceni kao legitimna saradnica veličina poput Djuka Elingtona ili Benija Gudmena, u vreme kada je džezom dominirala estetika big bendova. Bila je hiperproduktivna, te napisala na stotine aranžmana i kompozicija za najveće muzičare svog vremena, a bila je i mentorka tada mladim muzičarima poput Telonijusa Monka ili Dizija Gilespija, koji će pokupiti slavu kao veliki džez inovatori.

 

Karla Blej (Carla Bley, 1936)

 

Šezdesete godine prošlog veka još uvek nisu bile lagane za džez autorke i muzičarke, ako se niste bavili pevanjem (pa ni tada). No to su bile godine u kojima su razni liberalni društveni i politički pokreti doživljavali uspon, a Karla Blej se zatekla na izvoru žanrovskog prevrata ka fri džezu, avangardi i modernom izrazu inspirisanim rok muzikom. Premda pijanistkinja po instrumentalnoj vokaciji, trag u džezu je ostvarila svojim kompleksnim, originalnim big bend projektima te koketiranjem sa džez-rokom, revolucionarnim u odnosu na sving estetitku koji se obično vezuju za ovakve sastave. 

 

Elis Koltrejn (Alice Coltrane, 1937-2007)

 

Bila je žena jednog od najvećih džez muzičara svih vremena, Džona Koltrejna. Svirala je u bendovima pozne faze njegove karijere. No uspeh ove muzičarke je u tome što je njeno delo, po kvalitetu i značaju, nadživelo čak i ovu nezaobilaznu referencu koja bi mnogima bila preveliko breme. Njeno korišćenje harfe u džezu, te podizanje koncepta spiritualnog džeza na još viši nivo od onog koji su nagoveštavali rani fri džezeri, čine delo Elis Koltrejn originalnim i 40-50 godina nakon što je snimila neke od svojih najboljih albuma.

 

Irene Švajcer (Irene Schweizer, 1941)

 

Švajcarska pijanistkinja Irene Švajcer stasavala je na tradicionalnom džezu, da bi uletela u fri džez voz nakon što je čula uživo jednog od najvećih avangardnih pijanista svih vremena, Sesila Tejlora. Od tog trenutka svira i stvara sa prvom ligom evropskog fri džeza, najpre na živoj berlinskoj sceni, a potom i ponovo u svojoj zemlji. Bila je i jedna od prvih otvoreno feministički nastrojenih džez muzičarki, kada je to bilo daleko od popularnog ili društveno prihvatljivog. Sedamdesetih je osnovala i kolektiv Feminist Improvising Group u kome je - kako ime kaže - promovisala rad improvizatorki u savremenom džezu. 

 

Žoel Leandr (Joelle Leandre, 1951)

 

Nije nimalo čudno što se emancipacija žena u džezu lakše odigravala u avangardi nego u okoštalom mejnstrimu, budući da je slobodna muzika išla po prirodi stvari u korak sa društvenim prevratima. No mnoge danas legendarne muzičarke nisu oduvek prepoznate kao takve, pa tek od devedesetih na ovamo stiču status kakav zaslužuju. Žoel Leandr je, ipak, na veoma kvalitetnoj francuskoj sceni već osamdesetih bila poznato ime, pa je sarađivala sa legendarnim muzičarima poput  Entonija Brekstona, Dereka Bejlija, Džona Zorna, ili kompozitorima poput Džona Kejdža ili Đaćinta Šelsija. Danas je poznata i kao jedna od najvećih zagovornica rodne ravnopravnosti u džezu, a omiljena je gošća najpoznatijih avangardnih festivala širom Evrope. 

 

Merilin Mazur (Marilyn Mazur, 1955)

 

 

Premda je danas malo u zapećku, usled najezde modernijih i relevatnijih autora i autorki savremenog džeza, ne može se zanemariti pionirska uloga dankinje Merilin Mazur u emancipaciji ženskog glasa na džez sceni. Bila je jedna od prvih bubnjarki/perkusionistkinja koja je ostvarila zapaženu karijeru na tradicionalno "muškom" instrumentu, te je osamdesetih sarađivala i sa Majlsom Dejvisom, Janom Garbarekom, i drugim džez zvezdama. Objavila je i niz relevantnih autorskih albuma tokom svoje višedecenijske karijere.

 

Lote Anker (Lotte Anker, 1958)

 

Dok je njena zemljakinja Merilin Mazur osvajala prostor za bubnjarke, Lote Anker je načela ranije neosvojivu tvrđavu - svet saksofonista u džezu. Istina, kasne osamdesete i rane devedesete su došle nakon spore i mukotrpne, ali već par decenija duge emancipacije žena u žanru, ali treba istaći da je upravo saksofon gotovo oduvek bio simbol džeza i sinonim za "pravu mušku svirku". Lote Anker nikada nije bila velika zvezda, ali je već tri decenije rame uz rame sa najboljim fri-džez improvizatorima u Evropi.

 

Marija Šnajder (Maria Schneider, 1960)

 

Ako je Karla Blej bila pionirka među autorkama koje su se probile na big bend sceni, Marija Šnajder je ta koja je uspela da se izbori za priznanja kritike kao višestruki laureat najprestižnijih džez nagrada u kategoriji kompozitorki. Osvojila je i nekoliko Gremija u različitim kategorijama, te revitalizovala ovaj posustali format džeza, pred najezdom ekonomičnijih i uzbudljivijih malih "kombo" sastava. 

 

Nikol Mičel (Nicole Mitchell, 1967)

 

Aktivna od devedesetih godina prošlog veka, od dvehiljaditih je "pretplaćena" na sva moguća priznanja u kategoriji džez flaute. I ne samo to, već je na veoma živoj čikaškoj sceni, poznatoj po avangardnim strujanjima, uspela da se izbori za jedno od najznačajnijih mesta, vešto balansirajući između "tradicionalnog" i "slobodnog" u. svom izrazu Jedno vreme je bila i predsedavajuća čuvene Asocijacije za napredak kreativnih muzičara (AACM) iz Čikaga, a u svojm grupama često pronalazi mesta za talentovane muzičarke kojima daje odskočnu dasku za njihove dalje karijere.

 

 

BONUS VIDEO: Espreso Live Session #2: Dukat/Stray Dogg

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media