ESPRESO NA FESTU #2: Psi umiru sami / Između dana i noći / Delirijum Tremens
Tri filma sa FEST-a, Foto: Espreso.rs / printscreen/ youtube

prikaz filmova

ESPRESO NA FESTU #2: Psi umiru sami / Između dana i noći / Delirijum Tremens

Debitanti i prekaljeni asovi, inovativne rediteljske prakse i pozorišni diskurs

Objavljeno: 27.02.2019. 15:17h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 5

Ovogodišnja bogata produkcija srpskog filma, kao i koprodukcija u kojima je su učestvovali filmski radnici iz Srbije, prikazana je u FEST-u kroz poseban program jednostavnog naziva - Srpski film. U ovom serijalu prikaza, osvrćemo se na ostvarenja koja smo pogledali na specijalnim novinarskim projekcijama, pre zvanične festivalske premijere.

 

PSI UMIRU SAMI

foto: Printscreen/youtube

 

Debitantski film mladog reditelje Nikole Petrovića pucao je visoko. Na određene žanrovske matrice po uzoru na Darena Aronofskog, Dejvida Finčera i Kristofera Nolana (kako je sam autor naglasio), kakve do sada i nisu baš viđene u srpskom filmu. Radnja prati bivšeg programera koji je napustio gradski život, pa sada živi u selu na Tari sa svojim psom, radi u maloj radionici za obradu drveta, i uopšte uzev živi pustinjačkim životom. Inicijalni zaplet nastaje kada policija pronađe leš njegovog bivšeg šefa, a ubrzo, sticajem okolnosti, prihvata da izda sobu na spratu tajanstvenoj ženi...

Ako izuzmemo tehničke manjkavosti karakteristične za niskobudžetni film, prvih 20-ak minuta funkcioniše sasvim korektno. A onda, polako, film počinje da se raslojava kroz niz predugačkih melodramskih digresija, da bi naposletku usledio rasplet koji je tek uzgredno nagovešten određenim rediteljskim "fusnotama", ali i koji potpuno odudara od narativnog toka i rediteljskog postupka ustanovljenog tokom najvećeg dela ovog ostvarenja.

Među drugim problemima filma, možemo primetiti i neujednačenost glume raspodeljene između naturščika, profesionalaca, te Dragana Vujića Vujketa kao najiskusnijeg člana postave. Njegov lik policijskog inspektora odigran je gotovo u maniru pozorišne (ili čak radijske) monodrame, te drastično odudara od proklamovane estetike filma, iako bi trebalo da je jedan od nosilaca radnje.

Među adutima filma, pak, možemo izdvojiti zanimljiv odabir lokacija na Tari,  fotografiju koja bi nas mogla asocirati na skandinavski film, naravno i samu ideju iz raspleta filma (da je dosledno, a ne usputno, gradirana kroz ceo film).

 

IZMEĐU DANA I NOĆI

Lazar Ristovski u filmu Između dana i noći
Lazar Ristovski u filmu Između dana i noći foto: Printscreen/youtube

 

Debitanski film crnogorskog reditelja Andra Martinovića je trilogija koja prati tri priče o ocu i sinu, u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, pad Berlinskog zida i nedefinisano vreme nakon raspada Jugoslavije. No zanimljivo je da ovaj film ima prilično zanimljiv prevod na engleski - Neverending Past. Možda je upravo ovaj inostrani naslov indikativniji i za samu radnju i suštinu filma, koja prati "ukleto" balkansko podneblje i istorijske traume koje se ponavljaju i reflektuju i na sudbine glavnih junaka ovog dela. 

Martinovićeva režija je statična, kamerna. Premda je fotografija u dva dela trilogije raskošna i filmična, scena je pretežno postavljena u pozorišnom maniru, sa akcentom na glumačke role, dijaloge, facijalnu ekspresiju. U tom smislu "Između dana..." više ima šmek televizijskog filma nego uzbudljivog bioskopskog iskustva, što nije uvek i nužno njegova mana. Srbiju u ovoj koprodukciji predstavljaju Tihomir Stanić te naročito nadahnuti Lazar Ristovski, kome sasvim dobro stoji svedena gluma, kakvu je uglavnom demonstrirao i u bioskopskom hitu Kralj Petar Prvi.  

 

DELIRIJUM TREMENS

Tihomir Stanić
Tihomir Stanić foto: Printscreen/youtube

 

Pre nego što se upustimo u komentar novog-starog dela proslavljenog reditelja Gorana Markovića, da postavimo stvari u kontekst. Delirijum Tremens je hit predstava izvođena dugih 13 godina pre početka snimanja istoimene televizijske serije. Film prikazan na FEST-u je "kompresovana" verzija ove produkcije. U predstavi je glumio legendarni Predrag Ejdus, koji je trebalo da glumi i u seriji. Međutim, kako je ovaj velikan glumišta prošle godine preminuo, umesto njega je glavnu rolu preuzeo Tihomir Stanić.

Upravo ovaj "serijski" karakter filma je donekle isplivao na površinu kroz fragmentiranost i različit ton režije u prvoj i drugoj polovini filma. Prvi deo prati glumca Dagija, te njegov neodgovoran i raskalašan život gotovo u maniru klasične komedije, čak i kada završi u bolnici. Drugi, u kome Marković na scenu postavlja psihodramu u kojoj učestvuju bolesnici, pa i sam Dagi, donosi zaokret ka serioznoj drami u kojoj Stanić dobija priliku da zabriljira u punoj snazi.

Stupajući u niz različitih psihodramskih "uloga" koje nameće terapija, njegov lik uspeva da se razmaše na stilski način koji je blizak likovima šizofreničara u holivudskim filmovima. No Markovićev postupak je daleko maštovitiji i manje predvidiv, te uspešno sproveden i kroz niz epizodnih rola, koje daju šlagvort Staniću da gradacijski "osvaja" scenu, te je naposletku i potpuno pokori u glumačkom i rediteljskom emotivnom krešendu. 

 

 

 

BONUS VIDEO: Espreso Live Session #1: On Tour

 

(Espreso.rs / Nikola Marković)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media